[američki filmovi
]
03 Maj, 2012 22:31
Magic (1978)
Mađioničarev pomoćnik Corky, neslavno prolazi na svom prvom samostalnom nastupu pred klupskom publikom. On kasnije dobija lutka za trbuhozborstvo nazvanog Fats kako bi unapredio svoj nastup i posle nekoliko godina Corky se nađe na vrhuncu slave. Međutim, Fats je razvio svoju ličnost i žele da kontroliše svog gospodara...
Ovo je ukratko opis radnje psiho-drame s tragovima horora "Magic", koji je 1978. snimila ekipa iz snova: režiju potpisuje Oskarovac Richard Attenborough (pet godina kasnije pobedio u kategoriji najbolja režija za film "Gandhi"), scenario je napisao dvostruki Oskarovac William Goldman (nagrađen za najbolji scenario za "Butch Cassidy and the Sundance Kid" iz 1969. i "All the President's Men" iz 1976. godine), Oskarovac Jerry Goldsmith je bio kompozitor (dobitnik Oskara za najbolju muziku iz filma "The Omen" i nominovan preko 15 puta za nagradu u toj kategoriji!), glavnu mušku ulogu tumačio je, tada još uvek bez Oskara Anthony Hopkins, a glavnu žensku Ann-Margret i sporednu ulogu Burgess Meredith (oboje dvostruki kandidati za najprestižniju filmsku nagradu)!
Kao što vidite, na jednom filmu je učestvovala gomila talentovanih stvaralaca i umetnika što je rezultiralo sasvim zadovoljavajućim filmom, u neku ruku potresnim i u kome briljira Hopkins dok nam prezentuje lik Corkyja koga muče unutrašnji demoni. Zamisao autora da lutak Fats jako likom podseća na Hopkinsa je pun pogodak. SPOILER!: Scena u kojoj Meredith postavlja zadatak Corkyju da sedi s njim pet minut, a da Fats ne progovori je baš potresna, a oba glumca su dočarala taj prizor veoma realno.
Neka zamerka po pitanju "Magic"-a, jedino može da se usmeri na tempo kojim se radnja odvija, ali kao što sam napisao, reč je o psihološkoj drami sa tragovima horora, tako da je tako nešto prosto i očekivano. Ne bih dalje piskarao, osim što bih preporučio ovaj film za gledanje, naročito onima koji vole psihološke horore.
[američki filmovi
]
28 April, 2012 09:16
The Sentinel (1977)
Usled nedostatka ili da se bolje izrazim suše kada su u pitanju dobri i kvalitetni savremeni horori, bacio sam se na ili repriziranje nekih filmova koji se nisu našli na ovom blogu a da sam ih gledao pre njegovog začetka i za vreme velike pauze ili na gledanje starijih naslova koji se smatraju boljim od prosečnog. Tako od poslednjih dvadesetak filmova koji su se našli na blogu, manje od pola ih je snimljeno u periodu posle 2000. godine što su verni pratioci bloga sigurno primetili.
Ovoga puta radi se o hororu "The Sentinel" iz 1977. godine čiju režiju potpisuje Michael Winner, čovek koji je snimio preko 40 filmova, ali najzvučniji podatak iz njegove biografije je to što je bio jedan od producenata filma "Death Wish", kultnog dela o osveti Charlesa Bronsona tj. njegovog lika koji surovo osvećuje smrt svoje supruge. Winner je ujedno i koscenarista na scenariju filma "The Sentinel", a sarađivao je sa Jeffreyjem Konvitzem po čijoj je istoimenoj noveli napisan scenario.
Njih dvojica adaptirali su priču o mladom i uspešnom top modelu Alison koja ne želi da se još uvek uda za svog verenika s kojim živi. Ona čak napušta njihovu zajednicu i useljava se u prelep apartman u Brooklynu, u zgradi u kojoj u potkrovlju živi čudni, slepi sveštenik. Alison se javljaju psihičke tegobe, javljaju joj se i košmari, kao i užasna sećanja na njen pokušaj samoubistva. Kada se požali agentu nekretnina na uznemiravanje od strane ostalih, veoma morbidnih stanara i komšija, saznaće da u zgradi žive samo ona i sveštenik i da se tu doselila s razlogom.
"The Sentinel" je horor film koji svoju stravu donosi na old school način - bez hektolitara krvi i zanimljivom pričom. Ova priča o duhovima/demonima iz pakla, na žalost, u nekom početnom delu izrazito podseća na klasik Polanskog "Rosemary's Baby", ali se kasnije jasno razlikuje, jer priča odlazi u drugom pravcu, a i kvalitet je ipak slabiji. No, ne mnogo, pa tako "The Sentinel" spada u pravo osveženje i odličnog predstavnika 70-ih godina XX veka. Naravno, činjenica je da iz današnjeg ugla gledanja, sigurno nije preterano strašan (nekima možda nimalo), ali recite mi koji film iz tog perioda može današnju publiku da "istrese iz gaća"?!
Osim priče, moram da istaknem i glumačku postavu koju predvode mladi Cristina Raines (nije ostvarila zapaženu karijeru) i Chris Sarandon, a u sporednim ulogama se pojavljuju Ava Gardner, John Carradine, Burgess Meredith, Eli Walach, Christopher Walken, Beverly D'Angelo, Jeff Goldblum. Atmosfera i ambijent su takođe pogođeni, a ono što je filmu dalo i kontroverznost je podatak da je u završnim scenama, kada se pojavljuju brojni demoni iz pakla, Winner angažovao stvarne ljude s kojima se priroda surovo poigrala i koji su nastupali kao cirkuske atrakcije u tzv. "predstavama nakaza". Njihov stvaran izgled daje filmu posebno neugodan i uznemirujuć ton. Ipak, čini mi se da je ovo pomalo zaboravljen film, o kome se ne priča dovoljno što nije zasluženo.
[američki filmovi
]
23 April, 2012 17:31
Maniac Cop 2 (1992)
Kao što ste mogli pročitati u prethodnom osvrtu, "Maniac Cop", iako opterećen manjkavostima, dobio je još dva nastavka. Na oba nastavka su ponovo sarađivali režiser William Lustig i scenarista Larry Cohen, a kako se prvi deo završava otvorenim krajem, jasno je da "Maniac Cop 2" nastavlja tamo gde se stalo u "jedinici". Ko god bude odlučio da pročita ovaj unos do kraja, mora da bude upozoren da će se u preostalom tekstu naći dosta spojlera radnje, što može smetati samo onima koji još nisu pogledali ni prvi deo ove kratke franšize.
Dakle, radnja se nastavlja gde se stalo - Matt Cordell iliti Maniac Cop, tačnije njegov leš nije ni pronađen nakon okršaja sa Forestom i njegovom devojkom Teresom iako je prethodno u njegovim grudima završio jarbol, a kombi kojim je upravljao poslat na morsko dno. Naravno, Forest i Teresa sumnjaju da od Cordella i dalje preti opasnost, dok im se ostatak policije smeje i sumnja u ozbiljne psihičke probleme zbog čega ih komesar šalje kod psihijatra Susan Riley. Međutim, ubrzo Forest i Teresa završavaju u crnoj hronici, pošto ih Cordell pronađe i likvidira. Ovoga puta slučaj dobija inspektor McKinney, kome pomaže upravo Susan Riley, ali ovoga puta njihov protivnik je još nemilosrdniji, snažniji i ima saradnike.
Zanimljivo, uloge su reprizirali Bruce Campbell i Laurene Landon, iako likovi koje tumače brzo i neslavno završavaju, kao i nezaobilazni Robert Z'Dar u ulozi manijakalnog policajca. Ovoga puta glavne uloge dodeljene su Robertu Daviju (poznatom najviše po ulozi jednog od negativaca u kultnom filmu "Goonies") i simpatičnoj Claudiji Christian.
Iako je "Maniac Cop 2" bolje prošao kod kritičara od prvog dela, po mom mišljenju je ovo lošiji deo. Razlog za to je što je Cordell smislio nekakav plan osvete ubicama iz Sing Singa, što zahteva njegovu saradnju s siledžijom Turkellom i što mi je bilo nepotrebno, jer je u ovom delu Maniac Cop još neprirodniji tj. paranormalniji, često ga ima u kadru (na žalost, mnogo manje njegovog unakaženog lica), a i obogaćen novim detaljem - "žongliranjem" pendreka, da se tako izrazim. Jednostavno, Cordell umnogome podseća na Myersa, neuništiv je, a ima pomagače. To je po meni neoprostivo. Osim ovoga, dvojka je bogatija akcijom od keca, pa je ovo solidan filmić za jedno gledanje, ma koliko sam Lustig tvrdio da je "Maniac Cop 2" njegovo najbolje delo...
