"Motel Hell" je niskobudžetni i morbidni horor film s početka zlatnog doba horor filmova. Režiser Kevin Connor pokušao je da parodira kultne filmove kao što su "Psycho" i "The Texas Chainsaw Massacre", ali generalno se za film može reći da je teško smeće tj. malo toga pozitivnog sadrži.
Radnja se vrti oko farmera Vincenta koji uz pomoć svoje sestre Ide proizvodi najčuvenije suvo meso u krugu od 100 milja, a njegov tajni recept je, pogađate, ljudsko meso. On postavlja zamke u blizini motela, omamljuje slučajne prolaznike, tovi ih i dalje prerađuje. Dakle, reč je o kanibalizmu, ispostaviće se kasnije s višim ciljem, pošto matori jarac misli da na taj način uspešno rešava istovremeno probleme gladi u svetu i prenaseljenosti. U čitavu gungulu umešaće se i Vincentov brat koji je ujedno i lokalni šerif, kao i jedna od žrtava kojoj će farmer pokloniti život i zaljubiti se u nju. Već po ovome vidite da se radi o jednoj velikoj zbrci, koja ipak ispada nezanimljiva i neinteresantna, film se smatra horor komedijom ali meni je malo toga bilo smešno. Više se radilo o scenarijskim nebulozama.
"Motel Hell" je prosto primer slabe realizacije solidne ideje, a zbog loše finansijske konstrukcije na momente vuče na žestoki treš naročito kada su u pitanju neki od monologa i dijaloga, kao i u samoj završnici koja je obeležena epskom borbom dva brata motornim testerama. Najveći plusevi ovog filma su hm... 1) tovilište - da ga tako nazovem, koje ima malo smisla, kao uostalom i sam film ali je vrlo morbidno, kao i žrtve u njemu (naročito zvuci koje ispuštaju); 2) uloga gnusno odvratne i odbojne Ide koju je sjajno dočarala pokojna Nancy Parsons i 3) poster. Zanimljivo, najzvučnije ime u glumačkoj postavi je Rory Calhoun, poznat po brojnim ulogama u vesternima (pominje se i u jednoj od epizoda "Simpsonovih").
Da sumiram, ovo je film koji je namenjen za hardcore fanove žanra, a i oni će ga brzo zaboraviti osim, dabome, gotovo nestvarnih rečenica poput ovih:
Primer br.1:
Šerif Bruce (Vincentov brat): Znaš, doveli su me ovde. Sada, nekako mi je drago što sam ponegao od kuće kada sam imao jedanaest. Pretpostavljam da će se sprovesti neka istraga o ovome.
Terry (žrtva u koju se zaljubljuje farmer): Zašto ne spališ celo ovo mesto?
Šerif: Da spalim? Misliš na palež?
Terry: Ne znam, ja bih to uradila. Ovo je zao motel.
Primer br. 2:
Farmer Vincent: Ja sam najveći licemer od svih. Moje meso... Koristio sam konzervanse.
2008. godine Ram Gopal Varma režirao je slab i jeftin horor film "Phoonk" o crnoj magiji i kletvi, a kako je ovaj Indijac vrlo aktivan režiser, producent i scenarista u čuvenom Bollywoodu, dve godine kasnije bacio se na produciranje ničim izazvanog nastavka, naravno, prikladnog naziva "Phoonk 2". Pošto je znao da za malo uloženog novca ne može da stvori nešto dobro i upečatljivo, Varma je smislio marketinšku kampanju koja je odjeknula kao bomba i to širom planete. Ovaj filmski mag, objavio je zanimljiv izazov - prijavite se da sami pogledate "Phoonk 2" u bioskopu i ako vas ovaj, citiram "veoma, veoma strašan horor film ne uplaši nijednom dobićete 500000 indijskih rupija kao nagradu" (to vam dođe nešto preko 10500 dolara).
A onda se pojavio izvesni Hitesh Sharma koji je smelo prihvatio ovaj izazov (i to jedini od 1210193422 stanovnika druge najmnogoljudnije države u svetu). Avaj, Sharma je izdržao samo do četrdesetpetog minuta objasnivši da je pre toga reakciju na gomilu strašnih scena uspešno skrivao od budnih očiju kamera koje su ga snimale i aparata na koje je bio priključen, ali onda se desila ta toliko jeziva scena da više nije mogao da izdrži pa je bio prinuđen da prihvati poraz i odrekne se keša. Kako je to zgodno i prosto srceparajuće.
Osim što je Sharma ispao luzer, nakon gledanja "Phoonk 2" zaključujem i da je žešća sisica, jer se do famoznog četrdesetpetog minuta ne dešava apsolutno ništa vredno pažnje horor fanova. U stvari, ceo film je jedan predugačak, dosadan i iscrpljujuć pokušaj, iritirajuće smešnog budžeta koji je efekte sveo na nivo statističke greške. Kada nekih 45 minuta pre kraja filma nešto i počne da se dešava, onda ta akcija toliko zamara, što zbog načina realizacije, što zbog stenjanja najmlađe glumice koje skoro da dovodi do ludila.
"Phoonk 2" je, dakle, dosadan film koji uopšte nije strašan, koji ima nejasan tok radnje, nezanimljive efekte, a i traje bar 40-50 minuta duže nego što bi trebalo. Inače, koliko je bezvezan ovaj film, možete videti i sami na primeru scene tuče nekakvog voodoo vrača i zaposednute lutke:
Lance Preston i njegova ekipa emisije "Grave Encounters" (TV reality show o istraživanju paranormalnih pojava) dolaze u napuštenu psihijatrijsku kliniku Collingwood kako bi snimili epizodu o neobjašnjivim natprirodnim fenonima koji su prijavljivani godinama unazad. Ekipa se zaključava, s ciljem da prenoći u ukletom kompleksu i zabeleži sve putem kamera. Ubrzo će otkriti da je zdanje ne samo ukleto, već živo i da nema nameru da ih pusti da odu. A to znači da će se naći izgubljeni u lavirintu beskrajnih hodnika, prostorija i tunela, terorisani od strane duhova nekadašnjih pacijenata...
Iz SAD-a nam stiže još jedan niskobudžetni film (ali za australijski "The Tunnel" pravi blockbuster ) koji se zasniva na tzv. istinitom događaju i gle čuda, neko je našao filmovane dokaze pa sad publika širom sveta ima u čemu da uživa. Dakle, još jedan film inspirisan "The Blair Witch Project"-om, da ne kažem njegovim uspehom da sa mizernim ulaganjem namlati ozbiljne pare. U poslednje vreme, tačnije od pojave "Paranormal Activity"-ja, opšta je moda snimanje ovakvih filmova i već se došlo do jednog impresivnog niza: španski "Rec" 1 i 2, "Cloverfield", "Quarantine", "Evil Things", "Paranormal Activity 2", "Atrocious", korejski "Pyega", "Unaware", "Apollo 18" i još nekoliko manje poznatih ili očajnih filmova iz studija "The Asylum".
"Grave Encounters" iako predstavlja nešto već viđeno, spada u filmove koji će vas na više mesta pošteno iscimati i isprepadati. Verujem da im je to uspelo iz prostog razloga - priču su smestili u napuštenu ludaru, ambijent sam po sebi dovoljan da vam izazove žmarce duž kičmice. Kad se na to dodaju duhovi, onda je zabava zagarantovana. Iako skromnog budžeta, "Grave Encounters" ima solidnu glumačku postavu, a režija i efekti su takvi da će zastrašivanje više puta uspeti.
Ipak, da ne bude sve baš dobro (ovde naglašavam da mi se "GE" dosta svideo i zbog toga što obožavam filmove sa duhovima) krivi su scenaristi The Vicious Brothers koji su baš prekitili priču pa ona u mnogome podseća na kombinaciju "The Blair Witch Project" i "House on the Haunted Hill". Podsećanje na ovaj drugi film, baš mi je pokvarilo utisak, jer je preterano. U svakom slučaju, na "Grave Encounters" vredi baciti pogled.
Opis bloga:
Kao mali mnogo sam se plašio horor filmova, a sada sam izrastao u velikog ljubitelja žanra. Razlozi za to su moj brat blizanac koji ih je oduvek neustrašivo gledao, odlični hrvatski sajt www.horrorhr.com,a i drugar Zlaja koji mi je predložio da započnem blog. Sve što pogledam predstaviću na ovom blogu, u nadi da ću zainteresovanima olakšati da izaberu film po svom ukusu i preskoče totalne promašaje (osim ako nije HorrorHr lično pošto on takve filmove ne propušta :) ). Na kraju, upozoravam sve posetioce bloga da se na njemu vrlo često nalazi materijal uznemiravajućeg sadržaja.
kontakt: hororfilmovi@gmail.com
My Great Web page
Kako sam nehotice zeznuo nešto u control panelu, odlučio sam da ionako bezvredni i ničemu korisni pretraživač bloga tzv. search izbacim sa istog. On nije imao nikakvu funkciju tako da to nije nikakva tragedija a posetiocima bloga savetujem da pretražuju filmove na sledeći način:
U svom browseru možete ukucati ime filma koji vas zanima a u dodatku morate dopisati i hororfilmovi.blog.rs i Google će Vam izbaciti link sa traženim filmom (naravno pod uslovom da se uopšte nalazi na blogu).
) koji se zasniva na tzv. istinitom događaju i gle čuda, neko je našao filmovane dokaze pa sad publika širom sveta ima u čemu da uživa. Dakle, još jedan film inspirisan "The Blair Witch Project"-om, da ne kažem njegovim uspehom da sa mizernim ulaganjem namlati ozbiljne pare. U poslednje vreme, tačnije od pojave 
