Horor filmovi

Zona Mrtvih“, novo horor filmsko ostvarenje po scenariju Vukote Brajovića (sin glumca i ministra Voje Brajovića) u režiji Milana Konjevića i Milana Todorovića, počinje da se snima sredinom maja na raznim lokacijama u Beogradu i Pančevu. U glavnim rolama ove priče o zombijima, apokalipsi, katastrofi... osim brojnih domaćih glumaca, Dragana Nikolića, Mikija Krstovića, Iskre Brajović... našle su se i žive legende svetskih horor filmova Ken Fori, Kristina Klib, Emilio Roso...

Osim impresivne glumačke ekipe, kao direktor fotografije filma radiće Stiv Bruk Smit, čovek koji je radio fotografiju za filmove kao što su „Da Vinčijev kod“, „Tomb Rajder“, „Hari Poter“...
Radnja „Zone mrtvih“ govori o katastrofi, ekološkom incidentu u Pančevu...
- Taj ekološki incident u Pančevu preobražava stanovnike u zombije. Agenti Interpola, koje predvode Ken Fori, Miki Krstović i Kristina Klib, zatečeni su usred haosa koji se dešava u Pančevu i primorani su da oslobode misterioznog zatvorenika da bi uspeli da izbegnu nadolazeću apokalipsu - priča Vukota Brajović, čija se mlađa sestra, glumica Iskra Brajović našla u ulozi mlade tinejdžerke koja postaje žrtva zombija.
- Moja uloga je jedina ženska uloga iz Srbije. Sve ostalo su strane glumice - priča Iskra kroz smeh i nastavlja pričom o svom liku.
- Ona je jedna žrtva zombi napada. Naime, ona se sa grupom ljudi vraća sa žurke i slučajno upada u tu priču i svi postaju svedoci užasa. Ta devojka koju ja tumačim trpi dosta veliku promenu. Ona je tipična urbana devojka koja voli da izlazi, pije, drogira se... živi od danas do sutra i oslanja se na najbolju prijateljicu. Ta njena slabost koja se vidi u tom trenutku kada postaje svesna da se sve to zaista događa oko njih, da to nije halucinacija, veliki je izazov da se odglumi. Ona se u tom trenutku prvi put osvešćuje i naglo odrasta iz cele te priče u kojoj se sasvim slučajno našla - kaže Iskra, i navodi da je uloga veoma zahtevna.
- Ceo film je na engleskom jeziku. Moj brat je napisao scenario i moram da navedem da sam imala najstrožu komisiju do sada. Najstrožu na svetu. Bio je to jedan poseban tretman - priča Iskra kroz smeh.
Film „Zona mrtvih“ urađen je u koprodukciji sa „Talking Wolf Productionsom“, „Viktorija filmom“, „Pink filmom“, „Trees Picturesom“ iz Italije i „ABS Productionom“ iz Španije.

Ken Fori - legenda horor filma
Kada se kaže ime Ken Fori, ljubitelji horor filma vrlo dobro znaju o kome je reč. O živoj legendi pomenutih filmova koja nas već godinama „plaši“ s filmskog platna. Ken Fori, pravo ime Kentotis Alvin Fori, rođen je 1948. godine u Indijani. Prvi put se na filmu pojavio kada je napunio dvadeset i dve godine. I to veoma slučajno. Naime, prvo je otvorio studio za fotografisanje. Međutim, jedan dan Ken pronalazi svoj studio obijen i isti taj dan naleće na svoju prijateljicu koja je krenula na kasting za glumce. Na njen nagovor, Fori kreće na kasting i od tog trenutka počinje njegova karijera uspešnog glumca. Njegov lik vrlo brzo postaje jedan od najtraženijih u svetu horora. Ken se tokom svoje impresivne glumačke karijere našao u kultnim filmovima „Zora mrtvih“, „Sleepstalker“, „Haloween“... Osim za glumu, Ken je zainteresovan za istoriju, putovanja, boks, košarku. Trenutno živi i radi u Los Anđelesu.

tekst preuzet sa: www.blic.co.yu 

Ccc... sram bilo ovdašnje filmske urednike - to je jedini zaključak posle još jedne ankete. Svega 9.4% posetilaca hororfilmovi.blog.rs je zadovoljno ponudom filmova ovog žanra u programskim šemama! 

Režija: Steven C. Miller

Scenario: Steven C. Miller

Uloge:

Garrett Jones --- Chris

Juliet Reeves --- Jackie

William Howard Bowman --- Scott

Rowan Bousaid --- Tim

Ashley Elizabeth Pierce --- Simone

Joel Hebner --- Lance

Kendra Farner --- Simone

Kevin J. O'Neill --- Dr. Swartz

Film je na festivalu «Toronto After Dark Film Fastival» dobio nagradu «After Dark Spirit Award» za treće mesto u kategoriji «Best Independent Feature Film».

Radnja:

Početkom sedamdesetih, kada je cela Amerika bila zabrinuta onim što se dešava u Vijetnamu,  vojne snage SAD su tajno razvijale projekat oživljavanja leševa, u nadi da će uspeti da šalju mrtvake u borbu umesto živih ljudi. Medjutim, eksperimenti su ugašeni kada se pokazalo da oživljeni leševi ne mogu da kontrolišu glad za ljudskim mesom.

Trideset godina kasnije, vojska odlučuje da nastavi projekat. Grad Grover, zbog zabačenosti, postaje centar testiranja. Bez upozorenja, eksperimenti kreću u zastrašujuće pogrešnom pravcu u Groveru i mrtvi besne po gradu i okolini jedući svakog na koga naidju.

U gradu koji su preplavili zombiji, grupa srednjoškolskih maturanata im se suprotstavlja i pokušava da nadje lek za ovu smrtonosnu bolest.

Moj osvrt:

Zaista imam izvesnih problema da analiziram ovaj film, pre svega zbog njegovih dobrih i loših strana. Prosto se mučim da izaberem šta će prevagnuti .

Osvrt ću početi jednim kuriozitetom. Naime, kada sam pretražujući IMDB, pronašao ovaj film, bio sam iznenadjen visokom ocenom od strane posetilaca tog sajta. Iako je jako malo ljudi glasalo (nažalost ne sećam se tačnog broja, ali znam da je bilo sigurno ispod 100) ocena je bila i više nego «jaka», čak 8.0! Pošto je proteklo mesec-dva dana od tog trenutka do trenutka kada sam nabavio film, čisto iz znatiželje, ponovo sam posetio IMDB i bio neprijatno šokiran lošom ocenom – sa fantastičnih 8.0 ona je pala na neverovatnih 4.1! E sad, da li su u početku glasali samo autori filma sa glumačkom postavom, ne znam, a možda su se na spisku glasača našli i mrtvi (kao na Slobinim izborima)?

Ipak, da se vratim na radnju filma. «Automaton transfusion» ima zanimljiv početak, i iako deluje jeftino (a i jeste imao veoma nizak budžet), efekti su veoma realistično odradjeni. Film obiluje akcijom, glavna četvorka je u stalnoj jurnjavi u pokušaju da preživi, krvi ima na sve strane, kao i čupanja različitih delova tela, lica, a čak se u jednom trenutku i preteralo (scena u kojoj zombificirani srednjoškolac «čupa» bebu iz stomaka svojoj drugarici i slasno je proždire). Dakle, «gore» je na visokom nivou. Medjutim, neki delovi scenarija su prilično naivno napisani, i uglavnom predvidljivi, što je dosta iritantno. Primer je kad tri drugara utrče u kuću u kojoj je devojka jednog od njih, i kad udju u kuću zombiji pokušavaju da provale na ista vrata na koja oni par sekundi kasnije izlaze i gde nema ni traga ni glasa od krvožednih zombija!? Ili kada jedna od srednjoškolki prisustvuje napadu zombija na drugara u jezeru, koji tom prilikom ostaje bez obe noge, da bi se ona kasnije na šuškanje u mraku, daleko od jezera pitala da li je to on. WTF!?

Reč-dve o zombijima: oni su odradjeni u modernom «fazonu», a to znači  da su brzi, jaki i vrlo gladni, umeju da misle, u nekim scenama se čak prikradaju,  pa čak i spavaju, naravno dok ne nanjuše sveže ljudsko meso. Inače, nisu ništa specijalno zamišljeni, bar što se tiče izgleda.

Ovaj film ne pruža ništa novo, tema je manje-više izlizana i opšte poznata – neuspeli vojni eksperiment u nekoj vukojebini dovodi do katastrofe. Ono što je na mene ostavilo pozitivan utisak su efekti kao i stalna akcija dok se «ekipa» bori za život. Takodje, i pomalo zbunjujući kraj ostavlja izvesnu dilemu.

Dakle, suma sumarum, film i nije nešto ali kratko traje (svega 75 minuta) što je takodje plus, pa nas režiser nije udavio nepotrebnim razvlačenjem priče.

Ocena: prosečno