Režija i scenario: Robert Hiltzik
Uloge:
Felissa Rose … Angela
Jonathan Tiersten … Ricky
Karen Fields … Judy
Christopher Collet … Paul
Mike Kellin … Mel
Katherine Kamhi … Meg
Paul De Angelo … Ronnie
Tom Van Dell … Mike
Loris Sallahian … Billy
John E. Dunn … Kenny
Willy Kuskin … Mozart
Desiree Gould … Aunt Martha
Radnja:
Nakon jezive nesreće u kojoj joj gine porodica, Angela, stidljiva i potištena devojčica, seli se kod svoje ekscentrične tetke Marthe, zajedno sa svojim zaštitnički nastrojenim rodjakom Rickyjem. Jednog leta, Martha ih šalje u dečji kamp Arawak. Ubrzo po njihovom dolasku, serija bizarnih i sve više nasilnih nesreća dešava se različitim kamperima. Ko je poremećeni lik koji stoji iza ovih ubistava? Razotkrivanje identiteta ubice je jedna od najšokantnijih završnica u istoriji američkog filma.
Moj osvrt:
Već neko vreme planirao sam da odgledam «Sleepaway Camp», film za koji sam čuo da ima možda i najšokantniji kraj u istoriji američkog filma. Nekako, kad god bih bio u poziciji da ga pogledam, odlučio bih se za nešto drugo ali eto, konačno ga odgledah sinoć.
U neku ruku, informacije su bile tačne, film ima neobičan kraj, mada mislim da odgovor leži u tome što je prvi put takav rasplet iskorišćen u horor filmu, dok kasnije imamo brojne i slične varijacije. Završna scena je prilično jeziva, ali nažalost, to je i jedina scena koja deluje zastrašujuće. Film ima prilično monotone delove, sa nekom dosadnom pričom, a naročito je iritantna gluma. Ne pamtim da sam skorije video tako loše glumce, prosto neki od njih deluju prejadno.
Takodje, konstantno ponavljanje jedne scene, deluje baš zatupljujuće. Naime, kad god Angela priča sa svojom simpatijom, u kadar se ubacuje njena ljuta protivnica Judy i to baš zamara (posebno zbog toga jer je Karen Fields koja je glumi jako iritantna, sa nimalo dara za glumu).
Pokušano je da ubistva budu neobična, napr. ubacivanje osinjaka u klonju ili ubistvo nekom frizerskom spravicom, ali to nije dalo nekog posebnog efekta. Inače, plus za film je svakako to što praktično ne možete da pogodite ko je ubica, jer vas režiser navodi na odredjene likove, ali ubrzo im i sam daje alibi.
Dakle, sem završne scene (mada i ona je na kraju
krajeva prenapumpana), film nije ništa posebno, mada mogao je da bude da nisu izabrani očajni glumci i da su neki delovi scenarija izmenjeni. Očigledno da je Hiltzik imao neke žešće munje u glavi kad je u priču uveo homoseksualizam, pedofiliju i incest...
I da, umalo da zaboravim, kostimograf je
zaslužio čistog keca, pa pogledajte samo ove primere 
:
