[evropski filmovi
]
08 Maj, 2012 13:06
Non si sevizia un paperino (1972)
Ovaj film čudnog naslova "Nemoj da mučiš pače", velikog "Godfather of Gore" Lucia Fulcija i tipičan predstavnik italijanske Giallo kinematografije, pričaju da je jedan od prvih Fulcijevih filmova u kojima je započeo sa korišćenjem nasilnih krvoliptačkih efekata što je kulminiralo u njegovim kasnijim delima poput "Zombie 2", "Paura nella città dei morti viventi", "Sette note in nero", "...E tu vivrai nel terrore! L'aldilà", "Quella villa accanto al cimitero". 
Odlika ovih njegovih kasnijih filmova, a isti je slučaj i sa "Pačetom", su specifični scenariji koje je za svoje filmove takođe pisao Fulci. Kada pišem specifični, to se onda odnosi na solidne i zanimljive ideje koje je izbacivao njegov u, ali i gomilu nejasnoća, pa čak i nebuloza u samom scenariju. Zato je Fulci svakako jedan od najčudnijih filmskih autora jer svaki njegov film u sebi spaja dosta dobrih i dosta loših detalja. Njegovu specifičnost možda najbolje oslikava ovaj odličan post koji je na forumu hrvatskog sajta HorrorHr.com, ostavio član po imenu Mairosu. Što se tiče "Non si sevizia un paperino", radnja prati novinara i promiskuitetnu devojku koji pokušavaju da razreše misterioznu seriju ubistava dece u izolovanom italijanskom gradiću na jugu zemlje, ispunjenom sujeverjem i nepoverenjem u pridošlice.
Nažalost, sama priča nije toliko uprošćena kao ovaj opis, već zahvaljujući Fulciju pomalo konfuzna, mada ne toliko kao u njegovim kasnijim horor filmovima. Tako se kroz ceo film prebacuje sumnja s jednog lika na drugi, u pokušaju da se što duže sačuva identitet pravog ubice. Kako je to obeležje klasičnih slešer filmova, pretpostavljate da mi se nije dopalo, čak mi je bilo zamorno na trenutke da ispratim radnju.
S druge strane, ovaj film ima i nekih svetlih momenata kao što su smrti trojice dečaka, to je dosta u Fulcijevskom stilu, kao i završna scena u kojoj gine ubica - istovremeno je i komična zbog efekata. Naime, glava u krupnom kadru udara u stene i varniči pri tome. To je očigledno i kao da nije ni pokušano da se to sakrije.
Ipak, sveukupni utisak mi i nije bio nešto naročit, jer sam očekivao više od ovog hvaljenog filma. Dakle, svi drugi Fulcijevi filmovi koje sam pogledao su mi daleko bolji od ovog. Ovako će mi u pamćenju više ostati kontroverznost koja ga je obeležila, a to je scena u kojoj se glavna glumica Barbara Bouchet, kao od majke rođena pojavljuje ispred dvanaestogodišnjaka koji je igrao jednog od dečaka. Fulci je zbog te scene išao i na sud, a odbranio se neverovatnom pričom u koju je izgleda poverovao samo sudija - navodno je dečak sniman posebno i nije video golu Barbaru, već ga je menjao patuljak.
[evropski filmovi
]
09 April, 2012 16:12
Non si deve profanare il sonno dei morti (1974)
Davne 1974. godine, u špansko-italijanskoj koprodukciji, nastao je film koji se u originalu zove "Non si deve profanare il sonno dei morti", ali je inače daleko poznatiji po nazivima "Let Sleeping Corpses Lie" i "The Living Dead at The Manchester Morgue". Ovaj film o zombijima, snimljen je na engleskom jeziku, vrlo verovatno zbog napada na šire tržište, iako za tako nečim nije bilo preke potrebe. Sniman je većim delom u Italiji, a manjim u Engleskoj, iako se radnja dešava u okolini Mančestera.
Radnja prati Georga i Ednu, koji dolaze na farmu na kojoj živi njena sestra s mužem. Ubrzo će ih napasti oživljeni leš lokalne pijanice koji ubija Edninog zeta i oni postaju glavni osumnjičeni u očima konzervativnog inspektora koji ih unapred osuđuje i ne veruje u njihovu odbranu. Naime, oni tvrde da je ubica zombi i da im preti još veća opasnost pošto naučnici i njihova mašina za uništavanje insekata i štetočina nesmetano rade na okolnim poljima i povećavaju broj "oživljenih mrtvaca". George i Edna ulaze u trku s vremenom da unište mašinu, dok im revnosni inspektor diše za vratom.
"Let Sleeping Corpses Lie" je po mnogo čemu specifičan film. Jedan je od onih filmova koji je prevođen na zaista neverovatne načine na engleski i druge jezike, pa otuda i neki zaista tupavi nazivi kao što su "Don't Open the Window", "Breakfast With the Dead", "Breakfast at the Manchester Morgue" ili "Weekend With the Dead". A na srpskom bi se otprilike zvao "Ne smemo da oskrnavimo san mrtvih".
Na hrvatskom blogu o SF i horor filmovima Horor film playground, ovaj film je dosta nahvaljen i svrstan u kategoriju remek dela, što je bio jedan od razloga da ga nabavim i pogledam, a drugi razlog je naravno taj što spada u kategoriju filmova o zombijima. Sem toga, i na IMDB-u se dosta visoko kotira za horor film - ocena 6.9 i preko 3000 glasača. Ipak, kada se film završio, krajnji utisak mi je bio daleko od oduševljenja. Činjenica je da ima nekoliko zabavnih i kultnih dijaloga, naročito kada je reč o odnosu glavnog junaka Georga i inspektora, ali scenario je na više mesta bušan, naročito na početku putovanja glavnih junaka. 
Pre svega, mislim da je sam početak dosta razvučen, a da je najveći propust taj što se zombiji pojavljuju isključivo u okruženju Georgea i Edne, pa uvek ispada da su oni krivi, a kad dođe murija, od živih mrtvaca ni traga ni glasa. S druge strane, zombiji su dosta zanimljivi, spori su ali krvoločni i posebno upečatljiva je scena kod crkve i lokalnog groblja, gde ima i ozbiljnog krvoprolića u kome strada jedan pandur koji pokušava da bude hrabar.
Neki krajnji utisak koji je "Let Sleeping Corpses Lie" ostavio na mene je da je reč o solidnom ostvarenju, kome se nedostajali malo bolji scenario i više dinamičnosti, pa da zaista bude klasik.
[evropski filmovi
]
31 Mart, 2012 21:24
Kill List (2011)
Iz engleske kuhinje, protekle godine, serviran nam je još jedan film koji igra na granici horor žanra, a iza njega stoji Ben Wheatley, britanski televizijski režiser kome je ovo bio prvi dodir sa stravom i užasom. Reč je o, kod kritike i dela publike, dobro prihvaćenom i hvaljenom filmu "Kill List", još jednom izrazito niskobudžetnom produktu u čije je stvaranje uloženo tek 500 hiljada funti.
Kombinacija pohvala koje su preplavile filmske sajtove specijalizovane horor temama i solidna ocena na IMDB-u, navela me je da što pre pogledam "Kill List" i neki prvi utisak (a čini mi se i poslednji) mi je da je film precenjen. Jedan od razloga je taj što se na iole misteriozniju i intrigantniju radnju dosta dugo čeka, a čak i pored toga, misterioznost i morbidnost u tim trenucima nije mi se učinila dovoljno jakom i realnom. A možda mi je taj utisak otupilo prethodno mrsomuđenje i neprekidna i dosadna stalna svađa između supružnika.
Opis radnje na IMDB-u je dosta obećavao: "Skoro godinu dana nakon nevešto odrađenog poslića, plaćeni ubica prihvata novi posao uz obećanu masnu naknadu za tri likvidacije. Ono što počinje kao lagani zadatak ubrzo se zamrsi, šaljući ubicu u srce tame.."
I sve bi ovo bilo odlično, da se Wheatley nije malo zaneo i ubio u pojam uvodom u priču, pokušavajući da likovima izgradi nekakav imidž zbog koga bi nam stalo do njih. U tome nije uspeo, iako su Neil Maskel i Michael Smiley solidni glumci (ruku na srce mnogo talentovaniji je Smiley). Za mene su do kraja filma ostali negativci, jer su plaćene ubice, makar likvidirali jednog odvratnog pedofila. Ali zato je više simpatija pobrala supruga jednog od njih dvojice, tačnije slatka Šveđanka MyAnna Buring koja se ustalila u horor filmovima (posle "The Descent"-a i epizode u rimejku "The Omen"-a, glumila je još u "Freakdog", "Credo", "Grindhouse", "Lesbian Vampire Killers", "The Descent Part II", "The Devil's Playground"). Zaista impozantan niz, iakoje većina ovih filmova loša ili tek prosečna.
MyAnna Buring je, eto, sreću potražila i u ovom filmu, ali što se mene tiče i "Kill List" može da podvede pod kategoriju prosečnog dela. Osim navedenih razloga, po mom mišljenju ga je u ovu kategoriju svrstala i tematika pošto nisam ljubitelj filmova koji se dotiču verskog fanatizma, kultova i sekti, te me je "Kill List", slično filmovima "Wake Wood" i "Dorothy Mills", ostavio uglavnom ravnodušnim. Sama završnica koja jeste spookie, nije popravila neki opšti utisak.
