Režija: E. Elias Merhige

Scenario: Steven Katz

Uloge:

John Malkovich ... Murnau

Willem Dafoe ... Schreck

Udo Kier ... Grau

Cary Elwes ... Wagner

Catherine McCormack ... Greta

Eddie Izzard ... Gustav

Aden Gillett ... Galeen

Nicholas Elliott ... Paul

Ronan Vibert ... Muller

Sophie Langevin ... Elke

Myriam Muller ... Maria

Radnja (UPOZORENJE: SADRŽI SPOJLERE):

Radnja filma je smeštena u 1922. godinu. Nemački režiser Fridrih Vilhelm Murnau seli svoju berlinsku glumačku postavu i filmsku ekipu na lokacije u Čehoslovačkoj i Poljskoj da bi snimio film «Nosferatu», neautorizovanu verziju Bram Stokerove novele «Drakula». On ih obaveštava da je osoba koja će igrati ulogu vampira, Grofa Orloka, nepoznati nemački pozorišni glumac Maks Šrek koji je visoko profesionalni glumac koji se potpuno uživljava u uloge i da će se pred glumcima i ekipom pojavljivati već pripremljen za ulogu, sa maskom.

Glavne scene snimaju se u starom zamku u Čehoslovačkoj. Šrek ih tamo čeka i njegova pojava kao i ponašanje su zaista uznemiravajući. Kamerman ubrzo počinje da se oseća terorisanim i bolesnim i moraju da ga odvedu na lečenje i zamene. Drugi glavni glumac je preplašen Šrekovom pojavom ali ubedjuje sebe da je jednostavno odličan glumac.

Jednom prilikom, dva člana ekipe, producent i scenarist, piju rakiju pod zvezdama kada im prilazi Šrek. Oni ga pozivaju da im se pridruži i Šrek pije sa njima. Oni ga šaljivo ispituju o njegovom vampirizmu i Šrek im obelodanjuje da je pravi vampir, star nekoliko vekova. Dok ga ispituju, on im govori da je toliko star da se ne seća kako je postao vampir i kako ne može da stvori više nijednog od svoje vrste. Slepi miš proleće pored njih i Šrek ga hvata i ujeda ga, ekstatično sisajući krv iz njegovog tela. Producent i scenarista ostaju impresionirani njegovim uživljavanjem u ulogu.

Ispostavlja se da je Murnau sklopio dogovor sa pravim vampirom, da bi snimio svoj film potpuno realistično. Šreku je obećao glavnu glumicu, Gretu Šreder, kao nagrada, da bi obezbedio da će odigrati svoju ulogu dok se film ne završi. Medjutim, vampir je često nekooperativan sve dok konačno cela produkcija nije navučena na obalu ostrva u severnom moru i u njegovoj milosti i nemilosti.

Na kraju, Šrek ubija Gretu Šreder, producenta i kamermana pre nego što ga izlože sunčevoj svetlosti i umire, dok poludeli Murnau završava snimanje filma.

Moj osvrt:

Prilično neobičan film, koji se bazira na snimanju remek dela horor žanra «Nosferatu: eine Symphonie des Grauens» iz 1922. godine, u kom se legendarni režiser Fridrih Vilhelm Murnau prikazuje kao poludeli snimatelj koji zarad realnosti filma žrtvuje glavnu glumicu i deo ekipe, stvarnom vampiru koji se predstavlja da je Maks Šrek (čuveni glumac iz tog perioda).

Sa aspekta filmske umetnosti, film je zaista vrhunski snimljen. Glumačka postava predvodjena Džonom Malkovičem i Vilijemom Defoom je prva liga, ambijent je verno prenet, snimanje filma «Nosferatu» prikazano u crno-beloj tehnici što filmu daje veliki plus. Ipak, sa aspekta horor žanra, film je siromašan, a to je izgleda i bio cilj, jer ovaj film retko koga može da zaplaši (pa čak ni jednu plavooku koja se svega plaši ). Radnja filma se pre svega odvija kao drama, uz retke izlete ka hororu, u scenama kada Šrek pokazuje da je pravi vampir.

Svakako, najveća vrednost ovog filma je gluma Vilijema Defoa, koji je izvanredno izneo ulogu Nosferatua, kao iz originalnog filma, a to je bilo i primećeno u Holivudu te nije uzalud nominovan za Oskara.

Ocena:

Režija: Gregory Wilson

Scenario: Daniel Farrands & Philip Nutman po noveli Jacka Ketchuma

Uloge:

Blythe Auffarth --- Meg Loughlin

Daniel Manche --- David Moran

Blanche Baker --- Ruth Chandler

Graham Patrick Martin --- Willie Chandler Jr.

Benjamin Ross Kaplan --- Donny Chandler

Austin Williams --- Ralphie ‘Woofer’ Chandler

William Atherton --- Adult David

Kevin Chamberlin --- Officer Jennings

Dean Faulkenberry --- Kenny

Gabrielle Howarth --- Cheryl Robinson

Spenser Leigh --- Denise Crocker

Grant Show --- Mr. Moran

Catherine Mary Stewart --- Mrs. Moran

Radnja:

Film “The Girl Next Door” je zasnovan na istoimenoj noveli Džeka Kečama (Jack Ketchum) i prikazuje nevidjenu torturu i zlostavljanje tinejdžerke o kojoj se stara njena tetka. U tu okrutnu “igru” uključeni su i njeni maloletni sinovi kao i komšijska deca, medju kojima je i dečak koji svedoči tome ali ne uspeva da prijavi okrutan zločin. Inače, sama novela je labavo bazirana na istinitom dogadjaju, na ubistvu Silvije Likens.

Moj osvrt:

Razmišljao sam da li da ovaj film uopšte postavim na blog, iz razloga što ovo nije klasični horor sa natprirodnim bićima i pojavama ali nije ni slasher, sa manijakom koji ubija gomilu tinejdžera. Ipak, pošto je ljudski mozak i bolesne ideje koje iz njega mogu da izviru, realno strašniji, odlučio sam da ipak postavim moj komentar na ovaj film i da ga svrstam u stvarni, životni užas i horor.

Radnja je u stvari sećanje odraslog Dejvida Morena, na dogadjaj koji je ostavio neizbrisiv trag na njegov život. Sve se odvijalo 50-ih godina XX veka, u učmaloj sredini malog grada, kada u živote klinaca-komšija Dejvida, Vilija, Donija, Vufera i ostalih, ulaze Meg i Suzen, devojčice koje su ostale bez roditelja i o kojima brigu preuzima tetka Rut Čendler.

Njihovo detinjstvo postaje surovo bez roditeljske ljubavi i život dve devojčice postaje pakao kada tetka Rut započne bolesno maltretiranje i jedne i druge. Ono što izdvaja ovaj film je uključivanje njenih sinova u zlostavljanje koji su vršnjaci ili čak i mladji od devojčica, ali pod jakim uticajem poremećene majke postaju prave životinje.

Njihova rodjaka Meg prolazi kroz neverovatne muke i iako se čini da je njena obogaljena sestra Suzen malo poštedjena, do kraja filma dobijamo odgovor zbog čega je tetka Rut uzela Meg na zub. Takodje, u stalno mučenje, ponižavanje, premlaćivanje, seckanje, žigosanje i silovanje uključuju se i ostala deca iz komšiluka, zadojena mržnjom i propovedanjem tetke Rut o prljavštini i zlu koje izbija iz nesrećne devojčice.

Jedini saveznik i nada za spas je Dejvid, koji jedini uvidja da je sve pogrešno i da se otišlo predaleko.

Da ne bih otkrivao previše, mogu samo da vam preporučim da pogledate film, naravno ako imate jake živce i jak stomak, jer mnoge scene će vas uzdrmati i izazvati uznemirenost. Pohvaliću i glumu, naročito Blanš Bejker koja igra tetku Rut i koja je verno odigrala poremećenu samohranu majku opsednutu moralom a istovremeno i jako grešnu ženu.

Svakako, film ima i druge kvalitete, jer prosto postavlja pitanje dokle idu granice otudjenja medju ljudima kada se ovakve stvari dogadjaju a niko ih ne primećuje. Ovaj film se može svrstati u grupu “obavezno pogledati”.

Trivia:

Stiven King je za ovaj film izjavio sledeće:

“Ovo je prvi autentični, šokantni, američki film koji sam pogledao od filma “Henry: Portrait of a Serial Killer”, još pre dvadeset godina. Ako se lako uznemirujete ne bi trebalo da pogledate ovaj film. Ako ste, s druge strane, spremni da pogledate duboko u pakao prigradskog stila, ovaj film vas neće razočarati. Ovo je tamna verzija filma “Stand By Me”."

Ocena:

Režija: Steven C. Miller

Scenario: Steven C. Miller

Uloge:

Garrett Jones --- Chris

Juliet Reeves --- Jackie

William Howard Bowman --- Scott

Rowan Bousaid --- Tim

Ashley Elizabeth Pierce --- Simone

Joel Hebner --- Lance

Kendra Farner --- Simone

Kevin J. O'Neill --- Dr. Swartz

Film je na festivalu «Toronto After Dark Film Fastival» dobio nagradu «After Dark Spirit Award» za treće mesto u kategoriji «Best Independent Feature Film».

Radnja:

Početkom sedamdesetih, kada je cela Amerika bila zabrinuta onim što se dešava u Vijetnamu,  vojne snage SAD su tajno razvijale projekat oživljavanja leševa, u nadi da će uspeti da šalju mrtvake u borbu umesto živih ljudi. Medjutim, eksperimenti su ugašeni kada se pokazalo da oživljeni leševi ne mogu da kontrolišu glad za ljudskim mesom.

Trideset godina kasnije, vojska odlučuje da nastavi projekat. Grad Grover, zbog zabačenosti, postaje centar testiranja. Bez upozorenja, eksperimenti kreću u zastrašujuće pogrešnom pravcu u Groveru i mrtvi besne po gradu i okolini jedući svakog na koga naidju.

U gradu koji su preplavili zombiji, grupa srednjoškolskih maturanata im se suprotstavlja i pokušava da nadje lek za ovu smrtonosnu bolest.

Moj osvrt:

Zaista imam izvesnih problema da analiziram ovaj film, pre svega zbog njegovih dobrih i loših strana. Prosto se mučim da izaberem šta će prevagnuti .

Osvrt ću početi jednim kuriozitetom. Naime, kada sam pretražujući IMDB, pronašao ovaj film, bio sam iznenadjen visokom ocenom od strane posetilaca tog sajta. Iako je jako malo ljudi glasalo (nažalost ne sećam se tačnog broja, ali znam da je bilo sigurno ispod 100) ocena je bila i više nego «jaka», čak 8.0! Pošto je proteklo mesec-dva dana od tog trenutka do trenutka kada sam nabavio film, čisto iz znatiželje, ponovo sam posetio IMDB i bio neprijatno šokiran lošom ocenom – sa fantastičnih 8.0 ona je pala na neverovatnih 4.1! E sad, da li su u početku glasali samo autori filma sa glumačkom postavom, ne znam, a možda su se na spisku glasača našli i mrtvi (kao na Slobinim izborima)?

Ipak, da se vratim na radnju filma. «Automaton transfusion» ima zanimljiv početak, i iako deluje jeftino (a i jeste imao veoma nizak budžet), efekti su veoma realistično odradjeni. Film obiluje akcijom, glavna četvorka je u stalnoj jurnjavi u pokušaju da preživi, krvi ima na sve strane, kao i čupanja različitih delova tela, lica, a čak se u jednom trenutku i preteralo (scena u kojoj zombificirani srednjoškolac «čupa» bebu iz stomaka svojoj drugarici i slasno je proždire). Dakle, «gore» je na visokom nivou. Medjutim, neki delovi scenarija su prilično naivno napisani, i uglavnom predvidljivi, što je dosta iritantno. Primer je kad tri drugara utrče u kuću u kojoj je devojka jednog od njih, i kad udju u kuću zombiji pokušavaju da provale na ista vrata na koja oni par sekundi kasnije izlaze i gde nema ni traga ni glasa od krvožednih zombija!? Ili kada jedna od srednjoškolki prisustvuje napadu zombija na drugara u jezeru, koji tom prilikom ostaje bez obe noge, da bi se ona kasnije na šuškanje u mraku, daleko od jezera pitala da li je to on. WTF!?

Reč-dve o zombijima: oni su odradjeni u modernom «fazonu», a to znači  da su brzi, jaki i vrlo gladni, umeju da misle, u nekim scenama se čak prikradaju,  pa čak i spavaju, naravno dok ne nanjuše sveže ljudsko meso. Inače, nisu ništa specijalno zamišljeni, bar što se tiče izgleda.

Ovaj film ne pruža ništa novo, tema je manje-više izlizana i opšte poznata – neuspeli vojni eksperiment u nekoj vukojebini dovodi do katastrofe. Ono što je na mene ostavilo pozitivan utisak su efekti kao i stalna akcija dok se «ekipa» bori za život. Takodje, i pomalo zbunjujući kraj ostavlja izvesnu dilemu.

Dakle, suma sumarum, film i nije nešto ali kratko traje (svega 75 minuta) što je takodje plus, pa nas režiser nije udavio nepotrebnim razvlačenjem priče.

Ocena: prosečno