Režija: Peter Medak

Scenario: William Gray & Diana Maddox po priči Russella Huntera koji je navodno sve to iskusio živeći u kući Henry Treat Rogers Mansion u Denveru

Uloge:

George C. Scott ... John Russell

Trish Van Devere ... Claire Norman

Melvyn Douglas ... senator Joseph Carmichael

Jean Marsh ... Joanna Russell

John Colicos ... De Witt

Barry Morse ... Parapsychologist

Madeleine Sherwood ... Mrs. Norman

Helen Burns ... Leah Harmon

Frances Hyland ... Elizabeth Grey

Ruth Springford ... Minnie Huxley

Radnja:

Bio je to savršeni porodični odmor za kompozitora Džona Rasela i njegovu porodicu kada neobična saobraćajna nesreća dovodi do pogibije njegove žene i ćerkice. Obuzet tugom, Džon se na nagovor prijatelja seli u Sijetl i postaje profesor na lokalnom univerzitetu. U Sijetlu iznajmljuje ogromnu, veoma staru kuću u Česmen Parku koja pripada Društvu istoričara i koja je prazna čak 12 godina. Mamutske veličine, kuća izgleda da ima sve sobe koje su Džonu potrebne da bi komponovao muziku. Medjutim, Džon ne shvata da nije sam u kući. Sa njim u kući boravi duh ubijenog dečaka koji je otkrio Džonovo očajanje i koristi ga da otkrije dekade ćutanja i prevare. Uz pomoć Kler Norman, koja je i posredovala u iznajmljivanju kuće, Džon žuri da nadje odgovore i uskoro saznaje da ih krije podmukli i veoma moćni čovek.

Moj osvrt:

«The Changeling» je solidna horor-drama iz 1980. godine, sa zanimljivom pričom i odličnim izborom ambijenta jer je kuća (koja u neku ruku igra glavnu ulogu) zaista zastrašujuća kakve samo i mogu da budu takve kućerine. Nažalost, mogućnost korišćenja njene veličine za zastrašivanje i nije baš iskorišćena do kraja jer sem par solidnih efekata lupanja vrata, čudnih zvukova, prividjenja nema strašnijih scena (mada ne treba zaboraviti vreme kada je film snimljen; ipak je danas zbog svakavih morbidnosti drugačija situacija i teško je očekivati da nešto iz tog doba može da zaplaši današnju publiku).

U svakom slučaju, radi se o dobro ispričanoj priči, iako, bar po mom mišljenju, filmu malo fali da bi bio mnogo bolji, ovako je solidno potrošenih sat i po vremena.

Ocena:

Režija: E. Elias Merhige

Scenario: Steven Katz

Uloge:

John Malkovich ... Murnau

Willem Dafoe ... Schreck

Udo Kier ... Grau

Cary Elwes ... Wagner

Catherine McCormack ... Greta

Eddie Izzard ... Gustav

Aden Gillett ... Galeen

Nicholas Elliott ... Paul

Ronan Vibert ... Muller

Sophie Langevin ... Elke

Myriam Muller ... Maria

Radnja (UPOZORENJE: SADRŽI SPOJLERE):

Radnja filma je smeštena u 1922. godinu. Nemački režiser Fridrih Vilhelm Murnau seli svoju berlinsku glumačku postavu i filmsku ekipu na lokacije u Čehoslovačkoj i Poljskoj da bi snimio film «Nosferatu», neautorizovanu verziju Bram Stokerove novele «Drakula». On ih obaveštava da je osoba koja će igrati ulogu vampira, Grofa Orloka, nepoznati nemački pozorišni glumac Maks Šrek koji je visoko profesionalni glumac koji se potpuno uživljava u uloge i da će se pred glumcima i ekipom pojavljivati već pripremljen za ulogu, sa maskom.

Glavne scene snimaju se u starom zamku u Čehoslovačkoj. Šrek ih tamo čeka i njegova pojava kao i ponašanje su zaista uznemiravajući. Kamerman ubrzo počinje da se oseća terorisanim i bolesnim i moraju da ga odvedu na lečenje i zamene. Drugi glavni glumac je preplašen Šrekovom pojavom ali ubedjuje sebe da je jednostavno odličan glumac.

Jednom prilikom, dva člana ekipe, producent i scenarist, piju rakiju pod zvezdama kada im prilazi Šrek. Oni ga pozivaju da im se pridruži i Šrek pije sa njima. Oni ga šaljivo ispituju o njegovom vampirizmu i Šrek im obelodanjuje da je pravi vampir, star nekoliko vekova. Dok ga ispituju, on im govori da je toliko star da se ne seća kako je postao vampir i kako ne može da stvori više nijednog od svoje vrste. Slepi miš proleće pored njih i Šrek ga hvata i ujeda ga, ekstatično sisajući krv iz njegovog tela. Producent i scenarista ostaju impresionirani njegovim uživljavanjem u ulogu.

Ispostavlja se da je Murnau sklopio dogovor sa pravim vampirom, da bi snimio svoj film potpuno realistično. Šreku je obećao glavnu glumicu, Gretu Šreder, kao nagrada, da bi obezbedio da će odigrati svoju ulogu dok se film ne završi. Medjutim, vampir je često nekooperativan sve dok konačno cela produkcija nije navučena na obalu ostrva u severnom moru i u njegovoj milosti i nemilosti.

Na kraju, Šrek ubija Gretu Šreder, producenta i kamermana pre nego što ga izlože sunčevoj svetlosti i umire, dok poludeli Murnau završava snimanje filma.

Moj osvrt:

Prilično neobičan film, koji se bazira na snimanju remek dela horor žanra «Nosferatu: eine Symphonie des Grauens» iz 1922. godine, u kom se legendarni režiser Fridrih Vilhelm Murnau prikazuje kao poludeli snimatelj koji zarad realnosti filma žrtvuje glavnu glumicu i deo ekipe, stvarnom vampiru koji se predstavlja da je Maks Šrek (čuveni glumac iz tog perioda).

Sa aspekta filmske umetnosti, film je zaista vrhunski snimljen. Glumačka postava predvodjena Džonom Malkovičem i Vilijemom Defoom je prva liga, ambijent je verno prenet, snimanje filma «Nosferatu» prikazano u crno-beloj tehnici što filmu daje veliki plus. Ipak, sa aspekta horor žanra, film je siromašan, a to je izgleda i bio cilj, jer ovaj film retko koga može da zaplaši (pa čak ni jednu plavooku koja se svega plaši ). Radnja filma se pre svega odvija kao drama, uz retke izlete ka hororu, u scenama kada Šrek pokazuje da je pravi vampir.

Svakako, najveća vrednost ovog filma je gluma Vilijema Defoa, koji je izvanredno izneo ulogu Nosferatua, kao iz originalnog filma, a to je bilo i primećeno u Holivudu te nije uzalud nominovan za Oskara.

Ocena:

Režija: Gregory Wilson

Scenario: Daniel Farrands & Philip Nutman po noveli Jacka Ketchuma

Uloge:

Blythe Auffarth --- Meg Loughlin

Daniel Manche --- David Moran

Blanche Baker --- Ruth Chandler

Graham Patrick Martin --- Willie Chandler Jr.

Benjamin Ross Kaplan --- Donny Chandler

Austin Williams --- Ralphie ‘Woofer’ Chandler

William Atherton --- Adult David

Kevin Chamberlin --- Officer Jennings

Dean Faulkenberry --- Kenny

Gabrielle Howarth --- Cheryl Robinson

Spenser Leigh --- Denise Crocker

Grant Show --- Mr. Moran

Catherine Mary Stewart --- Mrs. Moran

Radnja:

Film “The Girl Next Door” je zasnovan na istoimenoj noveli Džeka Kečama (Jack Ketchum) i prikazuje nevidjenu torturu i zlostavljanje tinejdžerke o kojoj se stara njena tetka. U tu okrutnu “igru” uključeni su i njeni maloletni sinovi kao i komšijska deca, medju kojima je i dečak koji svedoči tome ali ne uspeva da prijavi okrutan zločin. Inače, sama novela je labavo bazirana na istinitom dogadjaju, na ubistvu Silvije Likens.

Moj osvrt:

Razmišljao sam da li da ovaj film uopšte postavim na blog, iz razloga što ovo nije klasični horor sa natprirodnim bićima i pojavama ali nije ni slasher, sa manijakom koji ubija gomilu tinejdžera. Ipak, pošto je ljudski mozak i bolesne ideje koje iz njega mogu da izviru, realno strašniji, odlučio sam da ipak postavim moj komentar na ovaj film i da ga svrstam u stvarni, životni užas i horor.

Radnja je u stvari sećanje odraslog Dejvida Morena, na dogadjaj koji je ostavio neizbrisiv trag na njegov život. Sve se odvijalo 50-ih godina XX veka, u učmaloj sredini malog grada, kada u živote klinaca-komšija Dejvida, Vilija, Donija, Vufera i ostalih, ulaze Meg i Suzen, devojčice koje su ostale bez roditelja i o kojima brigu preuzima tetka Rut Čendler.

Njihovo detinjstvo postaje surovo bez roditeljske ljubavi i život dve devojčice postaje pakao kada tetka Rut započne bolesno maltretiranje i jedne i druge. Ono što izdvaja ovaj film je uključivanje njenih sinova u zlostavljanje koji su vršnjaci ili čak i mladji od devojčica, ali pod jakim uticajem poremećene majke postaju prave životinje.

Njihova rodjaka Meg prolazi kroz neverovatne muke i iako se čini da je njena obogaljena sestra Suzen malo poštedjena, do kraja filma dobijamo odgovor zbog čega je tetka Rut uzela Meg na zub. Takodje, u stalno mučenje, ponižavanje, premlaćivanje, seckanje, žigosanje i silovanje uključuju se i ostala deca iz komšiluka, zadojena mržnjom i propovedanjem tetke Rut o prljavštini i zlu koje izbija iz nesrećne devojčice.

Jedini saveznik i nada za spas je Dejvid, koji jedini uvidja da je sve pogrešno i da se otišlo predaleko.

Da ne bih otkrivao previše, mogu samo da vam preporučim da pogledate film, naravno ako imate jake živce i jak stomak, jer mnoge scene će vas uzdrmati i izazvati uznemirenost. Pohvaliću i glumu, naročito Blanš Bejker koja igra tetku Rut i koja je verno odigrala poremećenu samohranu majku opsednutu moralom a istovremeno i jako grešnu ženu.

Svakako, film ima i druge kvalitete, jer prosto postavlja pitanje dokle idu granice otudjenja medju ljudima kada se ovakve stvari dogadjaju a niko ih ne primećuje. Ovaj film se može svrstati u grupu “obavezno pogledati”.

Trivia:

Stiven King je za ovaj film izjavio sledeće:

“Ovo je prvi autentični, šokantni, američki film koji sam pogledao od filma “Henry: Portrait of a Serial Killer”, još pre dvadeset godina. Ako se lako uznemirujete ne bi trebalo da pogledate ovaj film. Ako ste, s druge strane, spremni da pogledate duboko u pakao prigradskog stila, ovaj film vas neće razočarati. Ovo je tamna verzija filma “Stand By Me”."

Ocena: