Horor filmovi

Nakon čitanja dosta pohvala na račun filma "The Burning", iako sam, kako je opšte poznato antifan slešera, odlučio sam se da pogledam ovaj film i uverim se da li zaslužuje takve pohvale ili ne. Ono što je bitno napomenuti za "The Burning" je da je imao buran put prikazivanja, za šta su krivi cenzori koji su film bukvalno izmasakrirali. Oni su ga i u SAD i u V. Britaniji smatrali toliko brutalnim da nisu imali druge nego da iseku gde god stignu, pa je tako tek 2007. godine izdata uncut DVD verzija, a svi ovi problemi su uticali na slabu zaradu u bioskopima u vreme prikazivanja kao i na dodatne prihode koje bi prelaz u franšizu (koji se nije dogodio) sigurno garantovao.

Osim ovoga, "The Burning" ima i dosta zanimljivu istoriju - to je prvi horor film koji je snimila kompanija Miramax Films braće Weinstein, dvojca koji je producirao gomilu uspešnih i neuspešnih filmova (između ostalog i u horor žanru). Sem toga, u njemu su debitovali Fisher Stevens, Jason Alexander (George Costanza iz sitkoma "Seinfeld") i buduća Oskarovka Holly Hunter (do duše, ovde u neprimetnoj ulozi). I na kraju, koncept koji su braća Weinstein zamislila privoleo je Toma Savinija da kaže ne drugom delu "Petka 13-og" i radi na ovom projektu tj. stvori negativca koji je jedan od najzajebanijih u slešer podžanru.

Tako je nastalo klasično slešer delo - grupica tinejdžera želi da se osveti neprijatnom, čudnom i zastrašujućem čuvaru letnjeg kampa, ali njihova psina se otima kontroli te ovaj završi u plamenu. Posle dugog i teškog lečenja, deformisan teškim opekotinama, on izlazi iz bolnice s jednom namerom - da potamani što je moguće više tinejdžera. Tako dospeva u drugi letnji kamp u kome već kruži legenda o njemu, tzv. Cropsyju koji velikim baštenskim makazama sređuje polaznike letnjih kampova.

Pomenuti Savini kaže da je imao samo tri dana da kreira Cropsyjev izgled, koji je odličan, a pre svega ono što prati ovog pomahnitalog serijskog ubicu tinejdžera - makaze, brutalnost i pogled iz njegove perspektive (po čemu podseća na Franka Zita iz "Maniaca"). Sem Cropsyja, za pohvalu je i glumačka postava jer su glumci dosta mladi čime doprinose realnosti, a njihova mladost nije uticala na neku očajnu glumu. Scenaristi su im dali dosta prostora da se iskažu i da publika razvije simpatije prema nekima od njih, mada se meni to nije mnogo dopalo, jer se dugo čeka na početak akcijanja i Cropsyjev ubilački pohod.

Što se tiče pomenute brutalnosti zbog koje je film imao tako velike probleme, činjenica je da obiluje mnogim nasilnim scenama, Cropsy pobije desetak tinejdžera i kada započne krvoproliće vitla onim makazama non-stop, a same scene su jako slikovite. Ipak, je Savini majstor svog zanata, a vrhunac dostiže u sceni u kojoj sprženi negativac napadne splav s klincima pa delovi tela lete na sve strane.

No, i pored svega ovoga, meni je "The Burning" pfff film... Ne vredi, jednostavno imam otpor prema slešerima koji je zaista veliki tako da ni ovaj film u koji se fanovi slešera kunu nije ostavio neki značajan utisak na mene, mada moram priznati da je svakako jedan od boljih (daleko iza "Halloweena", ali među kvalitetnijima, rame uz rame sa "Maniac"-om).

U vreme kada više ništa nije sveto, u nedostatku svežih ideja, mašinerija zvana Hollywood traži spas u rimejkovanju kultnih i odličnih filmova, u raznim nastavcima i prequelima (da me ubije neko ali nemam pojma postoji li srpska reč za ovako nešto). Između ostalih, na red je došao i fantastični "The Thing" Johna Carpentera (koji je inače rimejk), pa se našla neka ekipa koja je rešila da celoj priči da uvod.

Tako je Universal Pictures uložio 35 miliona dolara u ovaj prequel, koji je imao puno problema, ali je konačno prikazan u oktobru ove godine, posle nekoliko odlaganja i ozbiljnih prekrajanja. Producenti su rediteljsku palicu poverili u svetu filma nepoznatom i neiskusnom Holanđaninu Matthijs van Heijningenu Jr. koji je rukovodio ovom ekranizacijom događaja u norveškom kampu koji su prethodili Carpenterovoj ekspediciji.

Dakle, veliki novac je uložen, a rezultati su porazni. Na bioskopskim blagajnama "The Thing" je potonuo zaradivši malenih 27 miliona širom sveta. Što se mene tiče, ne znam čemu takav potop jer: 1) američka publika voli rimejkove, sequele i prequele; 2) film ima i više nego solidne ocene na filmskim sajtovima; 3) mnogo je nove publike kojoj Carpenterov "The Thing" ne znači ništa (ipak je prošlo skoro 30 godina) tako da nisu mogli da povuku parelele između ova dva filma.

Iz mog ugla, ovaj prequel je sasvim solidan - naročito ako ga ne uporedim s Carpenterovim filmom, i to ni u jednoj kategoriji. Dakle, radi se o dinamičnom akcionom SF hororu, sa dosta scena s vanzemaljskim stvorenjem, a ti efekti su većinom prilično dobro odrađeni - scena u helikopteru je sjajna. Scenario ima pomalo rupa, a klaustrofobična lokacija nije nimalo iskorišćena. Međutim, poseban šmek filmu daje glumačka postava, jer filmske Norvežane igraju stvarno Norvežani, ali kada sam kod glumaca, ne mogu da ne pomenem i po mom mišljenju najveći minus a to je glavna glumica. Radi se o Mary Elizabeth Winstead koja mi je bila potpuno neubedljiva u oslikavanju glavnog lika, nekako sva smušena. 

Na kraju, "The Thing" je klasičan film koji neće ostaviti trag u žanru, jer konačni utisak je da nije traćenje vremena ali da ne bi ni bila neka šteta da uopšte nije ni snimljen. I sad kad bih posvećeno želeo da uporedim ovaj i onaj "The Thing", ovaj tekst ne bi imao kraja tako da završavam.