Režija:

Alexandre Aja

Scenario:

Alexandre Aja & Gregory Levasseur

Uloge:

Cecile De France ... Marie

Maiwenn Le Besco ... Alexia

Philippe Nahon ... Le tueur

Franck Khalfoun ... Jimmy

Andrei Finti ... Alex's Father

Oana Pellea ... Alex's Mother

Marco Claudiu Pascu ... Tom

Radnja:

Aleksija putuje sa prijateljicom Meri, da provedu nekoliko dana sa Aleksijinom porodicom na njihovoj farmi na selu pripremajući važne ispite.

One stižu kasno u noć i dočekuje ih Aleksijin otac. Iste noći, sadistički i poremećeni ubica provaljuje u kuću i masakrira Aleksijinu porodicu (oca, majku i malog brata, pa čak i psa) i otima Aleksiju, dok se Meri skriva od manijaka i pokušava da pomogne histeričnoj i preplašenoj Aleksiji, jureći za manijakom i otkrivajući njegov identitet do kraja. Može li Meri da spasi prijateljicin život na vreme? I da li je sve baš onako kako izgleda?

Moj osvrt:

Ovaj film me stavlja u rascep, jer koliko god da ima dobrih stvari, isto toliko je i loših.

Krenimo od dobrih. Režija je odlična, stvorena je napeta atmosfera koja ne pada do kraja filma. Glavna glumica je «pogodila» ulogu i prilično je realno odglumila, što je svakako plus za ovaj film.

Likvidacije su mnogo dobro prikazane i efekti su na visokom nivou, a možda i najbolja scena je jedna sa početka filma, u kabini kamiona, samo toliko ću otkriti da ne kvarim doživljaj. Inače, to i ne treba da čudi, jer je efekte radio čuveni horor make-up umetnik Giannetto De Rossi.

U loše strane filma ubrajam očajan obrt, bar je mene mnogo razočarao, zatim iritirajućeg psihopatu, i to ne toliko kao pojave, jer je u pitanju debeli kamiondžija, već zbog njegove neverovatne inteligencije (što je kasnije opravdano pomenutim twistom, ali ipak nije izmenilo moj utisak). Prosto rečeno, scenaristi nisu jača strana ovog filma.

Koliko sam pročitao, film je doživeo uglavnom pozitivne komentare, medjutim po meni je krajnji utisak da je ovo prosečan film i da nije ništa posebno. U svakom slučaju, pogledajte pa procenite sami.

Ocena:

Official Website

Režija:

Jaume Balagueró & Paco Plaza

Scenario:

Jaume Balagueró & Paco Plaza & Luis Berdejo

Nagrade:

Film je osvojio na različitim festivalima 12 nagrada u raznim kategorijama.

Uloge:

Manuela Velasco ... Ángela

Ferran Terraza ... Manu

Carlos Vicente ... Guillem

Manuel Bronchud ... Abuelo

Maria Teresa Ortega ... Abuela

Vicente Gil ... Policeman

Claudia Font ... Jennifer

Javier Botet ... Niña Medeiros

Martha Carbonell … Señora Izquierdo

Carlos Lassarte … Cesar

Pablo Rosso … Marcos

Jorge Serrano … Sergio

David Vert … Alex

Radnja:

Televizijski reporter Anhela i njen kamerman Pablo, izveštavaju o noćnoj smeni jedne vatrogasne stanice u Barseloni. Vatrogasna stanica dobija poziv iz jedne zgrade, zbog stare gospodje koja je zaglavljena u svom stanu. Kada stignu na lice mesta, vatrogasci i policajci provaljuju u njen stan, medjutim stara gospodja ih iznenada napada i ugrize jednog od policajaca.

Uskoro otkrivaju da nepoznata ali virusna bolest inficira stanare zgrade, pretvarajući ih u zombije. Policija i vojska stavljaju zgradu u karantin i televizijska ekipa je zarobljena u zgradi, konstantno snimajući nasilje koje sledi. Do kraja filma, TV ekipa otkriva zastrašujuću istinu i uvidja da je infekcija možda nešto više od običnog virusa.

Moj osvrt:

Vau! To je prvo što mogu da kažem posle ovog filma. Pre nego što sam ga pogledao, čuo sam puno pohvala i zato sam mnogo očekivao, a film je ta očekivanja i ispunio na moje zadovoljstvo, jer obično ne bude tako. Sam početak filma je prilično dosadan i kada sam se već pitao “Kako ovo neko zove horor filmom?”, počela je akcija koja ne prestaje do kraja! Jednostavno, film je odradjen brutalno dobro – kako se bliži kraju raste i uzbudljivost, jer je borba za život neinficiranih sve teža i sve bezizlaznija.

Film je sniman u fazonu čuvenog filma “The Blair Witch Project” jer je ceo snimljen amaterskom kamerom, a i sam kamerman je jedan od likova u priči. Najbitnije je da će vas film držati prikovanim za ekran, od momenta kada provale u stan stare gospodje Iskijerdo (inače odlično zamišljene, odvratne, stare babetine u spavaćici natopljenoj krvlju koja ispušta jezive krike), a u nekim trenucima će vas čak naterati i da poskočite od straha.

Film ima i odredjene nedostatke, pre svega mislim na neke klišeje koji se nalaze u priči, ali je to ipak zanemarljivo u odnosu na one odlične stvari koje poseduje. Sami likovi su različiti i ne upoznajemo ih sve dovoljno dobro, tako da do kraja favorite za preživljavanje postaju simpatična voditeljka i njen kamerman, dok sam nekima želeo brzu smrt (napr. odvratni matori rasista sa likom predratnog švalera, pandur, kao i majka bolesne devojčice).

Sami zombiji nisu ništa specijalno jer u stvari predstavljaju samo mnogo agresivnije ljude sa izvesnim promenama na licu. Mada, to ne znači da nisu zastrašujući, naročito baba, devojčica i glavni zombi (prejebene scene u potkrovlju, sa noćnim snimanjem).

Dakle, ako ste pravi “fan” horor filmova, ovaj ne smete nikako propustiti. Najbolje bi bilo da ga po mogućstvu pogledate u bioskopu ili ako ga gledate kući, obezbedite kvalitetne zvučnike . Za one sa slabijim živcima – ne preporučujem .

Trivija:

Ovaj film je, verovali ili ne, već u fazi obrade u SAD. Naravno, kao i uvek, Amerikanci nemaju poštovanja da pogledaju original već snimaju svoju holivudsku i, sa velikim šansama, daleko lošiju verziju koja će biti premijerno prikazana 17. oktobra ove godine. Zvaće se “Quarantine”, a režira je John Erick Dowdle.

Ocena:

Režija: Peter Medak

Scenario: William Gray & Diana Maddox po priči Russella Huntera koji je navodno sve to iskusio živeći u kući Henry Treat Rogers Mansion u Denveru

Uloge:

George C. Scott ... John Russell

Trish Van Devere ... Claire Norman

Melvyn Douglas ... senator Joseph Carmichael

Jean Marsh ... Joanna Russell

John Colicos ... De Witt

Barry Morse ... Parapsychologist

Madeleine Sherwood ... Mrs. Norman

Helen Burns ... Leah Harmon

Frances Hyland ... Elizabeth Grey

Ruth Springford ... Minnie Huxley

Radnja:

Bio je to savršeni porodični odmor za kompozitora Džona Rasela i njegovu porodicu kada neobična saobraćajna nesreća dovodi do pogibije njegove žene i ćerkice. Obuzet tugom, Džon se na nagovor prijatelja seli u Sijetl i postaje profesor na lokalnom univerzitetu. U Sijetlu iznajmljuje ogromnu, veoma staru kuću u Česmen Parku koja pripada Društvu istoričara i koja je prazna čak 12 godina. Mamutske veličine, kuća izgleda da ima sve sobe koje su Džonu potrebne da bi komponovao muziku. Medjutim, Džon ne shvata da nije sam u kući. Sa njim u kući boravi duh ubijenog dečaka koji je otkrio Džonovo očajanje i koristi ga da otkrije dekade ćutanja i prevare. Uz pomoć Kler Norman, koja je i posredovala u iznajmljivanju kuće, Džon žuri da nadje odgovore i uskoro saznaje da ih krije podmukli i veoma moćni čovek.

Moj osvrt:

«The Changeling» je solidna horor-drama iz 1980. godine, sa zanimljivom pričom i odličnim izborom ambijenta jer je kuća (koja u neku ruku igra glavnu ulogu) zaista zastrašujuća kakve samo i mogu da budu takve kućerine. Nažalost, mogućnost korišćenja njene veličine za zastrašivanje i nije baš iskorišćena do kraja jer sem par solidnih efekata lupanja vrata, čudnih zvukova, prividjenja nema strašnijih scena (mada ne treba zaboraviti vreme kada je film snimljen; ipak je danas zbog svakavih morbidnosti drugačija situacija i teško je očekivati da nešto iz tog doba može da zaplaši današnju publiku).

U svakom slučaju, radi se o dobro ispričanoj priči, iako, bar po mom mišljenju, filmu malo fali da bi bio mnogo bolji, ovako je solidno potrošenih sat i po vremena.

Ocena: