[američki filmovi
]
14 Maj, 2010 17:51
The Crazies (2010)
Kako je američka filmska industrija ostala bez svežih ideja, još jedan stari film doživeo je remake. Ovoga puta radi se o istoimenom filmu iz 1973. godine - "The Crazies", jednom od prvih filmova legendarnog Georgea A. Romera (za koga je jedan Tarantino izjavio da je A. skraćenica od "A Fucking Genius"). Romerov film mi je ostao u vrlo lošem sećanju, jer je bio nedorečen i veoma dosadan, što se može pročitati ovde. Kao film sasvim solidne i zastrašujuće ideje, očekivao sam da ovaj remake nastaje s ciljem da ispravi sve greške originala. Za to su postojali mnogi uslovi: sam Romero bio je jedan od izvršnih producenata, budžet je iznosio respektabilnih 20 miliona $ (naspram Romerovog filma koji je imao jedva 275 hiljada $), a samim tim obezbeđeni su dobri specijalni efekti i glumačka postava koju predvode Timothy Olyphant (ostao mi u pamćenju po ulozi u filmu "Go" iz 1999. godine) i Radha Mitchell (odlična u odličnom "Silent Hill"-u).
"The Crazies" prati šerifa i njegovu suprugu, koji uz još nekoliko nezaraženih sugrađana malog američkog grada, pokušavaju da prežive iznenadnu epidemiju nasilja koja zahvata lokalno stanovništvo. Zanimljiva priča o preobražaju mirnih komšija u nasilne ludake, uz dobre glumce, efekte i visoku produkciju obećavala je odličan film, što je sve podgrejao i odličan trailer, te sam s nestrpljenjem iščekivao ovo delo. Prve reakcije koje sam imao prilike da iščitam bile su dosta loše, te sam snizio kriterijume pre gledanja, ali ni to nije pomoglo. "The Crazies" me je baš neprijatno iznenadio.
U principu, u filmu je sve manje-više fino, osim scenarija koji je očajan. Radnja je praktično linearna te tako malo-malo pa ima scena koje se ponavljaju. Scene u kojima se napetost diže do krajnjih nivoa, a zatim glavni protagonisti spašavaju u poslednjim milisekundama ugušiće svačiji entuzijazam. Klasično, za američku filmsku publiku. Sem toga, moja najveća zamerka je i to što "poludeli" u nekim scenama deluju čak kao svesna i razumna, proračunata bića, a u nekim su potpuno nesvesni.
Ne znam, možda sam previše očekivao, ali "The Crazies" nije nimalo zadovoljio moje kriterijume. Ipak, da Vas ne buni, kritičari su ga uglavnom dobro prihvatili, kao i publika te je širom sveta zaradio skoro 45 miliona $. Možda se nekome od čitalaca ovog bloga dopadne, to nije isključeno.
[američki filmovi
]
10 Maj, 2010 09:02
The Haunting (1963)
Poznati američki svestrani filmski radnik Robert Wise u saradnji sa Nelsonom Giddingom koji je adaptirao novelu Shirley Jackson "The Haunting of the Hill House", snimio je 1963. godine film "The Haunting". Kao što naslov filma nagoveštava, radnja prati dr Markwaya koji tražeći dokaze da duhovi postoje istražuje jezivu vilu mračne prošlosti ispunjene nasilnom smrću i ludilom. Osim dr Markwaya, njegov mali istraživački tim čine Luke koji je rođak vlasnice kuće, misteriozna i pronicljiva Theodora i nesigurna Eleanor koja oseća čudnu povezanost sa samom kućom. Što više vreme prolazi, oni će shvatiti da su dobili više od onog što su očekivali, jer prisutni duhovi se zaista pokazuju zastrašujućim i smrtonosnim.
"The Haunting" se smatra jednim od najboljih filmova koji obrađuju temu avetinjskih kuća/vila/dvoraca. Wise je snimio na momente vrlo napet film, a za zastrašivanje gledalaca koristio se odličnim i pravovremenim zvučnim efektima, gotskim enterijerom kućerine, odličnom režijom i psihološkom, ličnom dramom kroz koji prolazi glavni lik Eleanor Lance, pa se na trenutke postavlja i pitanje da li se sve zaista dešava ili se manifestuje u njenoj glavi. Čak je ovo što sam poslednje pomenuo vrlo bitan deo priče, a Julie Harris je briljantna u ulozi Eleanor 'Nell' Lance. Ipak, moram priznati da sam očekivao bar malo strašniji film, nekako je po tom aspektu dosta pitom, a nekako logično sam ga uporedio sa, po meni možda i najboljim ghost story filmom "The Legend of the Hell House" (1973) i on će i dalje ostati broj jedan u ovoj kategoriji. Inače, Holivud se nije smirio pa je tako 1999. godine snimljen istoimeni rimejk sa dosta jakom glumačkom postavom (Liam Neeson, Catherine Zeta Jones, Owen Wilson, Virginia Madsen, Lili Taylor), odličnim budžetom i vrhunskim efektima, ali o njemu nekom drugom prilikom.
[američki filmovi
]
06 Maj, 2010 07:53
House of Wax (1953)
Andre de Toth snimio je 1953. godine remake filma "Mystery of the Wax Museum" iz 1933. godine. "House of Wax" je rani primer 3-D filma iz 50-ih, iz perioda opšteg ludila koje je zahvatilo američku kinematografiju koja je postala prosto opsednuta tom tehnikom. De Toth je imao sreće da angažuje Vincenta Pricea za glavnog glumca koji igra profesora Henryja Jarroda, vajara čiji poslovni partner u cilju brze zarade planira da podmetne požar u njegovoj radionici i na ime osiguranja voštanih figura dođe do novca. Jarrod se protivi toj zamisli i dolazi u sukob s njim iz koga izvlači deblji kraj - njegovi "prijatelji" kako naziva svoje kreacije nestaju u plamenu, a sam preživljava s teškim opekotinama, osakaćenog tela i unakaženog lica. Jarrod nalazi pomoćnike i otvara novi muzej voštanih figura, ali ovoga puta za modele bira svoje savremenike.
Sem Pricea, od poznatih glumaca pojavljuje se i Charles Bronson koji igra jednog od pomoćnika profesora Jarroda, ali to mu je jedan od ranih radova i on glumi pod pravim imenom i prezimenom Charles Buchinsky.
Ovaj istinski horor klasik morao bi da pogleda svaki iskreni ljubitelj žanra. On prosto ima mnogo kvaliteta kakvih danas manjka među horor filmovima. Vreme i mesto odigravanja radnje je idealno i veoma verno preneto na platno, a u vezi s tim su i sjajni i scenografija i kostimografija. Priceov izgled je za to vreme sasvim zadovoljavajući, njegovo unakaženo lice i ruke su odlično odrađeni. Scenario je svakako najjači deo filma, jer sama priča jeste morbidna, ali zanimljiva i zabavna, a njena grozota ne leži u hektolitrima krvi, komadanju tela i sl. gadostima. Price je odličan u ulozi poludelog umetnika koji postaje opsednut namerom da nađe odgovarajući model za figuru Marije Antoanete. Film obiluje i scenama vrištanja što je bilo osnovno obeležje ovih starih filmova i što pruža poseban ugođaj prilikom gledanja.
Iako je vernim čitaocima ovog bloga poznato da obožavam filmove Vincenta Pricea, mislim da nisam subjektivan u pohvalama "House of Wax".
