[američki filmovi
]
19 April, 2012 22:54
Maniac Cop (1988)
1988. godine, William Lustig se posle osam godina pauze vratio u vode horora. Nakon uznemirujućeg filma "Maniac" o manijakalnom ubici koji skida skalpove svojim žrtvama i koga je na zastrašujuće sjajan način dočarao Joe Spinell, Lustig je snimio još jedan film koji u naslovu ima tu reč koja je obeležila njegov opus - dakle, te godine nastao je "Maniac Cop". Odmah da razjasnimo, ova dva filma nemaju nikakve veze, da ne pomisli neko da je manijak evoluirao.
Pišem da je reč manijak obeležila Lustigov opus, jer je kasnije snimio dva nastavka "Maniac Cop"-a, za 2013. je najavio da će producirati rimejk "Maniac"-a u kome će se u ulozi Franka pojaviti Elijah Wood, a još 2008. godine je horor sajt bloody-disgusting.com objavio da Lustig razmišlja o oživljavanju serijala i snimanju četvrtog filma o policajcu manijaku. Na žalost, on je već u tim kuloarskim pričama pomenuo da ulogu manijakalnog predstavnika zakona neće glumiti Robert Z'Dar, legendarna nakaza koji ga je igrao u dosadašnja tri filma.
"Maniac Cop" je akcioni horor film u kome nevine građane Njujorka brutalno ubija uniformisani policijski pozornik. Kako se broj žrtava rapidno povećava, a gradski oci teže da zataškaju slučaj, inspektor McCrae rukovodi istragom. Istovremeno, mladi policajac Jack Forest postaje glavni osumnjičeni, pošto mu smeštaju pravi ubica i misteriozna žena koja pomaže manijaku. Forest, njegova devojka Theresa i inspektor McCrae moraće da razreše misteriju pre nego što policajac manijak ponovo napadne.
Ovaj Lustigov film, iako je iznedrio nastavke, nije preterano cenjen i loše je prošao i kod kritike i na bioskopskim blagajnama. Filmu su najviše zamerali zbog toga što autori nisu učinili ništa interesantno ili neočekivano kada je u pitanju jednostavan zaplet. Po meni je najveća zamerka u načinu na koji policajac manijak Matt Cordell završava na slobodi, nekada legenda među policijom, nakon podmetanja od strane mafije završi u čuvenom zatvoru Sing Singu. Previše naivno od strane ipak iskusnih filmskih radnika kakvi su Lustig i Larry Cohen koji je pisao scenario.
No, iako je to najveća zamerka koju mogu da uputim, sigurno je da ih ima još, naravno manjih, ali sve one ne menjaju utisak da je "Maniac Cop" dopadljiv film. Priča o nemilosrdnom policajcu manijaku je zanimljiva, a posebno što je on nadljudsko biće i što je pomenuti Z'Dar bio savršen izbor za glumca koji treba da na pravi način izazove strah kod gledalaca. Zaista je reč o prejebenom negativcu, a poseban šmek mu daju uniforma i bele rukavice koje fura, ogromna pojava, hladnokrvnost i nemilosrdnost. Slika govori više od hiljadu reči:
Osim toga, "Maniac Cop" je zanimljiv i zbog toga što Foresta glumi Bruce Campbell, a u sporednim ulogama se pojavljuje dosta manje-više poznatih glumaca poput Toma Atkinsa, Richarda Roundtreeja, te William Smith, Ken Lerner i Leo Rossi. Naravno, ne radi se o epohalnom horor filmu, ali meni je bio na trenutke simpatičan i zanimljiv, naročito zbog negativca i kao klasičan predstavnik B produkcije.
[američki filmovi
]
14 April, 2012 16:16
A Nightmare on Elm Street (1984)
Dvanaest godina posle debitovanja naslovom "Last House on the Left", snimanja kultnog "The Hills Have Eyes" i nekoliko sasvim prosečnih filmova poput "Deadly Blessing", "Swamp Thing" i "Stranger in Our House", Wes Craven je 1984. napisao scenario i režirao klasik horor žanra "A Nightmare on Elm Street". Zanimljivo je da je Craven inspiraciju pronašao u seriji novinskih članaka o izbeglicama iz Kambodže, Crvenim Kmerima koji su u SAD umirali u toku sna - poor bastards su bolovali od tzv. Brugada sindroma ili Iznenadnog neočekivanog smrtonosnog sindroma, čestog srčanog oboljenja u Tajlandu i Laosu.
Craven je u toj neobičnoj priči video ideju za svoj horor film u kome će se preplitati san i java i nastao je "A Nightmare on Elm Street", remek-delo žanra koje je pokrenulo pravu franšizu te je snimljena gomila nastavaka, rimejk, čak i crossover sa drugom franšizom, "Friday the 13th". Cravenov scenario je vrlo zanimljiv i prati, kako je to Carpenter u "Halloween"-u propisao, grupicu tinejdžera, uglavnom napaljenih koji iznenada počinju da sanjaju snove u kojima ih proganja okrutni i unakaženi ubica po imenu Freddy Krueger, koji na jednoj od šaka nosi rukavicu sa sečivima. Ovim klincima nije jasno zašto su na meti Kruegera, dok ne saznaju surovu istinu da iza njegove smrti stoje njihovi roditelji i da je vreme za Freddyjevu osvetu.
Kada sam bio klinac, a to je kao što stoji u opisu bloga bilo vreme kada sam bio veoma plašljiv i izbegavao horor filmove u širokom luku, ovaj film je pratila fama, a starije društvo iz kraja ložilo nas je dodatno pričom o jednom od najstrašnijih filmova ikada od koga su ljudi po amričkim bioskopima čak i umirali, naravno od straha. Zbog toga sam ga dugo izbegavao, a negde u kasnim tinejdžerskim godinama konačno gledao i iščuđavao se njihovim lažima. Šta više, bio mi je na trenutke komičan film. I sada je opet prošlo dosta vremena dok se "A Nightmare on Elm Street" našao na mom repriznom repertoaru i posle ovog poslednjeg gledanja smatram da zaista zaslužuje status koji nosi. Ovo je prosto i narodski rečeno - filmčina!
Craven je imao dosta slab budžet, scenario koji je na nekoliko mesta problematičan na šta je uticao producent, ali isreću i znanje da ipak stvori upečatljiv i film za pamćenje. Iako skromnog budžeta, specijalni efekti su fantastični i što je najvažnije, a to priznanje film je dobio i od kritičara i od istoričara filma, prelaz između sna i jave je neverovatno uspešno izveden i to je najveći kvalitet ovog dela. Sem toga, režija je naravno prvoligaška, glumačka postava pun pogodak, naročito Heather Langenkamp u ulozi Nancy, a na više mesta ima prejebenih scena koje su obeležile žanr za sva vremena (smrti Tine Gray i Glena Lantza su vrh vrhova, scena Nancy u kadi, prvi Nancyn san u kom se pojavljuje Krueger, ma većina scena su sjajne i što je bitno vrlo često se smenjuju ove nezaboravne sekvence).
Realno, o ovakvim filmovima ne treba mnogo trućati, već im treba često davati šansu i uživati u njihovoj jednostavnoj genijalnosti. Ako nekog zanima opširniji osvrt na ovaj klasik, obavezno preporučujem ovaj link na kome Dejan Ognjanović detaljno iznosi mišljenje zašto je ovo remek-delo.
I da, za kraj još jedna zanimljivost. Glavnog negativca Freddy Kruegera svi znaju, a inspiracija za njega bio je istoimeni školski siledžija koji je kao dete maltretirao i terorisao Wesa Cravena. Koliki je uticaj na Cravena imalo to siledžijstvo, treba reći da je i u svom prvom filmu "Last House on the Left" glavnog negativca nazvao skraćenim imenom Krug.
[američki filmovi
]
04 April, 2012 22:52
The Innkeepers (2011)
Ti West, mladi reditelj koji očigledno balansira na granici talentovanog i netalentovanog, kao što tradicija nalaže, snimio je novi horor film. Ovaj tridesetjednogodišnjak je u svojoj relativno kratkoj karijeri "izbacio" već peti film iz horor žanra, a naravno već radi na šestom i uz to je jedan od izabranih režisera za serijal "The ABCs of Death", projekat u kome će 26 režisera imati priliku da predstavi isto toliko načina umiranja.
Jasno je da je West, za vjek i vjekov vezan za horor žanr, a osim lošijih i ispodprosečnih filmova "The Roost", "Trigger Man" i nastavka "Cabbin Fever 2: Spring Fever", u CV-ju mu stoji i iznenađujuće dobri "The House of the Devil", film kojim nas je vratio u dobre, stare osamdesete godine XX veka. Dakle, ova kratka istorija Ti Westa me je zabrinjavala pred gledanje njegovog poslednjeg dela zvanog "The Innkeepers", jer je bilo za očekivati da ili bljesne ili nas opet počasti govancem. "The Innkeepers" prati sudbinu dvoje mladih ljudi koji su recepcioneri u hotelu "Yankee Pedlar Inn"-u, u poslednjoj nedelji pred zatvaranje istog i koji žele da ovekoveče ukletu prošlost ovog zdanja i sve to lepo predstave na svojoj web stranici. Ono što počinje kao bezazlena igra, pretvara se u uznemirujuće događaje i vodi ka tragičnom kraju.
I? Bio sam u pravu što sam se pribojavao, zbog toga što je West potpuno omanuo. Iako je film dosta dobro prihvaćen kod publike širom sveta, "The Innkeepers" je po mom mišljenju jedan od najlošijih filmova koji obrađuju priče o duhovima koji opsedaju stara zdanja. Ogromna većina radnje je dosadna do uspavljivanja, atmosfera je praktično promašena tim otupljivanjem, a pakovanje akcije pred kraj filma deluje kao da se West setio da je protraćio sat vremena ni na šta i da sve to mora da nadoknadi u petnaest minuta.
Sem tih loših aspekata, bilo je i nečeg solidnog - to je Westov izbor glumaca koji su na nivou, a malu ekipu predvode mlada nada Sara Paxton koja je u 2011. godini snimila još dva horora ("Shark Night 3D" i "Enter Nowhere") i ostarila Kelly McGillis koja je 25 godina ranije slamala srce Tom Kruzu u "Top Gun"-u. Pored toga, scene u kojima se pojavljuje duh ostavljene neveste su bile po mom ukusu, međutim to nije uspelo da izvadi film iz teškog proseka. Nadam se da će West uraditi bolji posao na filmu "V/H/S" čija radnja obećava: "Grupa lopova, angažovana od strane nepoznatog trećeg lica da obije izolovanu kuću i ukrade retku VHS traku, pronaćiće snimljene trake koje prevazilaze njihovu pogodbu".
