Režija: David Slade

Scenario: Steve Niles, Stuart Beattie & Brian Nelson po stripu koji su crtali Steve Niles i Ben Templesmith

Uloge:

Josh Hartnett -------------------------------------- Sheriff Eben Oleson

Melissa George ----------------------------------- Stella Oleson

Danny Huston ------------------------------------ Marlow

Ben Foster ----------------------------------------- The Stranger

Mark Boone Junior ------------------------------ Beau Brower

Mark Rendall ------------------------------------ Jake Oleson

Amber Sainsbury -------------------------------- Denise

Manu Bennett ------------------------------------ Deputy Billy Kitka

Megan Franich ----------------------------------- Iris

Joel Tobeck --------------------------------------- Doug Hertz

Elizabeth Hawthorne ---------------------------- Lucy Ikos

Radnja:
Berou je gradić na Aljasci u polarnom krugu, koji se priprema za godišnji dogadjaj “30 dana noći”, period tokom zime kada Sunce ne izlazi. Stanovnici koji ne žele da trpe produženu tamu odlaze za Ferbenks ili druge gradove, južnije. Kako gradić postaje spremniji za godišnji dogadjaj, Stranac koji je stigao u Berou počinje da sabotira grad.

Lokalni šerif Eben Oleson istražuje njegove sabotaže i zločine. Dok se bavi time, šerif saznaje da je njegova otudjena žena, koja se odselila iz gradića pre izvesnog vremena, propustila poslednji avion iz Beroua i da će morati da provede narednih 30 mračnih dana u Berou.  Iako se trude da izbegnu jedno drugog, kada se Eben sukobi sa Strancem u gradskom restoranu, ona mu pomaže da ga obuzda i odvode ga u policijsku stanicu.

Iz pritvorske ćelije, Stranac se podsmeva Ebenu, Steli, Ebenovom bratu tinejdžeru Džejku i babi Heleni, govoreći im da smrt dolazi po njih. U tom trenutku vampiri napadaju lokalni telekomunikacioni centar i električnu centralu, izlažući grad mraku i odsecajući ga od spoljnjeg sveta. Eben odlazi do telekomunikacionog centra i pronalazi operaterovu glavu na koplju. On i Stela nakon toga idu kroz grad, trudeći se da otkriju ko je odgovoran za ovako odvratne zločine.

U medjuvremenu vampiri koje predvodi Marlou napadaju gradić. Ukoliko se ne upucaju u glavu, meci ne mogu drugačije da im naškode. Oni pokolju većinu preostalog stanovništva, uključujući i Ebenovu babu.Oni koji su preživeli skupljaju se u lokalnom restoranu. Takodje, vampiri napadaju Ebena i Stelu, ali ih Bo, lokalni vozač kamiona za čišćenje snega, spašava.  Oni takodje odlaze u restoran.

Grupa preživelih odlučuje da odu u kuću jednog sugradjanina koji je već napustio grad. Ta kuća ima skriveni tavan gde bi mogli da se kriju neko vreme.Marlou naredjuje vampirima da nikoga ne poštede. Oni će poklati ceo grad i zatim nestati u cilju da očuvaju moderno verovanje ljudi da su vampiri samo noćna mora i ništa više.

Preživeli, predvodjeni bračnim parom šerifa, moraju da pokušaju da izdrže 30 dana noći i tako izvuku živu glavu.

Moj osvrt:

Ah, kako sam čekao ovaj film, baš dugo sam želeo da ga odgledam jer mi se priča učinila odličnom (mada moram odmah da kažem, nisam preterani ljubitelj vampira, nekako su mi postali dosadni zbog brojnih filmova koji su ih obradjivali).

Film je inače inspirisan istoimenim horor stripom koji je ilustrovao Ben Templesmith a napisao Steve Niles. Radi se o trobroju koji je izdat 2002. godine.Taj serijal se odigrava u malom mestu Berou na Aljasci, toliko na severu da tokom zime sunce ne izlazi oko 65 dana (inače, gradić u stripu ima malo sličnosti sa pravim istomenim gradićem osim imena). Premisa stripa je da vampiri (koje ubija svetlost dana) dolaze u Berou i terorišu ga.

Filmsku adaptaciju originalnog stripa producirali su Columbia Pictures i Ghost House Productions. Scenario je prošao kroz nekoliko verzija i pisaca, medju kojima je i sam Steve Niles.

E sad, je stvarno na mene red . Film mi je bio odličan, ni prebrz ni prespor, ambijent u kom je sniman fantastičan, različiti spektar uloga, izvrstan uvod u priču o polupraznom gradiću koji će narednih mesec dana provesti u tami, komplikovan odnos šerifa Ebena i njegove žene Stele, zanimljiv pristup i realizacija glavnih negativaca tj. vampira koji su jako surovi, brzi, snažni, sve je jednostavno bilo blizu savršenstva. Medjutim, jednostavno nisam mogao da progutam samu završnicu, koja mi je ispala klasično američki patetična.

Efekti i nisu loši, ima puno krvi, upečatljiv je masakr nad lokalnim stanovništvom sniman iz ptičje perspektive, kao i Ebenov prirodni talenat za korišćenje sekire u samoodbrani (posebno je fino odradjena scena odrubljivanja glave kolege Bilija).

Ne znam, mislim da je mogla da se daleko bolje odradi završnica. U svakom slučaju film nije za bacanje. 

Ocena:

Režija: Philip Kaufman

Scenario: W.D. Richter po noveli «The Body Snatchers» Jacka Finneya

Uloge:

Donald Sutherland --------------------------------- Matthew Bennell

Brooke Adams ------------------------------------ Elizabeth Driscoll

Jeff Goldblum -------------------------------------- Jack Bellicec

Veronica Cartwright ------------------------------- Nancy Bellicec

Leonard Nimoy ----------------------------------- dr David Kibner

Art Hindle ----------------------------------------- dr Geoffrey Howell, DDS

Lelia Goldoni --------------------------------------- Katherine Hendley

Kevin McCarthy ---------------------------------- Running Man

Radnja:

Prvi rimejk paranoičnog klasika o infiltraciji vanzemaljaca preselio je invaziju iz gradića u San Francisko i počinje kada Metju Benel (Matthew Bennell) opazi da se nekoliko njegovih prijatelja žali da su njihovi bliski rodjaci-prijatelji-ljubavnici na neki način drugačiji nego obično. Kada ih kasnije ispituju zašto izgledaju da su se promenili, oni ili poriču sve ili pružaju slabe izgovore. Kako se broj osvajača iz svemira povećava oni počinju deluju otvorenije i Benel, koji i sam postaje svedok pokušaja zamene tela, shvata da on i njegovi prijatelji moraju da pobegnu ili pretrpe istu sudbinu. Ali kome može da veruje da će mu pomoći i ko je već zamenjen?

Moj osvrt:

Očigledno je da je novela Džeka Finija “The Body Snatchers” nepresušna inspiracija jer su do sada već snimljena 4 filma zasnovana na ovoj noveli. Tema je zaista vanvremenska: neobični vanzemaljski oblik života kopira ljudska tela pomoću velikih mahuna i kada ljudi odu na počinak preuzimaju im dušu i sećanja. Prvi film iz serijala s ovom tematikom je sjajni original “Invasion of the Body Snatchers” iz 1956. godine smešten u gradić nadomak San Franciska u kom započinje invazija vanzemaljaca – kradljivaca tela. 1978. godine snimljen je ovaj rimejk, istog naziva u kom je radnja preseljena u San Francisko, a sem ideje, po originalu se i ovde glavni junak preziva Benel (u originalu doktora Majlsa J. Benela (Miles J. Bennell) je glumio Kevin McCarthy koji se i u ovom rimejku pojavljuje i to u vrlo kratkoj ulozi poludelog begunca koji upozorava stanovništvo da su ONI ovde).

I ovaj film poseduje kvalitet, kao i original, što je priznaćete danas ipak retko. U svakom slučaju, ovde se odlično dočarava atmosfera paranoje i straha zbog moćnog neprijatelja koji je došao iz svemira i na podmukao način krade tela, ali i duše ljudi i zamenjuje ih bezosećajnim duplikatima. Najpre sumnja u vlastito ludilo, otkrivanjem pokušaja zamene tela, prerasta u borbu za goli život i upozoravanje ostatka čovečanstva na opasnost.

Nažalost, najveći problem je kome verovati i ko je još uvek čovek a ko duplikat. Glavni likovi Metju Benel i njegova koleginica Elizabet Driskol, zajedno sa prijateljima Džekom i Nensi Beliček, pokušavaju da iz tog lavirinta nadju izlaz boreći se sa tim da ne smeju da zaspe.

Ja sam postao zaljubljenik u ovaj serijal, pa sam tako pored originala odgledao i treći film s ovom tematikom (zahvaljujući TV Pink), koji se odvija u vojnoj bazi i koji je obradjen na ovom blogu “Body Snatchers” iz 1993. godine, i tako mi je ostao i poslednji film iz serijala “The Invasion” iz 2007. Iako su navedeni filmovi koje sam odgledao jako slični, preporučujem da ih pogledate jer na jednostavan način i bez masakriranja unose nemir zbog ovako zastrašujuće invazije planete.

Nažalost, nisam uspeo da pronadjem neke posebne slike iz ovog filma, tako da screenshots i nisu nešto.

Ocena:

Režija: Tod Browning

Scenario: Clarence Aaron 'Tod' Robbins

Uloge:

Wallace Ford ……………………………. Phroso

Leila Hyams …………………………….. Venus

Olga Baclanova …………………………. Cleopatra

Roscoe Ates …………………………….. Roscoe

Henry Victor ……………………………. Hercules

Harry Earles …………………………….. Hans

Daisy Earles …………………………….. Frieda

Rose Dione ……………………………… Madame Tetrallini

Daisy Hilton …………………………….. Siamese Twin

Violet Hilton ……………………………. Siamese Twin

Schlitze …………………………………. Himself

Josephine Joseph ……………………….. Half-Woman, Half-Man

Johnny Eck ……………………………… Half Boy

Frances O’Connor ………………………. Armless Girl

Peter Robinson ………………………….. Human Skeleton

Olga Roderick …………………………… Bearded Lady

Koo Koo ………………………………… Herself

Prince Randian …………………………… The Living Torso

Martha Morris ……………………………. Armless Girl

Elvira Snow ……………………………… Pinhead as Zip

Jenny Lee Snow …………………………. Pinhead as Pip

Elizabeth Green …………………………. Bird Girl

Angelo Rossito ………………………….. Angeleno

Edward Brophy …………………………. Rollo Brother

Matt McHugh …………………………… Rollo Brother 

Radnja:

U cirkus, gde su najveće atrakcije deformisani ljudi, predivna trapezistkinja Kleopatra je ljubavnica snažnog Herkulesa. Ona glumi da je zaintersovana za nemačkog kepeca Hansa koji je zaljubljen u nju, da bi pozajmljivala novac od njega i dobijala skupe poklone koje joj poklanja. Kada ljubomorna Nemica Frida, takodje kepec, koja voli Hansa zatraži od Kleopatre da poštedi Hansa od velike prevare, ona slučajno obelodanjuje da je on naslednik velikog bogatstva. Kleopatra odlučuje da se uda za Hansa da bi ga otrovala i dobila njegovo nasledstvo. Na svadbi, Kleopatra otvoreno flertuje sa Herkulesom i ismeva cirkuske nakaze. Kada veoma bolesnog Hansa spašava lekar koji mu govori da je bio okrutno otrovan, ostale nakaze njuškaju po Hansovoj prikolici i otkrivaju šta Kleopatra radi sa njim. U olujnoj noći, sve nakaze se udružuju i pretvaraju Kleopatru u jednu od njih - imbecilnu kreštavu nakazu ‘Ženu pticu’: odsecaju joj jezik, jedno oko izdubljuju i izdelju noge. Iako to nije prikazano na DVD komercijalnoj alternativnoj verziji, u originalnoj radnji Herkulesa nakaze kastriraju i on postaje pevač i to sopran.

Film ‘Freaks’ počeo je da se snima u oktobru 1931. godine i završen je u decembru. Pratila su ga nesrećna testiranja u januaru 1932. godine (naime, jedna žena je zapretila tužbom MGM-u, tvrdeći da je film doveo do njenog pobačaja), pa je studio isekao film od originalnih 90 minuta na jedva više od sat vremena. Mnoge sekvence kada nakaze napadaju Kleopatru dok leži ispod drveta su uklonjene, pošto su mnoge bile smešne i većina filmskog originalnog epiloga. Dodat je novi prolog koji je izveo karnevalski najavljivač, pošto je novi epilog obuhvatio pomirenje malenih ljubavnika.

Moj osvrt:

Bio sam prijatno iznenadjen kada sam sinoć, čekajući početak prenosa Superbowla, na kablovskoj, tačnije kanalu TCM uhvatio ovaj film, jer sam ga u poslednje vreme tražio na razne načine ali su mi se svi nažalost izjalovili. Film spada u klasike horor žanra, jedan od filmova utemeljivača i o njemu ste mogli nešto da pročitate u članku ‘Horor filmovi – istorijat, V deo’ (podsetnik).

Odmah da se razumemo, po današnjim standardima, ‘Freaks’ se ne može svrstati u horor, što me je užasnulo kad sam shvatio šta je nekada plašilo ljude i koliko su današnji horor filmovi postali brutalniji i suroviji. Ipak, odredjena doza gnušanja i gadosti postoji jer se u filmu pojavljuju istinite nakaze – ljudi različitih deformiteta. Takodje, završne scene kada nakaze napadaju Herkulesa deluju strašno, upravo zbog svih deformacija. Ono što ovom filmu daje značaj je prikaz unutrašnje i spoljašnje lepote, tačnije poentiranje da normalni ljudi u ovom cirkusu (trapezistkinja i čovek-snagator) predstavljaju moralne nakaze iako imaju spoljašnju lepotu.

Nažalost, kao što sam napisao o radnji filma, ova verzija koju sam pogledao je cenzurisana, nema delova o kastriranju Herkulesa niti prikaza pretvaranja pohlepne lepotice u ‘Ženu pticu’ (čak je to ispalo jako bez veze, jer posle napada nakaza na Herkulesa, sledi scena na kojoj je nekada lepa trapezistkinja već pretvorena u nakazu).

Ocena: