Tri godine nakon rediteljskog prvenca i jednog od uspešnijih tj. popularnijih i među publikom bolje primljenih horor filmova snimljenih u poslednjih deset godina, John Gulager se vratio režiranju i to nastavka sage koja je, naročito u SAD, stekla kultni status. Dakle, Gulager potpisuje drugi deo pod nazivom "Feast II: Sloppy Seconds". Gulager je i u ovom nastavku nastavio saradnju s scenarijskim dvojcem Melton-Dunstan koji je stajao iza "Feast"-a i pobedio u trećoj sezoni Greenlight projekta.
 
U "Sloppy Seconds" su i dalje verovala braća Weinstein, pa je njihova kompanija jedna od ditributera, ali ovaj film je već u startu predviđen da bude mnogo lošiji od originala - sniman je direktno za DVD i glavnu ulogu nije reprizirala Krista "Fuckin' Hot" Allen. Budžet za tako nešto i nije bio posebno loš, izdvojena su dva miliona dolara što nije značajnije uticalo na ovakav tip filma, jer se može svrstati u neku pola treš, pola crna komedija, pola horor kategoriju. 
 
Radnja se nastavlja na kraj prvog dela, a posebna glupost je oživljavanje jednog od likova koji je geknuo - SLEDI SPOILER - scenaristi su oživeli lik Bartendera koga je tumačio režiserov ćaća Clu, što je po mom mišljenju bilo potpuno besmisleno tj. mogao je da izjavi reč-dve da novoj heroini da naznake ko joj je likvidirao sestru, a ne da ga kroz čitav film vuku sa sobom. Kad pominjem novu heroinu, reč je o Biker Queen (da, praksa sa nadimcima iz prvog dela se nastavljai ovde, ali je predstavljanje likova ipak bezveznije), inače sestri bliznakinji Harley Mom koja gine u "Feast"-u i koja sa svojom bandom lezbo-bajkerki odlazi u obližnji gradić kako bi osvetila sestrinu smrt. Problem je što su isti taj gradić opsela čudovišta iz kafane i pretvorila ga u mali Bejrut. Bajkerke i nekoliko preživelih lokalaca moraće da se udruže ako žele da živi dočekaju konvoj vojske koji je na putu da ih spasi. Sem te priče, paralelno pratimo i borbu Honey Pie, jedne od preživelih iz prvog dela koja je prognana iz grupe od strane Bartendera, da se sama izbori za opstanak.
 
Kao što se može primetiti iz opisa, radnja je obogaćena gomilom likova koji će biti potrošni materijal, a Melton i Dunstan su se preigrali ubacivši u priču (ne)maštovite karaktere, a jedan od likova u samom filmu kaže u jednom trenutku: "E, sad sam bukvalno sve video." Zaista je reč o jednoj papazjaniji, dovoljan je primer navesti da su u priču uključene i dve male osobe, braća Thunder i Lightening, tu su stari znanci Bartender i Honey Pie, Biker Queen i njena lezbo banda, te prodavac automobila Slasher, njegova gospođa Secrets i ljubavnik Greg. 
 
Iako je "Feast" bio brutalan, nasilan i krvav film, dvojka ga je po tome nadmašila - krv teče u potocima, delovi tela lete na sve strane, a i sama čudovišta se dosta više vide u kadru, čak i po danu. Naravno, u ovome se i preteralo, a posebno odvratne scene su sa raspadajućom babom Thundera i Lighteninga, Gregovo spašavanje bebe i seciranje lešine jedne od ovih spodoba. Kada ih već poredim, "Feast" mi je ipak bio znatno zanimljiviji za praćenje, možda zbog likova koji su bili zabavniji i simpatičniji. Osim toga, "Feast 2" se završava nekako naglo, dok gledanje tolike količine mrcvarenja izaziva popriličan zamor. "Sloppy Seconds" je definitivno film za ljubitelje krvoprolića i nije loš za jedno gledanje.