Pre nekih nedelju dana, širom interneta proširila se jedna zanimljiva vest, koja je najverovatnije jeftin marketinški trik - indijski reditelj Ram Gopal Varma ponudio je nagradu hrabrom gledaocu koji se neće uplašiti dok sam u bioskopu bude gledao njegov novi film "Phoonk 2". Suma o kojoj se radi je, verovali ili ne, 10000 $, a strah će se meriti aparatima koji prate rad srca kao i snimanjem kamerom u slučaju da preplašeni gledalac slučajno ne zažmuri na koju od scena koje pune gaće.

Pošto ne mogu da se borim za pomenutu nagradu, potpao sam pod marketinški uticaj ove kampanje i odlučio da pogledam Varmin film "Phoonk" za koji sigurno ne bih ni čuo da nije bilo pomenute, pomalo otkačene informacije. Navodno je taj film bio bioskopski hit u Indiji, te samim tim i vrlo profitabilan za producente jer je imao veoma skroman budžet.

U "Phoonk"-u, radnja prati mladog indijskog građevinskog mogula i njegovu porodicu koje zadesi strašna sudbina kada otkrije da ga njegovi poslovni partneri potkradaju. Kada lopove izbaci iz posla, oni primene crnu magiju i bace kletvu na njegovu kćerkicu. 

"Phoonk" ili "Dah" je, mogu slobodno da kažem, veoma jeftina indijska verzija tema koje su obrađene u filmovima kao što su "The Exorcist" ili "The Exorcism of Emily Rose". U ovom slučaju radi se samo o drugoj kulturi i religiji, a sva jeftinoća filma se ogleda u izostanku vizuelnih efekata, te npr. zaposednuta devojčica samo mršti lice. Akcenat je stavljen na zvučne efekte, ali njih ima toliko mnogo da zamaraju, kao i neverovatno opsednutost Varme da kadrira lutke i figurice u skoro svakoj drugoj sceni.

Meni je film bio uglavnom monoton i dosadan iako gotivim filmove ovakve tematike. S druge strane, mom bratu se film dopao, a njemu je obično svaki film bez veze. Ipak, predlažem da se oslonite na moj ukus i da preskočite ovog indijskog isterivača đavola.