[evropski filmovi
]
28 Novembar, 2011 15:08
Trolljegeren (2010)
André Øvredal, malo poznati norveški režiser i scenarista, ali i veliki entuzijasta, snimio je prošle godine fantazijsku avanturu "Trolljegeren" ("The Troll Hunter"). Za ekranizaciju ogromnih i neverovatno ružnih bića iz norveške mitologije, budžet i nije bio tako sjajan, posebno što je Øvredal ima zamisao da ova stvorenja imaju zapaženu ulogu i pojavljivanja u filmu, pa je posledica toga okupljanje malo poznatih glumaca, osim Otta Jespersena, i izbor da film bude snimljen u formi tzv. found footage mockumentarca (nisam siguran da ova reč postoji u našem jeziku ali ne bih da se dalje zaglibljujem i da je prevodim). Lično, nisam protivnik takve forme, mada je činjenica da se u poslednje vreme s tim preteralo.
Citiraću jedan od ranijih sopstvenih tekstova (komentar na film "Grave Encounters"): "Dakle,
još jedan film inspirisan "The Blair Witch Project"-om, da ne kažem
njegovim uspehom da sa mizernim ulaganjem namlati ozbiljne pare. U
poslednje vreme, tačnije od pojave "Paranormal Activity"-ja, opšta je moda snimanje ovakvih filmova i već se došlo do jednog impresivnog niza: španski "Rec" 1 i 2, "Cloverfield", "Quarantine",
"Evil Things", "Paranormal Activity 2", "Atrocious", korejski "Pyega",
"Unaware", "Apollo 18" i još nekoliko manje poznatih ili očajnih filmova
iz studija "The Asylum"." Mislim da je i hardcore zaljubljenicima ovo već počelo da smeta.
No, da se vratim na "Trolljegeren". Radnja filma je prilično jednostavna: grupa studenata snima dokumentarac o navodnom lovokradici Hansu, ali će ubrzo otkriti da on radi za tajnu Vladinu organizaciju i da lovi trolove. Iako isprva protivnik njihovog uhođenja, Hans će pristati da ih uvede u lov na trolove koji će ih ostaviti bez daha.
Ono što mogu da napišem je da me je "Trolljegeren" ostavio u zbrkanom stanju nakon gledanja. Dakle, neki momenti su neodoljivi, a neki su mi smetali. Dobre strane su naravno lokacija snimanja pošto se većina radnja odigrava u šumovitim planinama zapadne Norveške, predivnom krajoliku netaknute prirode. Tu je zatim gluma, a prednjači Jespersen u ulozi Hansa, pravog baje koji ima i ljudsku stranu za razliku od ovakvih holivudskih likova koji su po običaju nadljudi. Zatim, akcije ne nedostaje pa se trolovi često pojavljuju u kadrovima i premda nisam stručnjak za specijalne efekte, po meni su sasvim dobro dočarani.
A onda dolazimo do negativnih strana: najpre, zasmetala mi je priča o tajnom projektu norveške Vlade koja ne dozvoljava da priča i istina o trolovima ispliva na površinu, a sve to uspešno suzbija pomoću dva čoveka - jednog birokrate i jednog lovca. A njegova lovina nisu sitna živina već stvorenja visine 6-30 metara i ko zna koje težine. Isto tako, trenutak kada studenti saznaju da bića iz priča kojim su ih zastrašivale njihove babe dok su bili deca je veoma neuverljiv, tačnije njihova reakcija je gotovo u rangu one da su saznali da je Riki Martin gej. Osim ovoga, zasmetala mi je i nekako linearna radnja, zasićenost found footage snimcima i naravno sam završetak filma. No, mislim da je "Trolljegeren" ipak solidna avanturica, koja će se verovatno najviše dopasti najmlađima.
[evropski filmovi
]
24 Novembar, 2011 11:33
Vargtimmen (1968)
"Vargtimmen" ili "Hour of the Wolf" je, bar tako kažu, jedini horor film čuvenog i maestralnog Ingmara Bergmana. Lista filmskih autora koji su Bergmana apostrofirali kao jedno, ako ne i najznačajnije ime iz sveta filma je zaista imresivna. Upravo povezanost ovog filma s horor žanrom i činjenica da ga je stvorio takav genije, naveli su me da pogledam "Vargtimmen", ali iz ugla jednog zaljubljenika u ovaj žanr, veoma sam razočaran viđenim. Iako je Bergman priču o umetniku koga muče teške more i unutrašnji demoni, što s njim proživljava i njegova verna žena, smestio u sumorni ambijent vetrovitog ostrva i delom u gotski zamak na istom, jezovitost takvih lokacija nije dočarana i u potpunosti iskorišćena. Razlog je u tome što se film guši u drami, tačnije ona otupljuje horor aspekt, a stalnim gledaocima horor filmova radnja može biti samo morbidna, ali ne i zastrašujuća.
Kada je reč o Bergmanu i nehoror elementima, tu se nema šta prigovoriti, a za to su zaslužni i glumci koje je birao. Sporedni likovi su odlično odradili svoj posao, a Liv Ullman i Max von Sydow u glavnim ulogama razbijaju. Kako je ovo blog posvećen horor filmovima, "Vargtimmen" bih preporučio onima koji nisu usko ograničeni na ovaj žanr.
[američki filmovi
]
19 Novembar, 2011 19:57
Pumpkinhead (1988)
Stan Winston, inače poznat pod nadimkom "Tvorac čudovišta"
zahvaljujući radu na specijalnim efektima i maskama, samo je četiri puta
napravio izlet u rediteljske vode, a njegov dugometražni prvenac bio je
"Pumpkinhead" iz 1988. godine. Koliko je Winston bio značajno ime u
Holivudu, najbolje će dočarati nazivi filmova na kojima je radio maske i
specijalne efekte: Gargoyles, Dead & Buried, The Thing, The Entity, Edward
Scissorhand, Terminator 2: Judgement Day, Batman Returns, A.I. Artificial
Intelligence, Terminator 3: Rise of the Machines, Constantine, The Terminator,
Aliens, Predator, Predator 2, The Monster Squad, Jurassic Park III, Terminator
Salvation, Iron Man, Avatar, Shutter Island! Neverovatan i impozantan niz
hitova na kojima je ovaj umetnik radio.
Dakle, te 1988. Winston se oprobao i iza kamere, a jedan od snimatelja bio
je i čovek s ovih prostora - Bojan Bazelli, rođen u Herceg Novom. Nastao je
"Pumpkinhead", horor film o osveti koja se otrgne kontroli pošto je
sprovodi ogromni demon istog naziva. Iako se na osnovu imena može steći utisak
da se radi o nekakvom demonu s bundevom umesto glave, ime demona potiče od
groblja u blizini polja bundeve na kome počivaju njegovi ostaci.
"Pumpkinhead" je film koji je za svoje vreme imao solidan budžet kada govorimo o horor žanru (reč je o respektabilnih 3.5 miliona $). Winston je za glavnu ulogu izabrao legendarnog Lancea Henriksena koji je do tad ostvario nekoliko značajnih uloga. Ono što prvo upada u oči je da je "Pumpkinhead" film koji odiše atmosferom klasičnom za horore iz zlatnog doba tj. osamdesetih godina. To je po meni prosto neodoljivo, koliko god imao drugih mana. Sem toga, demon je vrlo dobro zamišljen i oživljen, mada dosta podseća na Aliena. Plus je što se dosta često pojavljuje u kadrovima.
Ovaj film je stvoren za sve zaljubljenike u horor žanr, pre svega zbog specifične radnje (priznajem pomalo detinjaste ali i jezivo realne kada je u pitanju scena sa vešticom koja priziva Pumpkinheada), ali i scenarija po kome tinejdžeri koji su meta ovog demona nisu klasično topovsko meso već brzo shvataju s kim imaju posla i kreću u (ne)moguću borbu za opstanak. Henriksen je, naravno, car u ulozi oca shrvanog bolom zbog pogibije sina koji inicira surovu osvetu. "Pumpkinhead" je solidno primljen kod kritike i publike, pa je to valjda dovelo i do čak četiri nastavka, naravno, daleko lošijih od originala.
