Režija: E. Elias Merhige

Scenario: Steven Katz

Uloge:

John Malkovich ... Murnau

Willem Dafoe ... Schreck

Udo Kier ... Grau

Cary Elwes ... Wagner

Catherine McCormack ... Greta

Eddie Izzard ... Gustav

Aden Gillett ... Galeen

Nicholas Elliott ... Paul

Ronan Vibert ... Muller

Sophie Langevin ... Elke

Myriam Muller ... Maria

Radnja (UPOZORENJE: SADRŽI SPOJLERE):

Radnja filma je smeštena u 1922. godinu. Nemački režiser Fridrih Vilhelm Murnau seli svoju berlinsku glumačku postavu i filmsku ekipu na lokacije u Čehoslovačkoj i Poljskoj da bi snimio film «Nosferatu», neautorizovanu verziju Bram Stokerove novele «Drakula». On ih obaveštava da je osoba koja će igrati ulogu vampira, Grofa Orloka, nepoznati nemački pozorišni glumac Maks Šrek koji je visoko profesionalni glumac koji se potpuno uživljava u uloge i da će se pred glumcima i ekipom pojavljivati već pripremljen za ulogu, sa maskom.

Glavne scene snimaju se u starom zamku u Čehoslovačkoj. Šrek ih tamo čeka i njegova pojava kao i ponašanje su zaista uznemiravajući. Kamerman ubrzo počinje da se oseća terorisanim i bolesnim i moraju da ga odvedu na lečenje i zamene. Drugi glavni glumac je preplašen Šrekovom pojavom ali ubedjuje sebe da je jednostavno odličan glumac.

Jednom prilikom, dva člana ekipe, producent i scenarist, piju rakiju pod zvezdama kada im prilazi Šrek. Oni ga pozivaju da im se pridruži i Šrek pije sa njima. Oni ga šaljivo ispituju o njegovom vampirizmu i Šrek im obelodanjuje da je pravi vampir, star nekoliko vekova. Dok ga ispituju, on im govori da je toliko star da se ne seća kako je postao vampir i kako ne može da stvori više nijednog od svoje vrste. Slepi miš proleće pored njih i Šrek ga hvata i ujeda ga, ekstatično sisajući krv iz njegovog tela. Producent i scenarista ostaju impresionirani njegovim uživljavanjem u ulogu.

Ispostavlja se da je Murnau sklopio dogovor sa pravim vampirom, da bi snimio svoj film potpuno realistično. Šreku je obećao glavnu glumicu, Gretu Šreder, kao nagrada, da bi obezbedio da će odigrati svoju ulogu dok se film ne završi. Medjutim, vampir je često nekooperativan sve dok konačno cela produkcija nije navučena na obalu ostrva u severnom moru i u njegovoj milosti i nemilosti.

Na kraju, Šrek ubija Gretu Šreder, producenta i kamermana pre nego što ga izlože sunčevoj svetlosti i umire, dok poludeli Murnau završava snimanje filma.

Moj osvrt:

Prilično neobičan film, koji se bazira na snimanju remek dela horor žanra «Nosferatu: eine Symphonie des Grauens» iz 1922. godine, u kom se legendarni režiser Fridrih Vilhelm Murnau prikazuje kao poludeli snimatelj koji zarad realnosti filma žrtvuje glavnu glumicu i deo ekipe, stvarnom vampiru koji se predstavlja da je Maks Šrek (čuveni glumac iz tog perioda).

Sa aspekta filmske umetnosti, film je zaista vrhunski snimljen. Glumačka postava predvodjena Džonom Malkovičem i Vilijemom Defoom je prva liga, ambijent je verno prenet, snimanje filma «Nosferatu» prikazano u crno-beloj tehnici što filmu daje veliki plus. Ipak, sa aspekta horor žanra, film je siromašan, a to je izgleda i bio cilj, jer ovaj film retko koga može da zaplaši (pa čak ni jednu plavooku koja se svega plaši ). Radnja filma se pre svega odvija kao drama, uz retke izlete ka hororu, u scenama kada Šrek pokazuje da je pravi vampir.

Svakako, najveća vrednost ovog filma je gluma Vilijema Defoa, koji je izvanredno izneo ulogu Nosferatua, kao iz originalnog filma, a to je bilo i primećeno u Holivudu te nije uzalud nominovan za Oskara.

Ocena:

Režija: Gregory Wilson

Scenario: Daniel Farrands & Philip Nutman po noveli Jacka Ketchuma

Uloge:

Blythe Auffarth --- Meg Loughlin

Daniel Manche --- David Moran

Blanche Baker --- Ruth Chandler

Graham Patrick Martin --- Willie Chandler Jr.

Benjamin Ross Kaplan --- Donny Chandler

Austin Williams --- Ralphie ‘Woofer’ Chandler

William Atherton --- Adult David

Kevin Chamberlin --- Officer Jennings

Dean Faulkenberry --- Kenny

Gabrielle Howarth --- Cheryl Robinson

Spenser Leigh --- Denise Crocker

Grant Show --- Mr. Moran

Catherine Mary Stewart --- Mrs. Moran

Radnja:

Film “The Girl Next Door” je zasnovan na istoimenoj noveli Džeka Kečama (Jack Ketchum) i prikazuje nevidjenu torturu i zlostavljanje tinejdžerke o kojoj se stara njena tetka. U tu okrutnu “igru” uključeni su i njeni maloletni sinovi kao i komšijska deca, medju kojima je i dečak koji svedoči tome ali ne uspeva da prijavi okrutan zločin. Inače, sama novela je labavo bazirana na istinitom dogadjaju, na ubistvu Silvije Likens.

Moj osvrt:

Razmišljao sam da li da ovaj film uopšte postavim na blog, iz razloga što ovo nije klasični horor sa natprirodnim bićima i pojavama ali nije ni slasher, sa manijakom koji ubija gomilu tinejdžera. Ipak, pošto je ljudski mozak i bolesne ideje koje iz njega mogu da izviru, realno strašniji, odlučio sam da ipak postavim moj komentar na ovaj film i da ga svrstam u stvarni, životni užas i horor.

Radnja je u stvari sećanje odraslog Dejvida Morena, na dogadjaj koji je ostavio neizbrisiv trag na njegov život. Sve se odvijalo 50-ih godina XX veka, u učmaloj sredini malog grada, kada u živote klinaca-komšija Dejvida, Vilija, Donija, Vufera i ostalih, ulaze Meg i Suzen, devojčice koje su ostale bez roditelja i o kojima brigu preuzima tetka Rut Čendler.

Njihovo detinjstvo postaje surovo bez roditeljske ljubavi i život dve devojčice postaje pakao kada tetka Rut započne bolesno maltretiranje i jedne i druge. Ono što izdvaja ovaj film je uključivanje njenih sinova u zlostavljanje koji su vršnjaci ili čak i mladji od devojčica, ali pod jakim uticajem poremećene majke postaju prave životinje.

Njihova rodjaka Meg prolazi kroz neverovatne muke i iako se čini da je njena obogaljena sestra Suzen malo poštedjena, do kraja filma dobijamo odgovor zbog čega je tetka Rut uzela Meg na zub. Takodje, u stalno mučenje, ponižavanje, premlaćivanje, seckanje, žigosanje i silovanje uključuju se i ostala deca iz komšiluka, zadojena mržnjom i propovedanjem tetke Rut o prljavštini i zlu koje izbija iz nesrećne devojčice.

Jedini saveznik i nada za spas je Dejvid, koji jedini uvidja da je sve pogrešno i da se otišlo predaleko.

Da ne bih otkrivao previše, mogu samo da vam preporučim da pogledate film, naravno ako imate jake živce i jak stomak, jer mnoge scene će vas uzdrmati i izazvati uznemirenost. Pohvaliću i glumu, naročito Blanš Bejker koja igra tetku Rut i koja je verno odigrala poremećenu samohranu majku opsednutu moralom a istovremeno i jako grešnu ženu.

Svakako, film ima i druge kvalitete, jer prosto postavlja pitanje dokle idu granice otudjenja medju ljudima kada se ovakve stvari dogadjaju a niko ih ne primećuje. Ovaj film se može svrstati u grupu “obavezno pogledati”.

Trivia:

Stiven King je za ovaj film izjavio sledeće:

“Ovo je prvi autentični, šokantni, američki film koji sam pogledao od filma “Henry: Portrait of a Serial Killer”, još pre dvadeset godina. Ako se lako uznemirujete ne bi trebalo da pogledate ovaj film. Ako ste, s druge strane, spremni da pogledate duboko u pakao prigradskog stila, ovaj film vas neće razočarati. Ovo je tamna verzija filma “Stand By Me”."

Ocena:

Režija: Dario Argento

Scenario: Jace Anderson & Dario Argento

Uloge:

Asia Argento --- Sarah Mandy

Cristian Solimeno --- Detective Enzo Marchi

Adam James --- Michael Pearce

Moran Atias --- Mater Lachrymarum

Valeria Cavalli --- Marta Colussi

Philippe Leroy --- Guglielmo De Witt

Daria Nicolodi --- Elisa Mandy

Coralina Cataldi-Tassoni --- Giselle Mares

Udo Kier --- Padre Johannes

Robert Madison --- Agente Lissoni

Jun Ichikawa --- Katerina

Radnja:

Ovo je poslednji deo trilogije «Three Mothers» čija se radnja odvija u Rimu i koji je vezan za Majku suza (Mater Lachrymarum) – Treću majku. Na groblju u Viterbu pronadjena je drevna urna. Kada je otac Brusko otvori, izaziva talas nasilja u Rimu: broj pljačaka, silovanja i ubistava se ubrzano povećava, dok nekoliko misterioznih žena opakog izgleda dolaze sa svih strana sveta u Rim i okupljaju se u gradu. Svi ovi dogadjaji povezani su sa povratkom Mater Lacrimarum, poslednje od tri moćne veštice koje su širile teror i smrt vekovima. Sama protiv vojske veštica i demona, Sara Mendi je jedina osoba koja je preostala da spreči Majku suza da uništi Rim. Ona mora da otkrije svoje skrivene natprirodne moći uz pomoć duha njene majke i da se suprotstavi zloj veštici u raskošnoj palati Varelli.

Moj osvrt:

“La Terza Madre” je svakako film koji vredi pogledati, pre svega zbog velikog maga Daria Ardjenta. Glavni kvalitet filma je fantastičan, mračan ambijent i sumorna atmosfera u prelepom Rimu, gde talas nasilja izaziva pravi haos. Naravno, režija je takodje perfektna, kao i gluma Azije Ardjento. Priča je klasična, o borbi dobra i zla, u koju biva upletena nesigurna studentkinja arheologije, nesvesna da je ona glavni adut na strani dobra. U spletu okolnosti, gde može da veruje samo retkima, a opasnost vreba sa svih strana, vodjena duhom njene majke bele veštice, Azija Ardjento se verno uživela u ulogu Sare Mendi.

Veštice su moderne, prilično iritantne, mada na njih nije stavljen akcenat. Veći utisak su ostavili jedan od sledbenika Majke suza koji likvidira prijateljicu Sarine majke i njenu ljubavnicu kao i majmun koji se u filmu pojavljuje kao neka vrsta izvidnika i oglašava se zastrašujućim vriskom.

Što se tiče krvoprolića, ubistva su prilično detaljno prikazana, ima jako puno klanja, a svakako upečatljive scene su ubistvo oca Johanesa od strane opsednute služavke, ubijanje veštice Katerine u vozu, ubistvo medijuma Marte Kolusi kao i završna scena sa Majkom suza.

Ipak, filmu se može ponešto i zameriti. Naime, u nekim trenucima radnja mi je bila zamorna, kao da se prerano počelo sa akcijom, te mi se ponekad činilo da gledam dramu. Radnja je prilično prežvakana i ne donosi ništa novo. Takodje, moja lična zamerka je i to što nisam fan filmova o veštičarenju i vešticama, te i zbog toga ne smatram ovaj film nečim spektakularnim. Jednostavno, nećete mnogo izgubiti ako ga pogledate ali nećete mnogo ni dobiti.

Ocena:

                          La Terza Madre

Dodatak: Trilogija «The Three Mothers»

«La Terza Madre» je poslednji film Ardjentove trilogije poznate po imenu «The Three Mothers». Trilogija je labavo zasnovana na likovima iz sekcije «Levana and Our Ladies of Sorrow» iz poeme Tomasa de Kvinsija (Thomas de Quincey) «Suspiria de Profundis». Poema prikazuje postojanje tri žene koje su personifikacija tuge: Mater Lachrymarum (Majka suza), Mater Suspiriorum (Majka žalosti) i Mater Tenebrarum (Majka tame). Dario Ardjento i Darija Nikolodi uobličili su de Kvinsijeve «Tri nesrećnice» u tri zle veštice koje vladaju svetom suzama, žalošću i senkama. Kada je objavljen 1977. godine, prvi film iz trilogije, «Suspiria» je predstavila glavne stilske elemente ovog serijala, uključujući istaknuto korišćenje osnovnih boja i razradjene scene za svako ubistvo. Nastavak, «Inferno», razvio je priču o tri veštice, radnja je smeštena u Njujork (u prvom filmu se odvijala u Frajburgu) i film je prikazan 1980. godine.

Priča o «Tri Majke» počinje početkom XI veka, kada tri sestre stvaraju ubistvenu umetnost veštičarenja na obalama Crnog mora. U godinama koje slede, one lutaju svetom i prikupljaju veliko lično bogatsvo i moć, ostavljajući za sobom samo smrt.

Krajem XIX veka, veštice dozvoljavaju Vareliju, italijanskom arhitekti koji živi u Londonu, da osmisli i konstruiše tri impozantne gradjevine. Iz ovih očaranih kuća nalik tvrdjavama, «Tri Majke» vladaju svetom. Po Varelijevim memoarima koji su nazvani «Tri Majke» od strane nepoznatog kolege, arhitekta je suviše kasno spoznao zlu prirodu ovih žena. Rezidencije koje je on dizajnirao postaće centri izopačenosti da će zemlja na kojoj su podignute postati kužna. Neprijatan, gorki miris zla već ispunjava oblast okružujući dom Majke tame (Mater Tenebrarum).

I Majka žalosti (Mater Suspiriorum) i Majka tame tvrde da su Majke oličenje smrti.

Mater Suspiriorum

Mater Suspiriorum (Mother of Sighs), je najstarija od “Tri Majke”. Njeno pravo ime je Helena Markos. Poznata je i kao Crna kraljica. Glumica koja je odigrala ulogu Helene u filmu “Suspiria” je bila nepoznata. Po tvrdjenju Džesike Harper vešticu je glumila 90-ogodišnja bivša prostitutka koju je Dario našao na ulicama Rima. Helena Markos, grčka emigrantkinja, bila je proterana iz mnogih evropskih zemalja i napisala je nekoliko knjiga. 1895. godine osnovala je “Tanz Akademie”, plesnu akademiju, školu plesa i okultnih nauka, u Crnoj šumi pored Frajburga u Nemačkoj. Lokalno stanovništvo je se plašilo, pretpostavljajući da je veštica. Kako je njeno bogatstvo raslo, rasle su i sumnje u njenu pravu prirodu. Da bi skrenula ovo neželjeno ispitivanje, iscenirala je sopstvenu smrt u požaru, 1905. godine. Kontrolu nad Akademijom, koja je postala isključivo baletska škola, dobila je Helenina najbolja učenica. U stvarnosti, to je bila Helena lično. Akademija je nosila ploču na kojoj je pisalo da je tu nekada živela Deziderijus Erazmus.

U “Suspiriji”, Markosova je direktorka čije prisustvo prikriva njen ansambl veštica, koji predvodi Gospodja Blank. Mlada Amerikanka Suzi Benjon otkriva skrivene odaje ispod škole posle smrti nekoliko učenica. Ostarela veštica pokušava da koristi svoju magiju da ubije devojku, ali njene moći, uključujući nevidljivost, stvaranje iluzija i telekineza, pokazuju se nedovoljnim prikladno njenom iznurenom stanju. Benjonova pobedjuje Markosovu ubadajući je u vrat. Veštičina smrt uzrokuje propast zdanja i ansambla.

U filmu “The Mother of Tears” saznajemo da je pre dogadjaja koji su se desili u “Suspiriji”, Eliza Mendi, bela veštica tražila je da se sukobi sa moćnom i zlom Helenom Markos. One su se borile u Frajburgu i Markosova je ubila i Elizu i njenog supruga. Kako god, Eliza uspeva da oslabi Majku žalosti do stanja nalik veštičijem, u kakvom se pojavljuje u “Suspiriji”. Njena ćerka je Sara Mendi.

Mater Tenebrarum

Mater Tenebrarum (Mother of Darkness/Shadows), je najmladja i najokrutnija od “Tri Majke”. Ona nema pravo ime, a dom joj je smešten u Njujork i krštena je 1910. godine. Kućni broj je 49 i na kući se nalazi ploča sa natpisom da je tu nekada živeo Džordž Ivanovič Gurdjijef.

U “Infernu” glavnu ulogu igrala je Veronika Lazar. Ona je u većem delu filma prerušena u medicinsku sestru profesora Arnolda. U završnici, Mark Eliot silazi u utrobu njene zapaljene kuće. On otkriva da je Arnold u stvari arhitekta Vareli i zapravo rob Majke tame. Kada Eliot dodje do nje, Majka tame kuka kako će sve biti spaljeno, baš kao pre. Nakon što zatvori sobu ona se psihotično smeje, nejasno govori i nestaje. Ipak, njen odraz ostaje u ogledalu i izbija kasnije kao smrt. Eliot beži iz sobe razvaljujući vrata. U završnoj sceni, skeletasta Majka tame strada u plamenu njene raspadajuće kuće.

Mater Lacrimarum

Mater Lachrimarum (Mother of Tears), je najlepša od “Tri Majke”. Kao Majka tame, njeno pravo ime nije poznato. U filmu “Inferno” nagadja se da bi njena kuća mogla biti u Rimu, locirana u blizini Filozofske biblioteke gde Sara oseća čudan miris u vazduhu. U filmu “The Mother of Tears”, kuća Majke suza je palata Vareli.

U “Infernu” Majka suza pokušava da opčini Marka Eliota tokom časa muzičkog u Rimu. Po Ardjentu, Anja Pjeroni nije ponovila svoju ulogu Majke suza u “The Mother of Tears” zbog toga što danas ima petoro dece!

Majku suza u filmu “The Mother of Tears” igra izraelska glumica Moren Atijas. Veštica miruje vekovima u Rimu i budi se kada Sara Mendi otvori urnu u kojoj se nalazi njena najmoćnija relikvija – crvena tunika. Dok njene pristalice izazivaju haos u gradu, Majka suza se krije u podzemnim katakombama ispod njene palate, stičući snagu.