[američki filmovi
]
30 Jun, 2012 19:01
Don't Be Afraid of the Dark (1973)
10. oktobra 1973. godine, na američkoj televizijskoj stanici ABC prikazan je u okviru "Filma nedelje", horor film "Don't Be Afraid of the Dark". Ovaj film Johna Newlanda, verovatno je najstrašniji televizijski horor, što mu je obezbedilo kultni status. Koliki je uticaj imao, možda najbolje svedoče reči čuvenog Guillerma del Toroa da ga je gledao kao dečak i da su ga njegova braća i on smatrali najstrašnijim ikada. Ovo delo je zaista ostavilo značajan utisak na del Toroa, tako da je on zaslužan za istoimeni rimejk iz prošle godine - bio je jedan od producenata i koscenarista.
Rimejk sam, pre izvesnog vremena, imao prilike da pogledam u bioskopu i bio je to jedan od najvećih promašaja koje sam pogledao. Zaista je reč o neubedljivom i ispodprosečnom ostvarenju koje nije vredno pažnje, a kada sam pružio priliku ovom originalu dobio sam sve ono što je nedostajalo rimejku.
Tu pre svega mislim na atmosferu i ambijent, te je original napetiji i zagonetniji, naravno slabijih vizuelnih efekata kada su u pitanju negativci, ali je zato najbolji segment filma njihovo oglašavanje tj. šaputanje u mraku. To čak može izazvati žmarce duž kičme.
Radnja filma je fokusirana na tvrdoglavu domaćicu, koja po useljenju u viktorijansko zdanje, oglušujući se o upozorenja kućepazitelja, oslobađa iz zapečaćenog kamina nekakve gobline koji iz "zahvalnosti" žele njenu dušu kako bi postala jedna od njih. To praktično znači da ceo film nosi na sebi Kim Darby u ulozi ženice i ona je svoj posao odlično uradila. Sve ovo, priča, atmosfera, zvučni efekti i gluma, u sprezi sa minutažom (film traje svega 74 minuta) daje sasvim solidno ostvarenje i "Don't Be Afraid of the Dark" s pravom nosi titulu najjezivijeg TV horor filma, bar kada je u pitanju američka televizija. Moj favorit je i dalje Kadijevićevo "Sveto mesto", kada su u pitanju televizijski filmovi uopšte.
[američki filmovi
]
26 Jun, 2012 10:16
Slither (2006)
2006. godine, iz "kuhinje" Jamesa Gunna, čoveka koji je počeo karijeru u Troma Films, nastala je SF horor komedija "Slither". Gunn je potpisao i režiju i scenario, a rezultat je zabavan i nepretenciozan film u kome se na Zemlju sruči meteor, u šumu, a lokalni bogataš u pokušaju švaleracije pronađe sluzavu, pokretnu i okruglu masu iz koje iskače parazit koji mu se zarije u grudi. Njegovo telo postaje domaćin vanzemaljskom parazitu što će malenom gradu razbiti učmalost, naročito kada se zaraza proširi i skoro svi stanovnici se pretvore u krvoločna, izgladnela bića nalik zombijima.
Iako podatak da je Gunn pripadao Troma Films družini nekima može da deluje odbojno, "Slither" nije film koji pripada toj treš ludnici. Pre svega, ovaj film je imao zadovoljavajući budžet od 15 miliona dolara, što je Gunnu omogućilo da angažuje i sasvim solidnu glumačku ekipu koju predvode preslatka Elizabeth Banks, simpatični Nathan Fillion i Michael Rooker koji glumi upravo nesrećnog bogataša. Međutim, iako je "Slither" dobijao uglavnom pohvale od publike i kritičara, imao dobre glumce, zanimljivu radnju i solidan budžet, mnogo bolje je finansijski prošao na DVD-u, nego u bioskopima gde je prodato karata tek za nešto manje od 13 miliona dolara.
Ono što se meni posebno dopalo je ta nepretencioznost koju poseduje, kao i šarm nekog starog SF horora, bez obzira što se kroz celu priču provlači omaž filmovima Gunnovih idola kao što su Carpenter, Kaufman, Cronenberg (sam Gunn je istakao da su najveći uticaj na priču upravo imali filmovi "Shivers" i "The Brood"). Jednostavno, deluje kao da je Gunn imao ideju da snimi film čija je glavna namera da zabavi publiku i po meni je u tome potpuno uspeo, bez obzira što se ne radi o "najoriginalnoj" priči. Nema tu neke filozofije, proseravanja i komplikovanja - gradić je pod invazijom vanzemaljske vrste i nekolicina preživelih i nezaraženih pokušava da pobedi zlo iz svemira. Iako karakterizacija glavnih pozitivaca nije detaljna, istorija njihovog odnosa će vas naterati da navijate za njih, a čak je i glavni negativac Grant na neki tužni način simpatičan.
Uz to, "Slither" obiluje veoma dobrim specijalnim efektima i sa nekoliko vrlo zanimljivih scena, a eventualno kao neki nedostatak mogu da primetim da je malo urađeno na zastrašivanju gledalaca. Duhom i šarmom, "Slither" me je podsetio na sjajni "Tremors" i svrstao se u kategoriju najuspešnijih horor komedija.
[azijski filmovi
]
21 Jun, 2012 21:17
Marebito (2004)
I konačno, nakon dosta kvalitetnih, dobrih i sasvim solidnih azijskih filmova, na repertoaru mi se našao jedan koji je prekinuo taj niz. Reč je o filmu "Marebito" (Božansko biće), a preporuke su bile ocena na IMDb-u i podatak da ga je režirao Takashi Shimizu, čovek koji stoji iza "Ju-on" franšize. Na žalost, nisam na vreme uočio podatke da je film snimljen za samo 8 dana i to za manje od 50000 dolara.
Glavni problem u svemu tome je što je priča jako nepovezana, na trenutke besmislena, oslonjena na neku ispraznu filozofiju o strahu pred smrt, ludilo i poricanje istog od strane glavnog junaka Masuoke. Radi se o pravom buvljaku ideja, a sve prate sporo odvijanje i mega dosadni monolozi i dijalozi. Sem toga, jedan segment priče govori o Masuoki koji u podzemlju Tokija pronalazi okovanu devojku, dovodi je kući i brine se o njoj, otkrivajući da ona može da preživi samo ispijanjem krvi. Taj deo me je u mnogome podsetio na švedski film "Låt den rätte komma in", posebno scene kada Masuoka ubija dve žrtve i sakuplja njihovu krv u kanistere. Međutim, za razliku od Eli iz pomenutog filma, ovde devojka nije vampirica već neko stvorenje koje ni sam Shimizu nije uspeo da objasni baš najbolje.
Iskreno, "Marebito" me je propisno udavio i neprijatno iznenadio, jer sam očekivao mnogo više od Shimizua, a ne nedefinisano i zbrkano i pre svega dosadno delo. Preskočite.
