André Øvredal, malo poznati norveški režiser i scenarista, ali i veliki entuzijasta, snimio je prošle godine fantazijsku avanturu "Trolljegeren" ("The Troll Hunter"). Za ekranizaciju ogromnih i neverovatno ružnih bića iz norveške mitologije, budžet i nije bio tako sjajan, posebno što je Øvredal ima zamisao da ova stvorenja imaju zapaženu ulogu i pojavljivanja u filmu, pa je posledica toga okupljanje malo poznatih glumaca, osim Otta Jespersena, i izbor da film bude snimljen u formi tzv. found footage mockumentarca (nisam siguran da ova reč postoji u našem jeziku ali ne bih da se dalje zaglibljujem i da je prevodim). Lično, nisam protivnik takve forme, mada je činjenica da se u poslednje vreme s tim preteralo.

Slika trolova iz norveške mitologije 

Citiraću jedan od ranijih sopstvenih tekstova (komentar na film "Grave Encounters"): "Dakle, još jedan film inspirisan "The Blair Witch Project"-om, da ne kažem njegovim uspehom da sa mizernim ulaganjem namlati ozbiljne pare. U poslednje vreme, tačnije od pojave "Paranormal Activity"-ja, opšta je moda snimanje ovakvih filmova i već se došlo do jednog impresivnog niza: španski "Rec" 1 i 2, "Cloverfield", "Quarantine", "Evil Things", "Paranormal Activity 2", "Atrocious", korejski "Pyega", "Unaware", "Apollo 18" i još nekoliko manje poznatih ili očajnih filmova iz studija "The Asylum"."
Mislim da je i hardcore zaljubljenicima ovo već počelo da smeta.
 
No, da se vratim na "Trolljegeren". Radnja filma je prilično jednostavna: grupa studenata snima dokumentarac o navodnom lovokradici Hansu, ali će ubrzo otkriti da on radi za tajnu Vladinu organizaciju i da lovi trolove. Iako isprva protivnik njihovog uhođenja, Hans će pristati da ih uvede u lov na trolove koji će ih ostaviti bez daha.

Ono što mogu da napišem je da me je "Trolljegeren" ostavio u zbrkanom stanju nakon gledanja. Dakle, neki momenti su neodoljivi, a neki su mi smetali. Dobre strane su naravno lokacija snimanja pošto se većina radnja odigrava u šumovitim planinama zapadne Norveške, predivnom krajoliku netaknute prirode. Tu je zatim gluma, a prednjači Jespersen u ulozi Hansa, pravog baje koji ima i ljudsku stranu za razliku od ovakvih holivudskih likova koji su po običaju nadljudi. Zatim, akcije ne nedostaje pa se trolovi često pojavljuju u kadrovima i premda nisam stručnjak za specijalne efekte, po meni su sasvim dobro dočarani. 

A onda dolazimo do negativnih strana: najpre, zasmetala mi je priča o tajnom projektu norveške Vlade koja ne dozvoljava da priča i istina o trolovima ispliva na površinu, a sve to uspešno suzbija pomoću dva čoveka - jednog birokrate i jednog lovca. A njegova lovina nisu sitna živina već stvorenja visine 6-30 metara i ko zna koje težine. Isto tako, trenutak kada studenti saznaju da bića iz priča kojim su ih zastrašivale njihove babe dok su bili deca je veoma neuverljiv, tačnije njihova reakcija je gotovo u rangu one da su saznali da je Riki Martin gej. Osim ovoga, zasmetala mi je i nekako linearna radnja, zasićenost found footage snimcima i naravno sam završetak filma. No, mislim da je "Trolljegeren" ipak solidna avanturica, koja će se verovatno najviše dopasti najmlađima.