[američki filmovi
]
28 April, 2012 09:16
The Sentinel (1977)
Usled nedostatka ili da se bolje izrazim suše kada su u pitanju dobri i kvalitetni savremeni horori, bacio sam se na ili repriziranje nekih filmova koji se nisu našli na ovom blogu a da sam ih gledao pre njegovog začetka i za vreme velike pauze ili na gledanje starijih naslova koji se smatraju boljim od prosečnog. Tako od poslednjih dvadesetak filmova koji su se našli na blogu, manje od pola ih je snimljeno u periodu posle 2000. godine što su verni pratioci bloga sigurno primetili.
Ovoga puta radi se o hororu "The Sentinel" iz 1977. godine čiju režiju potpisuje Michael Winner, čovek koji je snimio preko 40 filmova, ali najzvučniji podatak iz njegove biografije je to što je bio jedan od producenata filma "Death Wish", kultnog dela o osveti Charlesa Bronsona tj. njegovog lika koji surovo osvećuje smrt svoje supruge. Winner je ujedno i koscenarista na scenariju filma "The Sentinel", a sarađivao je sa Jeffreyjem Konvitzem po čijoj je istoimenoj noveli napisan scenario.
Njih dvojica adaptirali su priču o mladom i uspešnom top modelu Alison koja ne želi da se još uvek uda za svog verenika s kojim živi. Ona čak napušta njihovu zajednicu i useljava se u prelep apartman u Brooklynu, u zgradi u kojoj u potkrovlju živi čudni, slepi sveštenik. Alison se javljaju psihičke tegobe, javljaju joj se i košmari, kao i užasna sećanja na njen pokušaj samoubistva. Kada se požali agentu nekretnina na uznemiravanje od strane ostalih, veoma morbidnih stanara i komšija, saznaće da u zgradi žive samo ona i sveštenik i da se tu doselila s razlogom.
"The Sentinel" je horor film koji svoju stravu donosi na old school način - bez hektolitara krvi i zanimljivom pričom. Ova priča o duhovima/demonima iz pakla, na žalost, u nekom početnom delu izrazito podseća na klasik Polanskog "Rosemary's Baby", ali se kasnije jasno razlikuje, jer priča odlazi u drugom pravcu, a i kvalitet je ipak slabiji. No, ne mnogo, pa tako "The Sentinel" spada u pravo osveženje i odličnog predstavnika 70-ih godina XX veka. Naravno, činjenica je da iz današnjeg ugla gledanja, sigurno nije preterano strašan (nekima možda nimalo), ali recite mi koji film iz tog perioda može današnju publiku da "istrese iz gaća"?!
Osim priče, moram da istaknem i glumačku postavu koju predvode mladi Cristina Raines (nije ostvarila zapaženu karijeru) i Chris Sarandon, a u sporednim ulogama se pojavljuju Ava Gardner, John Carradine, Burgess Meredith, Eli Walach, Christopher Walken, Beverly D'Angelo, Jeff Goldblum. Atmosfera i ambijent su takođe pogođeni, a ono što je filmu dalo i kontroverznost je podatak da je u završnim scenama, kada se pojavljuju brojni demoni iz pakla, Winner angažovao stvarne ljude s kojima se priroda surovo poigrala i koji su nastupali kao cirkuske atrakcije u tzv. "predstavama nakaza". Njihov stvaran izgled daje filmu posebno neugodan i uznemirujuć ton. Ipak, čini mi se da je ovo pomalo zaboravljen film, o kome se ne priča dovoljno što nije zasluženo.
[američki filmovi
]
23 April, 2012 17:31
Maniac Cop 2 (1992)
Kao što ste mogli pročitati u prethodnom osvrtu, "Maniac Cop", iako opterećen manjkavostima, dobio je još dva nastavka. Na oba nastavka su ponovo sarađivali režiser William Lustig i scenarista Larry Cohen, a kako se prvi deo završava otvorenim krajem, jasno je da "Maniac Cop 2" nastavlja tamo gde se stalo u "jedinici". Ko god bude odlučio da pročita ovaj unos do kraja, mora da bude upozoren da će se u preostalom tekstu naći dosta spojlera radnje, što može smetati samo onima koji još nisu pogledali ni prvi deo ove kratke franšize.
Dakle, radnja se nastavlja gde se stalo - Matt Cordell iliti Maniac Cop, tačnije njegov leš nije ni pronađen nakon okršaja sa Forestom i njegovom devojkom Teresom iako je prethodno u njegovim grudima završio jarbol, a kombi kojim je upravljao poslat na morsko dno. Naravno, Forest i Teresa sumnjaju da od Cordella i dalje preti opasnost, dok im se ostatak policije smeje i sumnja u ozbiljne psihičke probleme zbog čega ih komesar šalje kod psihijatra Susan Riley. Međutim, ubrzo Forest i Teresa završavaju u crnoj hronici, pošto ih Cordell pronađe i likvidira. Ovoga puta slučaj dobija inspektor McKinney, kome pomaže upravo Susan Riley, ali ovoga puta njihov protivnik je još nemilosrdniji, snažniji i ima saradnike.
Zanimljivo, uloge su reprizirali Bruce Campbell i Laurene Landon, iako likovi koje tumače brzo i neslavno završavaju, kao i nezaobilazni Robert Z'Dar u ulozi manijakalnog policajca. Ovoga puta glavne uloge dodeljene su Robertu Daviju (poznatom najviše po ulozi jednog od negativaca u kultnom filmu "Goonies") i simpatičnoj Claudiji Christian.
Iako je "Maniac Cop 2" bolje prošao kod kritičara od prvog dela, po mom mišljenju je ovo lošiji deo. Razlog za to je što je Cordell smislio nekakav plan osvete ubicama iz Sing Singa, što zahteva njegovu saradnju s siledžijom Turkellom i što mi je bilo nepotrebno, jer je u ovom delu Maniac Cop još neprirodniji tj. paranormalniji, često ga ima u kadru (na žalost, mnogo manje njegovog unakaženog lica), a i obogaćen novim detaljem - "žongliranjem" pendreka, da se tako izrazim. Jednostavno, Cordell umnogome podseća na Myersa, neuništiv je, a ima pomagače. To je po meni neoprostivo. Osim ovoga, dvojka je bogatija akcijom od keca, pa je ovo solidan filmić za jedno gledanje, ma koliko sam Lustig tvrdio da je "Maniac Cop 2" njegovo najbolje delo...
[američki filmovi
]
19 April, 2012 22:54
Maniac Cop (1988)
1988. godine, William Lustig se posle osam godina pauze vratio u vode horora. Nakon uznemirujućeg filma "Maniac" o manijakalnom ubici koji skida skalpove svojim žrtvama i koga je na zastrašujuće sjajan način dočarao Joe Spinell, Lustig je snimio još jedan film koji u naslovu ima tu reč koja je obeležila njegov opus - dakle, te godine nastao je "Maniac Cop". Odmah da razjasnimo, ova dva filma nemaju nikakve veze, da ne pomisli neko da je manijak evoluirao.
Pišem da je reč manijak obeležila Lustigov opus, jer je kasnije snimio dva nastavka "Maniac Cop"-a, za 2013. je najavio da će producirati rimejk "Maniac"-a u kome će se u ulozi Franka pojaviti Elijah Wood, a još 2008. godine je horor sajt bloody-disgusting.com objavio da Lustig razmišlja o oživljavanju serijala i snimanju četvrtog filma o policajcu manijaku. Na žalost, on je već u tim kuloarskim pričama pomenuo da ulogu manijakalnog predstavnika zakona neće glumiti Robert Z'Dar, legendarna nakaza koji ga je igrao u dosadašnja tri filma.
"Maniac Cop" je akcioni horor film u kome nevine građane Njujorka brutalno ubija uniformisani policijski pozornik. Kako se broj žrtava rapidno povećava, a gradski oci teže da zataškaju slučaj, inspektor McCrae rukovodi istragom. Istovremeno, mladi policajac Jack Forest postaje glavni osumnjičeni, pošto mu smeštaju pravi ubica i misteriozna žena koja pomaže manijaku. Forest, njegova devojka Theresa i inspektor McCrae moraće da razreše misteriju pre nego što policajac manijak ponovo napadne.
Ovaj Lustigov film, iako je iznedrio nastavke, nije preterano cenjen i loše je prošao i kod kritike i na bioskopskim blagajnama. Filmu su najviše zamerali zbog toga što autori nisu učinili ništa interesantno ili neočekivano kada je u pitanju jednostavan zaplet. Po meni je najveća zamerka u načinu na koji policajac manijak Matt Cordell završava na slobodi, nekada legenda među policijom, nakon podmetanja od strane mafije završi u čuvenom zatvoru Sing Singu. Previše naivno od strane ipak iskusnih filmskih radnika kakvi su Lustig i Larry Cohen koji je pisao scenario.
No, iako je to najveća zamerka koju mogu da uputim, sigurno je da ih ima još, naravno manjih, ali sve one ne menjaju utisak da je "Maniac Cop" dopadljiv film. Priča o nemilosrdnom policajcu manijaku je zanimljiva, a posebno što je on nadljudsko biće i što je pomenuti Z'Dar bio savršen izbor za glumca koji treba da na pravi način izazove strah kod gledalaca. Zaista je reč o prejebenom negativcu, a poseban šmek mu daju uniforma i bele rukavice koje fura, ogromna pojava, hladnokrvnost i nemilosrdnost. Slika govori više od hiljadu reči:
Osim toga, "Maniac Cop" je zanimljiv i zbog toga što Foresta glumi Bruce Campbell, a u sporednim ulogama se pojavljuje dosta manje-više poznatih glumaca poput Toma Atkinsa, Richarda Roundtreeja, te William Smith, Ken Lerner i Leo Rossi. Naravno, ne radi se o epohalnom horor filmu, ali meni je bio na trenutke simpatičan i zanimljiv, naročito zbog negativca i kao klasičan predstavnik B produkcije.
