Ovaj film čudnog naslova "Nemoj da mučiš pače", velikog "Godfather of Gore" Lucia Fulcija i tipičan predstavnik italijanske Giallo kinematografije, pričaju da je jedan od prvih Fulcijevih filmova u kojima je započeo sa korišćenjem nasilnih krvoliptačkih efekata što je kulminiralo u njegovim kasnijim delima poput "Zombie 2", "Paura nella città dei morti viventi", "Sette note in nero", "...E tu vivrai nel terrore! L'aldilà", "Quella villa accanto al cimitero".
 
Odlika ovih njegovih kasnijih filmova, a isti je slučaj i sa "Pačetom", su specifični scenariji koje je za svoje filmove takođe pisao Fulci. Kada pišem specifični, to se onda odnosi na solidne i zanimljive ideje koje je izbacivao njegov u, ali i gomilu nejasnoća, pa čak i nebuloza u samom scenariju. Zato je Fulci svakako jedan od najčudnijih filmskih autora jer svaki njegov film u sebi spaja dosta dobrih i dosta loših detalja. Njegovu specifičnost možda najbolje oslikava ovaj odličan post koji je na forumu hrvatskog sajta HorrorHr.com, ostavio član po imenu Mairosu.
 
Što se tiče "Non si sevizia un paperino", radnja prati novinara i promiskuitetnu devojku koji pokušavaju da razreše misterioznu seriju ubistava dece u izolovanom italijanskom gradiću na jugu zemlje, ispunjenom sujeverjem i nepoverenjem u pridošlice.
 
Nažalost, sama priča nije toliko uprošćena kao ovaj opis, već zahvaljujući Fulciju pomalo konfuzna, mada ne toliko kao u njegovim kasnijim horor filmovima. Tako se kroz ceo film prebacuje sumnja s jednog lika na drugi, u pokušaju da se što duže sačuva identitet pravog ubice. Kako je to obeležje klasičnih slešer filmova, pretpostavljate da mi se nije dopalo, čak mi je bilo zamorno na trenutke da ispratim radnju.
 
S druge strane, ovaj film ima i nekih svetlih momenata kao što su smrti trojice dečaka, to je dosta u Fulcijevskom stilu, kao i završna scena u kojoj gine ubica - istovremeno je i komična zbog efekata. Naime, glava u krupnom kadru udara u stene i varniči pri tome. To je očigledno i kao da nije ni pokušano da se to sakrije.
 
Ipak, sveukupni utisak mi i nije bio nešto naročit, jer sam očekivao više od ovog hvaljenog filma. Dakle, svi drugi Fulcijevi filmovi koje sam pogledao su mi daleko bolji od ovog. Ovako će mi u pamćenju više ostati kontroverznost koja ga je obeležila, a to je scena u kojoj se glavna glumica Barbara Bouchet, kao od majke rođena pojavljuje ispred dvanaestogodišnjaka koji je igrao jednog od dečaka. Fulci je zbog te scene išao i na sud, a odbranio se neverovatnom pričom u koju je izgleda poverovao samo sudija - navodno je dečak sniman posebno i nije video golu Barbaru, već ga je menjao patuljak.