Režiser:
Peter Jackson
Scenario:
Stephen Sinclair, Fran Walsh & Peter Jackson
Uloge:
Timothy Balme ... Lionel Cosgrove
Diana Peñalver ... Paquita Maria Sanchez
Elizabeth Moody ... Vera Cosgrove (Mum)
Ian Watkin ... Uncle Les
Brenda Kendall ... Nurse McTavish
Stuart Devenie ... Father McGruder
Jed Brophy ... Void
Radnja:
Lionel, mamin sin, ima neželjenu čast da pazi na svoju starešinski zlu majku. On se zaljubljuje u u lokalnu prodavačicu koja veruje da su njih dvoje sudbinski vezani. U trenutku namerne sabotaže jednog od njihovih sastanaka, njegovu majku ujede misteriozni pacoliki majmun što dovodi do njene transformacije u zombija.
Samo je pitanje vremena kada će ona od sporog i trapavog postati moćni, krvožedni zombi, kao i kada će početi da inficira ostale stanovnike grada, pa Lionel ima zadatak da je spreči u tome, kao i ostale zombije.
Moj osvrt:
«Braindead» spada u rane radove sada već slavnog Petera Jacksona, i posle sinoćnjeg gledanja, definitivno sam ustanovio da epitet koji nosi ovaj film, uopšte nije izmišljen. Ovo JESTE najkrvaviji i najbrutalniji horor film u istoriji.
Početni deo filma zamara razvučenom radnjom, u kojoj je prikazan tiranski odnos bogate Vere Cosgrove prema njenom sinu, kao i njegova nesposobnost da se odupre majčinom uticaju.
Ali zato kada počne akcija, ne prestaju da lete delovi tela, teku hektolitri krvi, a zombiji se likvidiraju na najraznovrsnije načine.
Sve to čini film uglavnom zabavnim, mada posle polučasovnog masakra u kućerini, osetio sam se gotovo umornim od toliko akcije.
Efekti su polovični, neki su jako dobri, dok su neki smešni (naročito pacoliki majmun i Lionelova majka na kraju filma). U stvari, ceo film, sa svim likovima koji se pojavljuju u njemu, deluje groteskno.
Scenario je pun rupa, naročito kada se radi o širenju virusa u legendarnoj sceni sa jedenjem pudinga ili u onim situacijama kada su zombiji čas nadljudske snage, a čas nisu.
Kao što sam napisao, ubijanje zombija je dosta zanimljivo, jer su korišćeni različiti načini: kosilica za travu, lampa na zidu, kung fu popa McGrudera itd. ali i zombiji su jako surovi i te scene su baš dobro snimljene.
Meni je najdraži deo filma, svako pojavljivanje totalno otkačene zombi bebe, te scene su najbolje u filmu, a ubedljivo najsmešnija je scena pesničenja u parku.
Ipak, ovaj film ne bih preporučio onima sa slabim želucem, mada je on definitivno jedan od najlegendarnijih u ovom žanru.
Ocena: 
