Iz engleske kuhinje, protekle godine, serviran nam je još jedan film koji igra na granici horor žanra, a iza njega stoji Ben Wheatley, britanski televizijski režiser kome je ovo bio prvi dodir sa stravom i užasom. Reč je o, kod kritike i dela publike, dobro prihvaćenom i hvaljenom filmu "Kill List", još jednom izrazito niskobudžetnom produktu u čije je stvaranje uloženo tek 500 hiljada funti.
Kombinacija pohvala koje su preplavile filmske sajtove specijalizovane horor temama i solidna ocena na IMDB-u, navela me je da što pre pogledam "Kill List" i neki prvi utisak (a čini mi se i poslednji) mi je da je film precenjen. Jedan od razloga je taj što se na iole misteriozniju i intrigantniju radnju dosta dugo čeka, a čak i pored toga, misterioznost i morbidnost u tim trenucima nije mi se učinila dovoljno jakom i realnom. A možda mi je taj utisak otupilo prethodno mrsomuđenje i neprekidna i dosadna stalna svađa između supružnika.
Opis radnje na IMDB-u je dosta obećavao: "Skoro godinu dana nakon nevešto odrađenog poslića, plaćeni ubica prihvata novi posao uz obećanu masnu naknadu za tri likvidacije. Ono što počinje kao lagani zadatak ubrzo se zamrsi, šaljući ubicu u srce tame.."
I sve bi ovo bilo odlično, da se Wheatley nije malo zaneo i ubio u pojam uvodom u priču, pokušavajući da likovima izgradi nekakav imidž zbog koga bi nam stalo do njih. U tome nije uspeo, iako su Neil Maskel i Michael Smiley solidni glumci (ruku na srce mnogo talentovaniji je Smiley). Za mene su do kraja filma ostali negativci, jer su plaćene ubice, makar likvidirali jednog odvratnog pedofila. Ali zato je više simpatija pobrala supruga jednog od njih dvojice, tačnije slatka Šveđanka MyAnna Buring koja se ustalila u horor filmovima (posle "The Descent"-a i epizode u rimejku "The Omen"-a, glumila je još u "Freakdog", "Credo", "Grindhouse", "Lesbian Vampire Killers", "The Descent Part II", "The Devil's Playground"). Zaista impozantan niz, iakoje većina ovih filmova loša ili tek prosečna.
MyAnna Buring je, eto, sreću potražila i u ovom filmu, ali što se mene tiče i "Kill List" može da podvede pod kategoriju prosečnog dela. Osim navedenih razloga, po mom mišljenju ga je u ovu kategoriju svrstala i tematika pošto nisam ljubitelj filmova koji se dotiču verskog fanatizma, kultova i sekti, te me je "Kill List", slično filmovima "Wake Wood" i "Dorothy Mills", ostavio uglavnom ravnodušnim. Sama završnica koja jeste spookie, nije popravila neki opšti utisak.
Nakon sudara sa ogromnim, misterioznim, teretnim brodom, preživeli brodolomnici nalaze spas na istom tom brodu. Ipak, brzo će se preispitati da li su spašeni, jer to je nekadašnji nacistički brod na kome su mučeni zarobljenici i koji godinama luta okeanom, vreba brodolomnike i onda ih ubija jednog po jednog.
To je ukratko radnja filma "Death Ship" iz 1980. godine, koji je režirao Alvin Rakoff. Reč je o niskobudžetnom, ne mnogo cenjenom horor filmu o brodu zaposednutom duhovima nacističke posade i njihovih zarobljenika koje su mučili i ubijali na njemu. Ti duhovi proganjaju i glavne junake ove avanture koje predvode Richard Crenna (legendarni Trautman iz serijala filmova o Džonu Rambu) i George Kennedy (legendarni kapetan Ed iz genijalnog serijala parodija "Naked Gun").
Što se mene tiče, "Death Ship" je horor film koji nije imao dovoljno sreće i znanja autora da bude iznad proseka. Razlozi za to su, kao i uvek, brojni: scenario je tanak (ima i po koju nebuloznu scenu), malo je urađeno na karakterizaciji likova, radnja je uglavnom monotona, a prisustvo duhova nije dovoljno iskorišćeno za groznije scene.
Ideja je, dakle, mogla da bude daleko bolje iskorišćena, ali se to nije desilo. No, i pored toga, "Death Ship" ima izvesne kvalitete. Najpre, taj ogromni nacistički, misteriozni teretnjak izgleda savršeno zlokobno. Jedna od najboljih scena u filmu je ona kada se preživeli prebacuju iz čamca za spasavanje na teretnjak i kada ovaj pokušava da nekoliko njih spreči u tome. Ima tu još par nezaboravnih scena, što uz mudro oglašavanje duhova na nemačkom jeziku, dovodi ovaj film do podnošljivosti gledanja, a prava je šteta što sve ovo nije upakovano na mnogo bolji način. Ovako, "Death Ship" je težak prosek koji će retko ko pogledati više od jednog puta...
Nedostatak novijih naslova, naterao me je da pružim priliku klasiku "Christine" koga sigurno nisam pogledao preko deset godina. Reč je o spektakularnom hororu koji je režirao John Carpenter i to po scenariju Billa Phillipsa koji je prilagodio istoimenu novelu Stephena Kinga. Radnja je jednostavna: Arnie, srednjoškolac-štreber i smotanko zaljubljuje se na prvi pogled u olupinu od automobila i ne žali novaca da ga kupi i dovede u prvenstveno stanje. Njegovi malobrojni prijatelji primećuju da se osim automobila menja i sam Arnie koji provodi previše vremena uz "Christine" i razvija se u drskog i arogantnog mladića, suštu suprotnost od Arnija kakvog poznaju.
Kada se snimanja po Kingovom delu lati majstor poput Carpentera, rezultat može samo da bude izvrstan film. Iako je sam zaplet otkačen, mislim reč je o ukletom automobilu, "Christine" je ozbiljan horor film, predivno snimljen i fantastično razvijen od početka do kraja. Carpenter je dosta posvetio karakterizaciji glavnog lika Arnija i njegov preobražaj iz štrebera u lošeg momka me je fascinirao.
Lisac poput njega izabrao je i odličnu glumačku postavu - u ulozi Arnija briljira Keith Gordon, njegovog najboljeg prijatelja igra John Stockwell, devojku Alexandra Paul, a u epizodnim ulogama se pojavljuje Travoltina lepša polovina Kelly Preston, Harry Dean Stanton u ulozi inspektora i Robert Prosky koji je bukvalno razbio u ulozi vlasnika automehaničarske radionice u kojoj se veći deo filma nalazi crveni Plymouth Fury zvani "Christine".
Poseban kvalitet leži i u specijalnim efektima, jer je transformacija potpuno uništenog automobila u prelepu limuzinu fascinantna i oduzima dah. Stvarno svaka čast i kapa dole ljudima koji su to tako savršeno izveli davne 1983. godine. Inače, kako je Plymouth Fury proizveden 1958. godine i malom broju primeraka, Carpenter je bio primoran da druga dva modela Belvedere i Savoy zamaskira da liče na Fury i za potrebe snimanja uništio je 21 Belvedere i nekoliko Furyja.
Čuvena "show me" scena:
Naravno, kada je reč o Carpenteru, onda treba pomenuti i muziku. "Christine", tako, osim zanimljivog soundtracka koji je napravio uz pomoć starog saradnika Alana Howartha, odlikuje i dobra rock'n'roll muzika. Upečatljiva je svakako uvodna scena, kada vidimo "Christine" u fabrici automobila u Detroitu i kada je Carpenter kao muzičku podlogu iskoristio pesmu "Bad to the Bone" u izvođenju Georgea Thorogooda i The Destroyersa:
Sve u svemu, "Christine" je lektira za sve horor sladokusce.
Opis bloga:
Kao mali mnogo sam se plašio horor filmova, a sada sam izrastao u velikog ljubitelja žanra. Razlozi za to su moj brat blizanac koji ih je oduvek neustrašivo gledao, odlični hrvatski sajt www.horrorhr.com,a i drugar Zlaja koji mi je predložio da započnem blog. Sve što pogledam predstaviću na ovom blogu, u nadi da ću zainteresovanima olakšati da izaberu film po svom ukusu i preskoče totalne promašaje (osim ako nije HorrorHr lično pošto on takve filmove ne propušta :) ). Na kraju, upozoravam sve posetioce bloga da se na njemu vrlo često nalazi materijal uznemiravajućeg sadržaja.
kontakt: hororfilmovi@gmail.com
My Great Web page
Kako sam nehotice zeznuo nešto u control panelu, odlučio sam da ionako bezvredni i ničemu korisni pretraživač bloga tzv. search izbacim sa istog. On nije imao nikakvu funkciju tako da to nije nikakva tragedija a posetiocima bloga savetujem da pretražuju filmove na sledeći način:
U svom browseru možete ukucati ime filma koji vas zanima a u dodatku morate dopisati i hororfilmovi.blog.rs i Google će Vam izbaciti link sa traženim filmom (naravno pod uslovom da se uopšte nalazi na blogu).
