[Tekstovi
]
16 Jun, 2008 18:03
Mnogi moji prijatelji čude se odakle potiče moja fasciniranost horor žanrom i zašto sam ljubitelj horor filmova. Pokušavao sam da im objasnim, da li su shvatili ne znam, ali našao sam sjajan tekst na netu, koji praktično daje odgovor na pitanje: Zašto volimo horor filmove? Čitajući ga, vratio sam se u detinjstvo i setio slične situacije. Moj prvi horor film, zbog koga sam se plašio i sopstvene senke, bio je o malim, zlim, zelenim djavolčićima. Znam samo da sam imao i neopisivi strah da idem u WC i da je WC školjka podsećala na završnu scenu iz filma, kada se jedna od tih spodoba pojavljuje u njoj. Film se zvao "Ghoulies".
Verujem da će se mnogi posetioci bloga pronaći u ovom tekstu:
Nikada necu zaboraviti moj prvi susret sa horor filmovima. Imao sam 10 godina i imali smo tad ranu verziju kablovske televizije (sećate se kada su puštali 5 filmova nekoliko stotina puta na dan?).
U svakom slučaju, film "Terror Train" sa Jamie Lee je bio na programu a meni je moja blago preterano zaštitnička majka zabranila da ga gledam. Ali...
Bio sam zalepljen za ekran, pogrbljen ka zvučniku na televizoru da bih mogao da čujem smanjeni ton, toliko tih da bih izbegao da budem primećen i kažnjen po kratkom postupku.Nikada neću zaboraviti kada sam prvi put čuo kraljicu vriska! Kada je voz prešao preko žrtvine glave, zvuk pucanja je izazvao eksploziju i moje glave! (Da li su koristili dinju?)
Naravno, nedeljama sam imao noćne more, ali nisam mario! Bio sam upecan!
Od toga dana, nisam mogao da se zasitim. Zbog filma "Jaws" počeo da se osećam nervozno kada plivam u okeanu (ponekad čak i u bazenu), da me hvata panika kada vidim "sneg" na ekranu posle gledanja "Poltergeist"-a i da zurim u zastrašujuće strance koji hodaju čudno posle filma "Night of the Living Dead". Naravno, takodje poskočim na svaki sumnjivi zvuk ili čudnu senku posle gledanja filmova kao što su "Halloween" i "Friday the 13th".
Šta je izvor ove čudne privlačnosti koju osećamo prema horor filmovima? Ne znam, ali iskreno i ne zanima me. Volim horor filmove a volite ih i Vi.
Bio sam zalepljen za ekran, pogrbljen ka zvučniku na televizoru da bih mogao da čujem smanjeni ton, toliko tih da bih izbegao da budem primećen i kažnjen po kratkom postupku.Nikada neću zaboraviti kada sam prvi put čuo kraljicu vriska! Kada je voz prešao preko žrtvine glave, zvuk pucanja je izazvao eksploziju i moje glave! (Da li su koristili dinju?)
Naravno, nedeljama sam imao noćne more, ali nisam mario! Bio sam upecan!
Od toga dana, nisam mogao da se zasitim. Zbog filma "Jaws" počeo da se osećam nervozno kada plivam u okeanu (ponekad čak i u bazenu), da me hvata panika kada vidim "sneg" na ekranu posle gledanja "Poltergeist"-a i da zurim u zastrašujuće strance koji hodaju čudno posle filma "Night of the Living Dead". Naravno, takodje poskočim na svaki sumnjivi zvuk ili čudnu senku posle gledanja filmova kao što su "Halloween" i "Friday the 13th".
Šta je izvor ove čudne privlačnosti koju osećamo prema horor filmovima? Ne znam, ali iskreno i ne zanima me. Volim horor filmove a volite ih i Vi.
tekst preuzet sa : www.best-horror-movies.com
prevod: hororfilmovi.blog.rs
16/06/2008, 21:15
ja volim horore ali ne onoliko koliko kada sam bila tinejdžerka. Gutala sam "Strava u ulici Brestova" i Fredija Krugera, cela soba mi je bila izlepljena novinskom hartijom preko koje sam crtala motive iz filma, baka mi isplela džemper nalik onom koji je nosio. Čak sam i šešir stavljala na glavu. Tata se uplašio da ću se i ošišati.
Sećam se i filma "trick or treat". sa tinejdž godinama prošla je i ta strast ali uvek ću pre pogledati horor od bilo kog drugog
16/06/2008, 21:58
Uf, ti si bila bas fanatik :))
16/06/2008, 22:18
Slazhem se u potpunosti sa Ellom iako nikad nisam imao taj dzemper i sheshir. :)
Moje prvo secanje vezano za horor film je otprilike Demoni 1 (Lamberto Bava)koji sam gledao u bioskopu sa ocem i naravno na pola projekcije istrchao plachuci. :D Josh se secam kishe na koju sam istrchao.
E sad ono glavno. Zashto neko voli bash horor zhanr? To treba gledati sa nauchne strane. Pojedini ljudi moraju bukvalno da izmasiraju nadbubrezhnu zhlezdu da bi naluchili malo adrenalina dok nekima ona radi normalno. Znachi u samom kovu nismo svi isti. Ljudi koji se bave extremnim poslom, sportom i oni koji vole da se preplashe slabo luche adrenalin u prirodnom okruzhenju, zato su i podsvesno primorani da sebe dovode u situacije koje izazivaju strah. Adrenalin je svachijem organizmu potreban jer pozitivno utiche na srce, prokrvljava bubrege, rashiri bronhije u delicu sekunde...
Znachi, mi sami sebe dovodimo u takve situacije jer nash mozak i telo to zahtevaju od nas.
Poz! ;)
16/06/2008, 22:22
@ ugac
Ovo sto si napisao je prilicno tacno, ja ne podnosim adrenalinske sportove, tu covek moze i da se povredi. Zato jednostavno pustim film i adrenalin se luci sam od sebe hahaha
17/06/2008, 00:01
jednostavno volim da ih gledam. Počeo sam sa prvim našim ,,Leptirica,, pa preko bioskopa Petak 13-ti , do ovih novijih modernijih. Mada nemam puno vremena. Pre neki dan je bio Noć veštica na rts-u, pa ga odgledah ponovo.
05/07/2008, 00:17
Meni je kao prvi horor film ostao u secanju stari, crno beli "The Thing" po kome je osamdesetih snimljena poznatija verzija sa Kurt Raselom. Secam se samo da sam ga samo na momente gledao sa pola oka.
Sledeci horor za koga se secam je "It" Stivena Kinga. Secam se da sam tada odgledao 2/3 filma i nisam smeo dalje.
Verovatno se i tu krije neka fascinacija hororima, da pobedis stare strahove...
Mnogo godina kasnije sam zazalio kada sam odgledao ceo "It" koji ima najbesmisleniji kraj na svetu...
05/07/2008, 00:58
Na koga ste se kladili u duelu Jasona i Freddyja? :)
12/07/2008, 12:54
Volim horor filmove zbog uzbudjenja, napetosti, adrenalina.. a strah je valjda najstarija i najsnaznija ljudska emocija. Prvi horor koji sam pogledo, i koji mi je do dan danas ostao najbolji je Noc Vestica. Volim i azijske horore kao Krug, Kletvu itd.
13/07/2008, 22:19
uh...horor filmovi...NJAAAAAAAAAAAM