Nakon dva ispodprosečna filma "The Roost" iz 2005. godine i "Trigger Man" iz 2007., Ti West snimio je "The House of the Devil", film o siromašnoj, problemima ophrvanoj i pohlepnoj studentkinji koja izlaz iz trenutne krize vidi u javljanju na oglas za čuvanje dece. Iako se creepy starinska kuća nalazi u vukojebini, iako gazda kuće nalikuje na blažu verziju Lurča iz porodice Adams, iako saznaje da nije u pitanju čuvanje deteta već majke, naša junakinja prihvata posao kada joj zamašu šuškama pred očima.
Već sada možete da primetite o kakvom scenariju se radi (inače, napisao ga je takođe Ti West). Ipak, moram priznati da mi je ovaj film pomešao osećanja. Sam scenario zvuči dosta neverovatno, takođe klasično američko smaranje da je rađen po istinitim događajima guši moj entuzijazam, završna scena je pravi kliše, ali i pored svega toga film je dosta dobar, što je izgleda zasluga samog Westa koji je uprkos svemu navedenom uspeo da stvori napetu atmosferu.
U ulozi morbidnog gazde kuće našao se Tom Noonan, okoreli kriminalac i neprijatelj Robokapa u drugom delu tog serijala i odlično se uklopio u tu ulogu, a glumačku ekipu predvodi Jocelyn Donahue čija je gluma nagrađena na Screamfestu nagradom za najbolju žensku ulogu, a u filmu se pojavljuje i Dee Wallace, kraljica vriska koja se na žalost pojavljuje u mizerno maloj ulozi. Film odlikuje specifična atmosfera, a ogroman plus mu donosi izbor autora da ga snimi sličnim tehnikama snimanja i filmskom tehnologijom koje su korišćene u zlatnoj eri horor filmova - osamdesetim godinama prošlog veka. Zato film odiše duhom tog vremena što ga vadi iz proseka.
"Dread" je američki horor film iz 2009. godine za koji je scenario napisao Anthony DiBlasi inspirisan istoimenom kratkom pričom Clivea Barkera koja je objavljena još 1984. godine u drugom tomu zbirke priča "Books of Blood". DiBlasi se prihvatio i rediteljskog posla u ovom filmu o troje studenata koji odluče da prouče ljudske strahove kroz dokumentarac u formi intervjua sa slučajnim uzorcima. Jedan od studenata prelazi granicu i ispitanike primorava da se suoče sa svojim najvećim strahovima.
Glumačku ekipu predvode uglavnom anonimusi, osim možda Jacksona Rathbonea koji je deo glumačke ekipe teen vampirske histerije zvane "Twilight". On, Hanne Steen i Laura Donnelly su na zadovoljavajućem nivou za ovaj film niskog budžeta, dok Shaun Evans u ulozi Quaida opasno iritira. Bar mene, da se ogradim.
"Dread" je sasvim prosečan horor, jedan od onih koje ćete jednom pogledati i zaboraviti. Veći deo filma je dosta spor, radnja nije preterano zanimljiva, a ni atmosfera u filmu nije baš najuspešnije kreirana. Ipak, sama završnica filma je dosta dobra, pod uslovom da prihvatite da je tako nešto uopšte moguće. Takođe, u filmu ima i nekoliko zanimljivih krvavih scena koje su uprkos skromnijem budžetu dosta dobro izvedene. E sad, meni možda film jednostavno nije nešto legao, ali to ne znači da ga preskočite. Na sajtu IMDB, prilično je solidno ocenjen, a Fangoria i sajtovi Fear.net i DreadCentral su izneli dosta pozitivnih komentara na njegov račun. Što bi rekli u onoj reklami "odlučite sami", možda nekoga privuče poslednji screenshot. 
Irski direktor i scenarista Glenn McQuaid snimio je debitantski film "I Sell the Dead", horor-komediju o životu i sudbini dvojice pljačkaša grobova Arthuru Blakeu i Willieju Grimesu. Za film skromnih finansijskih mogućnosti, McQuaid je imao ludu sreću da na jednom mestu okupi sjajne glumce kao što su uvek zabavni Ron Pearlman, zatim Larry Fessenden i jedan od Hobita iz "Gospodara prstenova" Dominic Monaghan. Pored njih, u ulozi zlog doktora pojavljuje se Angus Scrimm, čovek koji je obeležio serijal filmova "Phantasm".
Radnja filma je smeštena u XVIII vek i to je pun pogodak. Jednostavno, takav izbor je kao stvoren za ovako šašavu priču o životu pljačkaša grobova, njihovim avanturama, sukobima sa zakonom i konkurencijom. Scenario je jako šaren, pa je McQuaid izmešao vampire, vanzemaljce i druga bića iz noćnih mora čovečanstva.
Što se tiče efekata, oni su solidni s obzirom da je jasno da je budžet bio ograničen. Takođe, moram da pomenem i lik Valentine Kelly čija me je pojava fascinirala. Na žalost, "I Sell the Dead" nije jeziv film, jer je scenario mnogo oslonjen na komediju, a glavni nosilac te komične strane filma je Fessenden koji briljira u ulozi starijeg pljačkaša.
Što se tiče stila kojim je "I Sell the Dead" snimljen, on od postera preko uvodne, pa sve do odjavne špice odiše šarmom horora od pre više decenija. To je jako zanimljiv i pozitivan deo ovog filma. Ipak, da sve ne bude potpuno sjajno, pobrinuo se McQuaid koji je osiromašio film scenama strave i užasa, mada su neke scene, poput one na groblju sa vampiricom prava poslastica. Kao nešto što mi se u celoj priči posebno dopalo je lik Valentine Kelly, negativca iz konkurentske grupe pljačkaša Murphey's house.
Zvanični sajt se nalazi na ovom linku. Trailer
