[Kraljice vriska ] 12 Decembar, 2008 13:53

Joan Crawford je bila zvezda. Onakva kakve ih Holivud stvara, ali pored toga bila je vredna, ambiciozna glumica koja je radila 45 godina u profesiji koju je sama izabrala.
Rodjena je kao Lucille Fay LeSueur, u San Antoniju u Teksasu, 1904. godine. Ona je imala problematično detinjstvo i isprva je želela da bude igračica. Osvojila je put u Holivud, 1925. godine i ubrzo se pojavila u malim ulogama u nemim filmovima tog vremena. Jedan magazin joj je izabrao glamuroznije novo ime.

Njen prvi film bio je «Pretty Ladies» ali ona nije imala većeg uspeha sve do uloge jazz lepotice u filmu iz 1928. godine po imenu «Our Dancing Daughters». To je bila uloga koja je dobro odgovarala njenom karakteru i od tad je stalno dobijala uloge. U stvari, Joan je bila jedna od retkih glumica koja je uspela da se uspešno prilagodi ton filmovima, snimajući pre toga neme filmove.

Tokom 30-ih godina XX veka, Joan je glumila u tri-četiri filma godišnje, često je igrala prodavačice ili žene s druge strane zakona koje čine dobra dela. Medju njenim kolegama, omiljen je bio Clark Gable, kako medju fanovima tako i njoj.
Krajem dekade, Joanina zvezda je izgubila sjaj i označavali su je otrovom za bioskopske blagajne. Ona je imala prvi od nekoliko povrataka ulogom u filmu «The Women», ulogom ljubavnice sklone spletkama, a konačno je osvojila i Oskara za naslovnu ulogu u klasiku «Mildred Pierce (1945)».

Nakon što je dostigla vrhunac karijere u tom trenutku, Joan je pokazala više svoju tamniju stranu nastavljajući da se pojavljuje noir filmovima. 1947. godine nominovana je ponovo za Oskara za ulogu u filmu «Possessed», čija je radnja bila slična onoj iz «Fatal Attraction». Glumila je odbačenu ženu psihopatu koja ubija svog ljubavnika.

Usledila je i treća nominacija za ulogu u izvanrednom trileru u Hičkokovom stilu po imenu «Sudden Fear (1952)». Joan je bila naprosto fenomenalna u ulozi žene koja saznaje da njen suprug planira da je ubije i koja zatim koristi svoje veštine pisca da spasi sopstveni život.

Još jedan pad karijere doživela je pedesetih godina, zbog toga što se posvetila braku sa Alfredom Steelejem, predsednikom kompanije Pepsi®. Nakon njegove smrti, ona je želela da oživi karijeru i 1962. godine je snimila «What Ever Happened To Baby Jane?» kojim je to i uspela. U ulozi Blanche Hudson, paraplegičarke koju muči njena sestra (igrala ju je Bette Davis), Joan je igrala manje upadljivu ulogu, ali bila je to uloga kojom se uočljivo vratila na scenu.

William Castle je režirao 1964. godine «Strait-Jacket», film o avetinjskom ubici sa sekirom a Joan je bila lovina. Igrajući ženu osuđenu za ubistvo svog supruga i njegove ljubavnice i koja zatim postaje osumnjičena za dalja ubistva nakon što je puste iz sanatorijuma, bila je simpatična i iskrena. To nije bio film koji osvaja nagrade, ali je ipak bio hit kod publike.

Kada je napunila 60 godina, glumila je u Castleovom filmu «I Saw What You Did» i kako su se ukusi promenili, nastavila je da glumi u hororima, završavajući svoju filmsku karijeru slasherom u cirkusu «Berserk! (1968)» i «Trog (1970)». U međuvremenu, glumila je u TV pilot epizodi «Night Gallery», koja je bila prvi posao Stevena Spielberga.

Joan Crawford je konačno završila sa glumom igrajući u TV seriji «The Sixth Sense» u epizodi koja se zvala «Dear Joan, We're Going To Scare You To Death». Umrla je od raka u svom njujorškom apartmanu 1977. godine.

Njeni horor filmovi su:

The Unknown (1927)
Sudden Fear (1952)
What Ever Happened to Baby Jane (1962)
Strait-Jacket (1964)
I Saw What You Did (1965)
Berserk! (1968)
Journey to Midnight (1968)
Journey to the Unknown (1969)
Night Gallery (1969)
Trog (1970)
The Sixth Sense: Dear Joan, We're Going To Scare You To Death (1972)

Izvor: www.terrortrap.com

Prevod: hororfilmovi.blog.rs

[Kraljice vriska ] 16 Novembar, 2008 12:36

Dee Wallace

U horor filmovima u kojima se pojavila, Dee Wallace je odisala prijatnošću i mirnoćom, što joj je donelo ulogu Mary, majke u njenom najčuvenijem filmu «E.T. The Extra-Terrestrial».

Dee je rodjena u Kansas Cityju, 14.12.1949. godine. Roditelji su joj bili siromašni i naporno su radili. Njen život je dodatno opterećivala i činjenica da joj je otac bio alkoholičar i bio je sklon verbalnom i fizičkom zlostavljanju njene majke.

Odrastajući, Dee je učila balet i ples. Posle predavanja u srednjoj školi i režiranja predstava, konačno je napustila Kansas City 1975. godine i uputila se u Njujork. Uspešna audicija kod brodvejskog producenta Harolda Princea, donela joj je uloge u show programima i reklamama.

Ubrzo po preseljenju u Hollywood, Dee je dobila posao na televiziji, u popularnim policijskim serijalima, počev sa «The Streets of San Francisco».

Njen prvi pohod u horor žanr bila je uloga služavke u jezivom filmu «The Stepford Wives (1975)». U stvari, tada se prvi put pojavila na velikom ekranu.

Imala je daleko veću ulogu u Cravenovom filmu «The Hills Have Eyes (1977)». Glumila je Lynne Wood, zlokobnu majku čiju porodicu na putu za Kaliforniju teroriše klan ljudoždera u sred pustinje. Njena smrt (jedna od nekoliko u porodici Wood), zajedno sa otmicom novorodjenog deteta, vodi ka uzbudljivoj završnici u kojoj se njen suprug spretno osvećuje njihovim mučiteljima.

Dok je čekala nove filmske uloge, Dee je nastavila da se pojavljuje u različitim TV serijama. A onda je hit film «10 (1979)» podigao njenu gledanost.

Uloge su postale značajnije i veće. U film «The Howling (1981)», bila je dobra u ulozi TV reporterke koja preživljava napad vukodlaka. Ona završava u skrovištu za koje se ispostavlja da i nije toliko sigurno koliko je ona mislila. Njena javna transformacija na kraju filma je najbolji momenat u filmu.

Njena sledeća velika uloga bila je u Spielbergovom hitu «E.T. The Extra-Terrestrial (1982)», filmu koji će ubrzo prevazići «Star Wars» i postati najuspešniji film do tad. Po zaradi je film postavio rekord koji je odolevao narednih 15 godina! Iako ne u centru priče o dečaku i njegovom prijateljstvu sa vanzemaljcem, Dee je bila zanosna.

Klaustrofobična adaptacija istoimenog dela Stephena Kinga «Cujo (1983)» bila je vrhunac za Dee. Provodeći većinu vremena zarobljena u Pinto-u dok pobesneli bernardinac pokušava da izmrcvari nju i njenog sina, Dee je zaštitnički nastrojena i hrabra. Njena snažna gluma zaslužna je za to što je film postao jedno od najboljih dela zasnovanih na Kingovim pričama.

Dee je nastavila da snima bez prestanka. Od «Critters (1986)» do «The Frighteners (1996)», zatim uloga u televizijskom filmu «Perfect Husband: The Laci Peterson Story (2004)», ona je dobitak za svaki film u kom se pojavila.

Danas, Dee Wallace takodje vodi i studio glume, uz sekundarnu karijeru motivacionog govornika. Kada su je upitali koja bi njena vrlina mogla da motiviše pojedince, Dee je odgovorila: «Ja sam devojka iz komšiluka koja je naučila na težak način kako da učini da život funkcioniše. Proživela sam to. Žrtvovanjem sam pobedila. Kada pronadjete radost, treba da je podelite."

Spisak horor filmova u kojima je glumila, uz već pomenute, je impresivan:

The Frighteners (1996)

Boo (2005)

Headspace (2005)

Voodoo Moon (2005)

Abominable (2006)

The Plague (2006)

Halloween (2007)

Little Red Devil (2008)

J-ok'el (2007)

The Lost (2005)

Black Circle Boys (1997)

I'm Dangerous Tonight (1990)

Alligator II: The Mutation (1991)

Popcorn (1991)

Critters (1986)

"The Twilight Zone" - epizoda Little Boy Lost/Wish Bank/Nightcrawlers (1985)

tekst: www.terrortrap.com

prevod: hororfilmovi.blog.rs

[Kraljice vriska ] 24 Oktobar, 2008 17:54

Karen Black

Neka Bog blagoslovi Karen Black. Kakvo sjajno lice. I tačka. Mogućnost da glumi i iskaže njen čudesno vrcavi karakter u mnogim filmovima, bila je dodatni bonus.

Rodjena je kao Karen Blanche Ziegler u mestu Park Ridge u Illinoisu, 1945. godine. Ona je unuka prve violine Čikaškog simfonijskog orkestra, Arthura Zieglera.

Bistra učenica sa IQ genijalca, Karen je upisala Northwestern Univerzitet sa samo 15 godina ali je čeznula za nečim drugačijem. Samo dve godine kasnije, otišla je u Njujork, gde je studirala sa Leejem Strasbergom pre nego što je počela da traži uloge u off-Broadwayskim predstavama.

Karen je debitovala na filmu 1966. godine, u delu Francisa Forda Coppole «You're a Big Boy Now» a postala je zvezda sa filmom «Five Easy Peaces» iz 1969. godine. Za ulogu u tom filmu bila je nominovana za Oskara u kategoriji «najbolja ženska epizodna uloga» i to joj je širom otvorilo vrata nastupajuće decenije, naročito tokom prve polovine 70-ih.

U to vreme, postala je jedna od najseksipilnijih i najfinijih glumica. Ona je povezivana (po rečima pisca Philipa Sticka) sa gladnim, žestokim i neuobičajenim ulogama.

Bila je to zanimljiva karijera koja je uključila i uloge u nisko-budžetnim filmovima kao što su kanadski triler «The Pyx» ali i uloge u ogromnim produkcijama kao što su «The Great Gatsby (1974)» i ep o katastrofi «Airport 1975».

Govoreći o 1975. godini, to je možda bila godina u kojoj je Karen dosegla vrhunac. Samo u toj godini, pojavila se u tri izazovne i različite uloge. U «The Day of the Locusts», igrala je Faye, frustriranu glumicu koja dangubi u Holivudu 30-ih godina XX veka. Ona je takodje imala priliku da iskaže svoje pevačke i tekstopisačke mogućnosti u jednom od najznačajnijih filmova decenije, «Nashville» koji je režirao Robert Altman.

Te iste godine, Karen je glumila u jednom od najpopularnijih televizijskih horor filmova svih vremena po imenu «Trilogy of Terror». U njemu je igrala tri uloge u antologiji. Najpopularnija je bila uloga Amelie, iz treće priče. Ko god je odrastao 70-ih i video ovaj film, nije mogao da zaboravi taj lik. To je uzrokovalo košmare… Karen je glumila ženu čije Zuni fetiš lutke oživljavaju i pokušavaju da je ubiju.

Većina glumaca i glumica prosto bi ubili za to da imaju priliku da rade sa Alfredom Hitchcockom, a Karen Black je 1976. godine izabrana za postavu filma «Family Plot», crnoj komediji koja je bila njegov poslednji film.

Kako se broj ponuda sve više smanjivao, Karen je počela da se okreće sve više i više hororima, medju koje se ubraja i «Burnt Offerings (1977)», u kojem njen lik zaposeda duh u kući u kojoj su ona i njena porodica došli na odmor. Iste godine glumila je u još jednom jezivom TV filmu «The Strange Possession of Mrs. Oliver».

1979. godine, Karen Black je otputovala u Brazil na snimanje filma «Killer Fish», zabavni i potcenjeni film o piranama koji je režirao Italijan Antonio Margheriti.

80-ih i 90-ih, Karen se pojavila u sledećim filmovima: «Haunting Fear», «Children of the Night», «Mirror, Mirror», «Evil Spirits» i «It's Alive III: Island of the Alive». Jedan od najupečatljivijih filmova iz tog perioda u kom je glumila, bio je «Cut and Run (1985) AKA Inferno in diretta», ep o kanibalima u džungli koji je režirao Ruggero Deodato.