Logan McMillan prihvatio se snimanja ovog novozelandskog zombi filma koji meša elemente komedije i horora. Ovaj, čak i Novom Zelandu, nepoznati entuzijasta snimio je veoma niskobudžetni film, u kom je vešto koristio trikove kako bi se jeftinoća što manje primetila. Ipak, to mu nije pomoglo kada je u pitanju izgled zombija koji deluju dosta jadno što je moja najveća zamerka.
Budžet je automatski sprečio McMillana i da ima na raspolaganju bolju glumačku ekipu što se kod trojice glavnih likova ne primećuje, oni su dosta uverljivi u svojim ulogama, ali je zato glavna glumica očajna i pravi primerak britanskog skrndelja. McMillan, koji je ujedno i scenarista, pokušao je da stvori zabavnu horor komediju, ali po mom mišljenju nije baš uspeo u tome. U principu, priča je sasvim klasična za zombi filmove što je pomalo dosadno, a šale i nisu nešto specijalno.
Ako "Last of the Living" posmatram kao isključivo horor komediju B produkcije, onda film i nije loš, ali iz svakog drugog ugla gledano ovo je veoma prosečan film.
Britanac Neil Marshall nakon velikog uspeha sa prvencem "Dog Soldiers", nastavio je da stiče fanove među ljubiteljima horor žanra i drugim filmom u karijeri "The Descent". Te 2005. godine "The Descent" je svakako bio jedan od najboljih horora, a kako to na zapadu (gotovo) uvek biva, dobre stvari se eksploatišu do iznemoglosti. Tako je 4 godine kasnije Jon Harris debitovao kao reditelj nastavkom pomenutog uspešnog filma, iako se "The Descent" završava tragično po glavne junakinje.
Tako u nastavku, glavni lik Sarah, dezorijentisana i sa amnezijom, nalazi spas iz mračnih pećina i završava u bolnici, ali je, potpuno neverovatno, posle svega nekoliko časova lokalni šerif primorava da predvodi ekspediciju spasilaca koja treba da otkrije šta se desilo sa njenim prijateljicama. Kada se spuste u pećine, Sarah se polako priseća užasa koji je preživela, a stalna opasnost od bića koja ih naseljavaju, mobiliše njene poslednje atome snage i hrabrosti kako bi se ponovo izvukla iz pakla.
"The Descent: Part 2" po mnogim aspektima deluje kao nepotreban nastavak. Jedan od njih je već pomenuti tragičan završetak originala. Drugi je to što ne donosi ništa novo žanru, već praktično u mnogo čemu kopira original. Naravno, on se od tog prvog dela i razlikuje, ali te razlike retko idu ka podizanju kvaliteta, čak se pre može reći da je to suprotno. Scenario je daleko, daleko po kvalitetu od scenarija originala, prepun nelogičnosti i teško svarljivih delova. "The Descent" je imao potpuno žensku glumačku ekipu, što u nastavku nije slučaj i čime se nekako izgubila draž. Atmosfera u "Part 2" je slabija, nema one napetosti iz prvog dela, a samim tim je i izostala adrenalinska bomba koja je obeležila original. Nastavak je čak doneo i promenu u izgledu tzv. "Crawlersa" koji nastanjuju pećine i oni likom dosta podsećaju na kombinaciju čudovišta iz ruskog filma "Viy" i Orka iz trilogije "Lord of the Rings". Na posletku, sama završnica filma je toliko predvidljiva i glupa, da sam ostao šokiran otkrićem da se moje sprdanje sa mogućim krajem ispostavilo tačnim, na žalost.
Ipak, "The Descent: Part 2" ima i solidnih elemenata. Tako je pojavljivanje "Crawlersa" učestalije nego u originalu, a same scene krvoprolića su brojne i dobro realizovane. Gledanje ovog nastavka odvojeno od prvog dela, možda i može da prođe, film nije baš neko teško đubre, ali ko je gledao sjajni "The Descent" ne bi trebalo da kvari utisak gledanjem drugog dela.
U anketi "Najbolji film o zombijima?" posetioci hororfilmovi.blog.rs izglasali su američki film "Dawn of the Dead" iz 2004. godine. Drugo mesto podelili su britanski "28 Days Later..." i njegov nastavak "28 Weeks Later", a moj izbor, španski film "Rec" završio je na trećem mestu.
