Režija: Philip Kaufman
Scenario: W.D. Richter po noveli «The Body Snatchers» Jacka
Finneya
Uloge:
Donald Sutherland --------------------------------- Matthew
Bennell
Brooke Adams ------------------------------------ Elizabeth
Driscoll
Jeff Goldblum -------------------------------------- Jack
Bellicec
Veronica Cartwright ------------------------------- Nancy
Bellicec
Leonard Nimoy ----------------------------------- dr David
Kibner
Art Hindle ----------------------------------------- dr
Geoffrey Howell, DDS
Lelia Goldoni ---------------------------------------
Katherine Hendley
Kevin McCarthy ---------------------------------- Running
Man
Radnja:
Prvi rimejk paranoičnog klasika o
infiltraciji vanzemaljaca preselio je invaziju iz gradića u San Francisko i
počinje kada Metju Benel (Matthew Bennell) opazi da se nekoliko njegovih
prijatelja žali da su njihovi bliski rodjaci-prijatelji-ljubavnici na neki
način drugačiji nego obično. Kada ih kasnije ispituju zašto izgledaju da su se
promenili, oni ili poriču sve ili pružaju slabe izgovore. Kako se broj osvajača
iz svemira povećava oni počinju deluju otvorenije i Benel, koji i sam postaje
svedok pokušaja zamene tela, shvata da on i njegovi prijatelji moraju da
pobegnu ili pretrpe istu sudbinu. Ali kome može da veruje da će mu pomoći i ko
je već zamenjen?
Moj osvrt:
Očigledno je da je novela Džeka
Finija “The Body Snatchers” nepresušna inspiracija jer su do sada već snimljena
4 filma zasnovana na ovoj noveli. Tema je zaista vanvremenska: neobični
vanzemaljski oblik života kopira ljudska tela pomoću velikih mahuna i kada
ljudi odu na počinak preuzimaju im dušu i sećanja. Prvi film iz serijala s ovom
tematikom je sjajni original “Invasion of the Body Snatchers” iz 1956. godine
smešten u gradić nadomak San Franciska u kom započinje invazija vanzemaljaca –
kradljivaca tela. 1978. godine snimljen je ovaj rimejk, istog naziva u kom je
radnja preseljena u San Francisko, a sem ideje, po originalu se i ovde glavni
junak preziva Benel (u originalu doktora Majlsa J. Benela (Miles J. Bennell) je
glumio Kevin McCarthy koji se i u ovom rimejku pojavljuje i to u vrlo kratkoj
ulozi poludelog begunca koji upozorava stanovništvo da su ONI ovde).
I ovaj film poseduje kvalitet,
kao i original, što je priznaćete danas ipak retko. U svakom slučaju, ovde se
odlično dočarava atmosfera paranoje i straha zbog moćnog neprijatelja koji je
došao iz svemira i na podmukao način krade tela, ali i duše ljudi i zamenjuje
ih bezosećajnim duplikatima. Najpre sumnja u vlastito ludilo, otkrivanjem
pokušaja zamene tela, prerasta u borbu za goli život i upozoravanje ostatka
čovečanstva na opasnost.
Nažalost, najveći problem je kome verovati i ko je još
uvek čovek a ko duplikat. Glavni likovi Metju Benel i njegova koleginica
Elizabet Driskol, zajedno sa prijateljima Džekom i Nensi Beliček, pokušavaju da
iz tog lavirinta nadju izlaz boreći se sa tim da ne smeju da zaspe.
Ja sam postao zaljubljenik u ovaj
serijal, pa sam tako pored originala odgledao i treći film s ovom tematikom
(zahvaljujući TV Pink), koji se odvija u vojnoj bazi i koji je obradjen na ovom
blogu “Body Snatchers” iz 1993. godine, i tako mi je ostao i poslednji film iz
serijala “The Invasion” iz 2007. Iako su navedeni filmovi koje sam odgledao
jako slični, preporučujem da ih pogledate jer na jednostavan način i bez
masakriranja unose nemir zbog ovako zastrašujuće invazije planete.
Nažalost, nisam
uspeo da pronadjem neke posebne slike iz ovog filma, tako da screenshots i nisu
nešto.
Ocena:
Režija: Nacho Cerda
Scenario:
Karim Hussain, Nacho Cerda i Richard Stanley
Uloge:
Anastasia Hille ----------------------------------
Marie Jones
Karel Roden ------------------------------------
Nicolai
Valentin Ganev --------------------------------
Andrei Misharin/Kolya Kaidavosky
Paraskeva Djukelova --------------------------
Marie's mother
Carlos Reig-Plaza -------------------------------
Anatoliy
Radnja:
Američki filmski producent Meri
vraća se u svoju otadžbinu, Rusiju, gde je pronadjeno mrtvo telo njene majke
pod bizarnim okolnostima. Ona nikada nije upoznala majku, bila je usvojena i
doneta u Ameriku još kao beba. Jedini put za rešenje šta se dogodilo s njenom
majkom je izolovana, napuštena farma u planini koja je navodno pripadala njenim
biološkim roditeljima. Budući da je jedini rod, ona nasledjuje mesto, ali niko
ne želi da je odvede na farmu pošto je lokalno verovanje da je ta oblast
ukleta.
Samo jedan čovek će krenuti na tako opasno i dugo putovanje. Stranac
koji čudnovato izgleda da zna nešto o njenoj prošlosti. Ali kada stignu, vodič
misteriozno nestaje, što tera Meri da istraži zapuštenu lokaciju sama. Ona
otkriva da je još neko na posedu. Čovek po imenu Nikolaj, koji tvrdi da je tu
primamljen na isti način kao i ona, kako bi mogao da otkrije istinu o svojoj
nepoznatoj prošlosti, ispostavlja se da joj je on brat blizanac. Oni postaju
navučeni u beskrajno dvorište, zaraženo zastrašujućim vizijama duhova. Problem
je to što su duhovi koji lutaju imanjem – njihovi duhovi. Njihove mrtve verzije
pojavljuju se u kući tokom noći. Vreme počinje da se vraća kako prošlost
oživljava pred njihovim očima. Dok njihova oba duha ilustruju kako će umreti, duhovi strpljivo čekaju da njihovi živi duplikati umru. Ciklus užasa se ostvaruje,
dok Meri i Nikolaj otkrivaju razlog zašto su bili dozvani na ovo perverzno okupljanje. I
brutalnu tajnu njihove porodice.
Moj osvrt:
Ko me je vukao za jezik? U jednom
od prethodnih osvrta na jedan od filmova izjavio sam da meje krenulo i da
gledam samo dobre horor filmove. E pa više nije tako. Ovaj film je prekinuo
niz. Film je sniman u Bugarskoj, a američki horori snimani tamo uvek budu loš proizvod.
Scenaristi su pokušali da totalno zamrse film, i to na loš način.
Meni se u toku filma javilo
nekoliko pitanja na koje film ne daje odgovor, evo i par primera: zašto
američka državljanka koja tvrdi da je imanje ne zanima, čim dobije nasledstvo kreće
u neku rusku vukojebinu sama, pri tom ne znajući ni reč ruskog i to ka mestu za
koje lokalni žitelji tvrde da je ukleto;
zašto ide da prenoći na imanju koje je 40 godina napušteno i šta tamo očekuje –
struju, čistu posteljinu i sl.; zašto se sve dešava 42 godine kasnije od
dogadjaja sa početka filma – zar nije moglo posle 20, 31, 38 itd.; zašto je
kamion kojim stiže na posed uklet a vozač nije ali ipak nestaje i još mnogo
toga.
Jednostavno, ovaj film mi nikako
nije legao, bar što se priče tiče. Jedini solidni detalji u filmu su duhovi i
poneki efekat, kao i sam ambijent u kom je snimljen film – ogromno, nepregledno
imanje koje predstavlja ostrvo okruženo rekama i devastirana kućerina u kojoj
se većina radnje odvija. Mislim da se nište ne gubi ako preskočite ovaj film.
Ocena:
Tim Barton (Tim Burton):
Tim Barton doprineo je svojom jedinstvenom i
originalnom vizijom horor žanru brojnim maštovitim filmovima uključujući
horor-komediju Beetlejuice (1988), dva filma o Betmenu (blockbuster original Batman
(1989) i nastavak Batman Returns (1992)), fantazijski-horor film Edward
Scissorhands (1990) o mladiću kreaturi sa sečivima umesto prstiju i
horor-mjuzikl The Nightmare Before Christmas (1993) – sa sjajnom stop-motion
animacijom u priči o spasavanju Božića Džeka Skelingtona (Jack Skellington).
Bartonov biografski horor film Ed Wood (1994)
obuhvatio je scene sa ostarelim Belom Lugošijem (koga je igrao Oskarovac Martin Landau) a njegova srećna, kempi,
oslobadjajuća satira o invaziji Marsovaca nazvana Mars Attacks! (1996) parodirala
je propast, naučnu fantastiku i filmove o čudovištima - sve zajedno.
Slavni
režiser je takodje prepričao i osvežio legendarnu bajku poznatog Vošingtona
Irvinga (Washington Irving) o
bezglavom jahaču u filmu Sleepy Hollow (1999) sa Džoni Depom (Johnny Depp) u ulozi Krejna.
Rimejkovi klasika o vampirima, vukodlaku i
Frankenštajnu iz 80-ih i 90-ih:
Filmski klasici o Vukodlaku, Drakuli i vampirima
i Frankenštajnu su takodje vaskrsli i vraćeni u modu 80-ih i 90-ih sa većim
budžetima i zvezdama. Još nekoliko usavršenih ali stereotipskih horor filmova
uključili su vukodlake kao Džon Lendisov (John
Landis) An American Werewolf in London (1981) (doživeo rimejk po
imenu An American Werewolf in Paris (1997) koji je bio smešten u Parizu), horor-komedija Džoa Dantea (Joe Dante) The Howling (1981) i
Majk Nikolsov (Mike Nichols) Wolf
(1994) sa Džek Nikolsonom u ulozi ožalošćene osobe – ovi filmovi su
prikazali zadivljujuće scene preobražaja čoveka u vuka, elemente koji su danas
standardni za ovakve filmove.
Ostali skoriji filmovi o vukodlacima su Majkl
Vedlijev (Michael Wadleigh) klasični
film o vukodlaku Wolfen (1981), Nil Džordanov (Neil Jordan) bajkoviti film o čudovištu The
Company of Wolves (1984), Silver Bullet (1985) – adaptacija novele Stivena
Kinga Cycle of the Werewolf, parodija Teen Wolf (1985) sa zvezdom
serijala Back to the Future Majkl Džej Foksom (Michael J. Fox) i njegov nastavak Teen Wolf Too (1987).
Frenk Langela (Frank Langella) okrepio je svoju brodvejsku ulogu i glumio je
slavnog ali tragično ucveljenog Grofa u filmu Dracula (1979), a iste
godine mit o vampire je parodiran u kempi filmu Love at First Bite (1979)
sa Džordž Hamiltonom (George Hamilton).
Zatim je Toni Skot (Tony Scott)
snimio blistavu lezbijsko-vampirsku priču The Hunger (1983) u kojoj su
glumile Ketrin Denev (Catherine Deneuve)
i Suzan Sarandon (Susan Sarandon).
Kempi
tinejdžerska horor parodija Buffy the Vampire Slayer (1992) je sa Kristi
Svonson (Kristy Swanson) u ulozi
neverovatne navijačice odabrane da se bori protiv vampira u Los Andjelesu. Popularna
televizijska serija istoimenog naziva, sa srednjoškolkom ubicom vampira Buffy Summers (Sarah Michelle Gellar) ovekovečila je mit o vampirima – radnja je
smeštena u njen rodni gradić Sunnydale, zgodno lociran iznad “Usta pakla”.
Scenarista i režiser Stiven Somers (Stephen Sommers) vaskrsao je Mumiju kao
horor biće u svoja dva iznenadjujuća akciona filma o Mumiji: The Mummy
(1999) i The Mummy Returns (2001), u kojima glumi Brendan Frejzer (Brendan Fraser) legionara Rika O’Konela
(Rick O'Connell), imitaciju Indijane
Džonsa sa prelepom ali budalastom arheologistkinjom koju glumi Rejčel Vajs (Rachel Weisz) i 3000 godina starim
mumificiranim lešom osvetoljubivog visokog sveštenika Imotepa koga glumi Arnold
Vosloo (Arnold Vosloo). Ove godine, u avgustu će premijeru doživeti i treći deo The Mummy: Tomb of the Dragon Emperor.
(Spin-off lik
Kralj škorpiona pojavio se u drugom filmu, Čak Raselovom (Chuck Russell) The Scorpion King (2002), sa profesionalnim
rvačem Dvejnom ‘Stenom’ Džonsonom (Dwayne
'The Rock' Johnson) u naslovnoj ulozi.)
Somers je takodje napisao scenario
i režirao visoko-budžetni Van Helsing (2004), u kom se Hju Džekmen (Hugh Jackman) pojavljuje u ulozi
legendarnog lovca na čudovišta koji se bori ne protiv jednog već tri stvorenja:
Vukodlaka, Grofa Drakule i Frankenštajnovog čudovišta. Film je obuhvatio
prisilne CG specijalne efekte, uključujući tri polugola vampira.
Ostale klasične horor priče koje su doživele
rimejk na celuloidnoj traci 80-ih i kasnije su:
·
The Bride (1985) sa Dženifer Bilz (Jennifer Beals) u ulozi atraktivne
Frankenštajnove neveste
·
Džoel Šumaherov (Joel Schumacher) tinejdžerski film o vampirima The Lost Boys
(1987)
·
režiserski debitantski film Ketrin Bigelou (Kathryn Bigelow) – nasilni vampirski
vestern Near Dark (1987)
·
Frensis Ford Kopolin (Francis Ford Coppola) vizuelno prinudni i barokni film Bram
Stoker's Dracula (1992) sa Geri Oldmenom (Gary Oldman) u ulozi krvopije, seksipilnog i nemilosrdnog vampira i
Entoni Hopkinsom (Anthony Hopkins)
koji glumi njegovog poludelog arhi-neprijatelja Van Helsinga
·
britanski film režisera i glumca Keneta Brane (Kenneth Branagh) (koji je koproducirao
Frensis Ford Kopola) Mary Shelley's Frankenstein (1994) sa Robertom De
Nirom (Robert De Niro) u ulozi
čudovišta i Helenom Bonam-Karter (Helena
Bonham-Carter) u ulozi doktorove izmučene verenice Elizabet
·
vampirski ep Interview with the Vampire: The
Vampire Chronicles (1994) režisera Nila Džordana (Neil Jordan) je bio delimično baziran na popularnoj gotskoj
vampirskoj noveli En Rajs (Anne Rice)
i sa Tom Kruzom (Tom Cruise) u ulozi
nitkovskog vampira Lestata
·
nasilni horor film From Dusk Till Dawn (1996)
za koji je scenario napisao Kventin Tarantino (Quentin Tarantino)
·
Džon Karpenterov (John Carpenter) horor-vestern Vampire$ (1998) sa Džejms
Vudsom (James Woods) u ulozi ubice
vampira
·
Wes Craven Presents: Dracula 2000 (2000),
labava adaptacija originalne novele Brema Stokera (Bram Stoker)
·
Blade (1998) i nastavci Blade II
(2002) i Blade III: Trinity (2004) sa Veslijem Snajpsom (Wesley Snipes) u ulozi Marvelovog
lika koji je pola-vampir pola-ubica vampira
·
The Queen of the Damned (2002) – poslednji
film pevačice Aaliyah zasnovan na
popularnoj zbirci priča spisateljice En Rajs (Anne Rice) The Vampire Chronicles
Ostali značajni horor filmovi 80-ih i 90-ih:
Maštovite fantazije sa gotskim fabulama uključile
su:
·
Majkl Manov (Michael
Mann) vizuelni i tehnički impresivni horor sa temom drugog svetskog rata i
zlim nacistima nazvan The Keep (1983)
·
horor-komedija u produkciji Stivena Spilberga (Steven Spielberg) Gremlins (1984)
o slatkim malim kućnim ljubimcima “mogvajima” koji postaju loši, kao i nastavak
u režiji Džoa Dantea (Joe Dante) Gremlins
2: The New Batch (1990) – oba su obezbedila crni humor i parodiju-satiru sa
mnogo žargonskih šala i kameo uloga, likova sličnih Donaldu Trampu i muzičkim
omažem Basbiju Berkliju (Busby Berkeley)
(“New York, New York”) koji izvode sami gremlini
·
letnji bioskopski hit Ghostbusters (1984) o istraživačima paranormalnih pojava u Njujorku
·
prekomerno dekadentni film režisera Džordža Milera
(George Miller) The Witches of
Eastwick (1987) o seksualnim slobodama tri žene malog grada u Novoj
Engleskoj (igrale su ih Cher, Susan Sarandon i Michelle Pfeiffer) kroz Mefista – Daryl Van Hornea koga je
glumio Džek Nikolson (Jack Nicholson)
·
gotski horor triler i film noir režisera Artura
Pena (Arthur Penn) Dead of Winter
(1987) sa Meri Stenburgen (Mary
Steenburgen) u višestrukoj ulozi žrtvovane žene u udaljenoj kolibi tokom
mećave
·
film Ejdrijena Lajna (Adrian Lyne) Fatal Attraction (1987) manipulativna fuzija horora i napetog trilera o odbačenoj,
smrtonosnoj ženi
·
film Nikolasa Rega (Nicolas Roeg) The Witches (1990) sa Andjelikom Hjuston (Anjelica Huston) kao glavnom vešticom
Britanski pisac i režiser Klajv Barker (Clive Barker) imao je režiserski debi sa
grafički jezovitim filmom Hellraiser (1987) u kom se pojavljuju gadni
Cenobiti, a film su pratili brojni nastavci.
Još jedan britanski režiser,
Bernard Rouz (Bernard Rose) snimio je
“noćnomorovsku” fantaziju Paperhouse (1989) i režirao Klajv Barkerovu
zastrašujuću, nasilnu priču Candyman (1992).
1990. godine Keti Bejts (Kathy Bates) osvojila je Oskara za najbolju žensku ulogu poremećene
obožavateljke u filmu Misery (1990), zasnovanom na još jednoj noveli
Stivena Kinga.
Prvi film koji je prikazao zlog psihijatra Hanibala Lektera (Hannibal Lecter) bio je Majkl Manov (Michael Mann) brzi film Manhunter
(1986).
Filmski horor žanr je bio nagradjen ugledom kada je šokirajući
horor-triler režisera Džonatana Dema (Jonathan
Demme) The Silence of the Lambs
(1991), sa Entoni Hopkinsom (Anthony
Hopkins) u ulozi ubice ‘Hanibala Kanibala’ (Hannibal the Cannibal) i
Džodi Foster (Jodie Foster) koja
glumi povredljivu FBI agenticu, osvojio pet Oskara u značajnijim kategorijama.
Kasnije
su iz originalnog filma proizašli film Ridlija Skota (Ridley Scott) Hannibal
(2001) i Bret Retnerov (Brett Ratner) prequel Red Dragon
(2002) – rimejk pomenutog filma Manhunter.
U filmu
Cape Fear (1991), rimejku klasika iz 60-ih sa Robertom Mičamom (Robert Mitchum) sa psihopatskim progoniteljem
u režiji Martina Scoresezea (Martin
Scorsese), glumio je Oskarovac Robert
DeNiro jezivog, oslobodjenog robijaša.
Uznemirujuć je bio i film Jacob's
Ladder (1990) o veteranu iz vijetnamskog rata (koga je glumio Tim Robbins) mučenom noćnim morama zbog mogućeg
vojnog eksperimenta sa LSD-ijem i drugim porodičnim traumama.
1992. godine
kontroverzni neizvesni erotski triler Basic
Instinct predstavio je čisti užas pričom o prelepoj, biseksualnoj ženi
osumnjičenoj za ubistvo.
U triler-horor filmu Dejvida Finčera (David Fincher) Se7en (1995) dva
njujorška detektiva za ubistva (Morgan
Freeman i Brad Pitt) pokušavaju
da uhvate serijskog ubicu (Kevin Spacey)
poznatog po izlaganju ‘sedam smrtnih grehova’ na svojim mestima ubistava.
Još nekoliko horor filmova iz sredine 90-ih
godina iznenadili su industriju svojim fenomenalnim uspehom i vratili su se
slasher temama. Svaki od njih, dao je atraktivnu i snuždenu mladu glumačku
postavu: The Craft (1996) je govorio o srednjoškolkama koje se bave
veštičarenjem i crnom magijom, Ves Krejvenov horor-triler Scream (1996) i
I Know What You Did Last Summer (1997), o tinejdžerima koji prikrivaju
fatalnu ‘udari i beži’ saobraćajnu nesreću – sa očekivanim užasnim ishodima.
Dokumentarni niskobudžetni horor film s kraja
veka The Blair Witch Project (1999) snimljen je kao ekspresionistički
film, sniman ‘iz ruke’ i pridobio je pažnju publike svojim dvosmislenim i
nedovoljno iskazanim užasom.
Slično, priča o duhovima M. Najta Šajamalana (M. Night Shyamalan) The Sixth Sense
(1999) stvorila je neizvesnost bez tipičnih formula i eksplicitnih
elemenata većine slasher filmova.
Film režisera Marka Pelingtona (Mark Pellington) u stilu Dosijea X (X-Files) The Mothman
Prophecies (2002), sa Ričardom Girom (Richard
Gere) i Lorom Lini (Laura Linney),
bio je psihološki triler-horor film zasnovan na mitskom ‘stvarnom’ biću sličnom
moljcu i sa crvenim očima u mestu Point Pleasant.
Nastaviće se...
Napomena:
Ovaj
sjajan tekst koji pruža detaljan uvod u istorijat snimanja horor
filmova pronašao sam na sajtu www.filmsite.org i predstaviću ga u više
delova. Ovaj opširan tekst sam sam preveo sa engleskog tako da je
moguće da ima i nekih grešaka 
