Režija:
Dan O'Bannon
Scenario:
Brent V. Friedman po priči H.P. Lovecrafta
Uloge:
John Terry ... John March
Jane Sibbett ... Claire Ward
Chris Sarandon ... Charles Dexter Ward/Jospeh Curwen
Robert Romanus ... Lonnie Peck
Laurie Briscoe ... Holly Tender
Radnja:
Žena Čarlsa Dekstera Vorda pridobija pomoć privatnog detektiva u otkrivanju na čemu radi njen muž u zabačenoj kućerini koju vekovima poseduje njegova porodica. Muž je hemijski inženjer i smrad koji potiče od njegovih eksperimenata (kao i isporuke ljudskih ostataka u svako doba dana i noći) privlače pažnju komšija i lokalnih predstavnika zakona. Kada detektiv i Čarlsova žena pronadju dnevnik Čarlsovog pretka iz 1771. godine i kada počnu da pristižu izveštaji o groznim ubistvima, oni počinju da sumnjaju da se radi o nekim veoma neprirodnim eksperimentima koje Čarls izvodi u staroj kući.
Moj osvrt:
Kada inspiracija za film bude neko delo čoveka koji je najveće ime horora (a reč je o H.P. Lovecraftu), onda retko kad može da omane, ma koliko bio u pitanju slab budžet ili loš režiser ili nešto treće. Jednostavno, Lovecraftove priče su večite, jer on je definitivno bio opsednut temom večitog života i vaskrsnuća.
Tako je u ovom filmu priča naravno fantastična iako on deluje prilično jeftino, sa pomalo dvostrukim efektima (pod ovim mislim da su neki smešni a drugi odlični, naročito kada je reč o odvratnim kreaturama, na jednoj od slika možete videti i jedno od najgroznijih bića koje se pojavilo u horor filmovima) i glupavom glumom ponekih glumaca. Ipak, to ne utiče bitno na krajnji utisak.
Svakako da je film u globalu mogao biti bolje snimljen, no i ovako je zadovoljavajući i nije gubljenje vremena. Možda je najveća mana što u nekim delovima nevidjeno vuče ka drami. I baš me čudi da danas nema hrabrih producenata i režisera koji bi se sa većim budžetima uhvatili u koštac sa Lovecraftovim temama, jer su nepresušne…
Ocena:
Zanimljivosti:
H.P. Lovecraft na Wikipedia
Pored direktnih adaptacija, Lovecraft i njegove priče imale su apsolutan uticaj na pop kulturu i hvaljeni su od mnogih savremenih pisaca. Neki uticaji su bili direktni i to je vezano za mnoge njegove savremenike kao što su August Derleth, Robert E. Howard i Robert Bloch. I kasnije su mnogi pisci bili pod uticajem Lovecrafta uključujući autora i umetnika Clivea Barkera, plodnog horor pisca Stephena Kinga, filmske režisere Johna Carpentera, Stuarta Gordona i Guillermoa del Toroa, dizajnere video igara Sandyja Petersena i Keichiro Toyamu, horor manga umetnika Junji Ito i umetnika H.R. Gigera. H. P. Lovecraftovo ime je virtuelni sinonim za horor fikciju; njegova dela, naročito njegovi tzv. «Cthulhu mitovi», uticali su na maštu pisaca širom sveta i Lovecraftovi elementi se mogu videti svuda: u novelama, filmovima, stripovima, muzici, čak i u crtaćima. Mnogi moderni pisci kao što Stephen King, Neil Gaiman, F. Paul Wilson, Thomas Ligotti, T.E.D. Klein, Caitlín R. Kiernan, Ramsey Campbell i Brian Lumley, istakli su da je Lovecraft jedan od njihovih najvažnijih uzora.
Argentinski pisac Jorge Luis Borges napisao je kratku priču "There Are More Things" kao znak sećanja na Lovecrafta. Njegov suvremenik, francuski pisac Michel Houellebecq napisao je Lovecraftovu biografiju nazvavši je «H. P. Lovecraft: Against the World, Against Life». Plodni američki pisac Joyce Carol Oates napisala je uvod za kolekciju Lovecraftovih priča. «Library of America» ga je proglasila za kanonskog američkog pisca. Čak 39 puta su ekranizovana njegova dela!
