Kratka priča "The Forbidden" Clivea Barkera, inspirisala je Bernarda Rosea da je adaptira i pretoči u film "Candyman". Barkeru se adaptacija scenarija toliko dopala da je čak bio i izvršni producent, a iz svega je nastao jedan od najuspešnijih horor filmova devedesetih godina. Osim što je naišao na dobar prijem kod kritičara, "Candyman" je pobrao i simpatije gledalaca pa je u to vreme i zarada bila veoma dobra.
Sem što je radnja priče doživela izmenu lokacije, u filmu je smeštena u Čikago umesto u Englesku, ostatak scenarija se dosta čvrsto drži Barkerove priče: Helen Lyle piše o lokalnim urbanim legendama. Ubrzo će saznati za legendu o Candymanu (u bivšoj državi je ovaj lik prevođen kao "Slatkišar") o kojoj se sa strahom šapuće po odvratnom getu, jezivom samom po sebi. Candyman je crnac s kukom umesto desne šake, koji se pojavljuje kada ispred ogledala ponovite njegovo ime pet puta. Nakon čega vas raspori. Helen odbija da poveruje u ovu legendu, ignorišući upozorenja lokalnog stanovništva. Kako se njena istraga zahuktava, počinje serija gnusnih ubistava i njena telepatska povezanost sa Candymanom je dovodi u sumnju: Da li je ovaj mit istinit ili je izgubila razum?
Rose je sem priče, imao i dobar osećaj za izbor glumačke ekipe, pa je glavnu ulogu dodelio fatalnoj Virginiji Madsen koja je preslatka, Candymana igra jezivi Tony Todd (mada je njegov glas preterano modifikovan, meni je s ove distance to zvučalo smešno), a Heleninog ljigavog muža upečatljivi Xander Berkeley.
Kako je čitaocima ovog bloga poznato, ja nisam ljubitelj slasher filmova u koji se "Candyman" ubraja, a i sama priča o jednom mitu kojim su Amerikanci opsednuti zvuči mi isuviše detinjasto (postoji više varijacija na ovu temu, pa osim Candymana pred ogledalom se prizivaju i Bloody Mary, Dead Mary, razni Boogeymani i ko zna ko još), te nisam nešto naročito uživao u ovom filmu. Ipak, za razliku od slashera u kojima su ubice obični ljudi, ovakve mogu da tolerišem, pa mi je "Candyman" bio podnošljiv, pre svega zbog Virginije, zlokobne atmosfere i morbidnog ambijenta. Kako mnogi Candymana svrstavaju u top 10 zlikovaca iz slasher filmova, pretpostavljam da je ovaj film nezaobilazan za ljubitelje tog podžanra.
Uspeh koji je doživeo doneo je filmu nekoliko nagrada na festivalima, a snimljena su i dva, mnogo slabija nastavka u kojima je ulogu Candymana ponovio Tony Todd, jedan od glumaca čija je karijera usko vezana za horor žanr.
