Iako je u drugom delu već došlo do pada kvaliteta u odnosu na originalni "Feast", trio Gulager-Melton-Dunstan snimio je i treći, za sada poslednji deo o misterioznim čudovištima koja su najpre terorisala posetioce jedne izolovane drumske kafane, a zatim stanovnike učmalog gradića. Dakle, nisu izdržali i tako je nastao "Feast III: The Happy Finish".
Kako je završetak drugog dela veoma zbrzan i stiče se utisak prenagljen, a nije potamanjena gomila likova, radnja se tu nastavlja i prati njihov put ka policijskoj stanici koja je najstabilnija građevina u gradu, a i poseduje arsenal oružja koji im može znatno olakšati borbu. Ova nesrećna grupa likova, koja ni u trećem delu ne prestaje s međusobnim sukobima, napušavanjima i sl. sranjima, biće osvežena novim likovima kao što su Shitkicker, Prophet i Jean-Claude Seagal! Svako od njih imaće svoju ulogu u odluci da se napadne gnezdo, tzv. košnica iz koje su izmilela čudovišta i koje se nalazi u podzemnom kanalizacionom sistemu.
"Feast III" je enormno glup, dosadan i zamarujuć nastavak, da bi ovom triu "genijalaca" trebalo zabraniti rad na neko vreme, jer je prosto neverovatno da od dobrog prvog dela, isti autori potpišu stvaranje ovakvog smeća. I u ovom delu ne manjka krvoprolića, morbidnosti i gadosti, ali mnoge stvari su toliko nebulozne da je to neverovatno. Sem toga, ubacivanje pomenutih likova (od kojih poslednji ima WTF ime) je toliko jadno, zato što su oni stereotipni do mere lošeg ukusa, a sama završnica filma me je ostavila bez teksta. Pojavljivanje nekakvog džinovskog robota niotkuda i marijači koji na kraju peva neku retardiranu pesmu kojom opisuje radnju u sva tri dela potkopali su mi sumnju u uverenje da od "Kursadžija" ne postoji ništa gluplje. Najveća sreća i jedina prednost "Feast III" je to što traje 75 minuta, mada i to na momente deluje predugačko.