Ostareli glumac Edward Lionheart mislio je za sebe da je najveći živi pozorišni glumac. Kada kritičari ispljuju njegove nastupe i dodele nagradu za najboljeg glumca njegovom mladom i talentovanom kolegi, Lionheart izgubi vezu sa realnošću i izvrši samoubistvo na očigled sedam članova žirija. Dve godine kasnije, neko počinje da ubija jednog po jednog člana žirija. Da li je ubica Lionheart? I kako kada je mrtav?
"Theatre of Blood" pravo je remek-delo ne samo horor žanra već filmske umetnosti. Ovaj film Douglasa Hickoxa ima vrhunski napisan scenario i svaka čast Anthonyju Greville-Bellu na njemu. Inače, kao i većina filmova u kojima glavnu ulogu tumači Vincent Price, "Theatre of Blood" ni ne može da bude loš. Zanimljivo je da je to bio omiljeni film neponovljivog Pricea koji je sanjao da igra u nekom od Shakespeareovih dela zbog činjenice da su ga takve ponude zaobilazile kako je snimao isključivo horor filmove.
Price, kao i obično, briljira i uloga pomahnitalog Lionhearta mu leži kao salivena. Uz njega i odličan scenario, kvalitet filmu daju i režija, lokacija na kojoj se odvija veći deo radnje (to je napušteno pozorište), kostimografija, kao i inspiracija Shakespeareovim delima te je svako ubistvo vezano za neki od njegovih komada ("Julius Caesar", "Troilus and Cressida", "The Merchant of Venice", "Richard III", "Cymbeline", "Otello", "Titus Andronicus", "Henry VI, part I", "Romeo and Juliet", "King Lear"). Ubistva su samim tim veoma zanimljivo prikazana i maštovita.
Zanimljivo je da se pojedinim kritičarima film nije svideo iz razloga što je lik Lionhearta previše simpatičan, naročito u poređenju sa likovima kritičara koji su prikazani veoma odbojnim. Ipak, nemojte da vas to odbije od ovog filma, već ako se nađete u prilici obavezno ga pogledajte.
Na snegom okovanom rudniku, simpatični starac primeti čudnu, belu smesu sličnu šlagu ili šamu kako izbija iz zemlje. Zbunjen viđenim, odlučuje da kusa pomenutu penu i oduševljen njenim ukusom dolazi na ideju da je pakuje i prodaje i tako se obogati. Navučenost na ukus misteriozne pene dovodi do opšte pomame za ovim proizvodom širom SAD-a. Jedan klinac slučajno primeti da popularni proizvod nazvan "The Stuff" ima sposobnost kretanja i uviđa da se radi o vanzemaljskoj i parazitskoj vrsti. U isto vreme, industrijski špijun angažovan od strane proizvođača sladoleda koji su doživeli težak pad prodaje zbog ove pene, pokušava da otkrije tajnu "The Stuffa".
Eto, već po samoj radnji možete zaključiti o kakvom se filmu radi. Ovaj film Larryja Cohena imao je budžet od 1,7 miliona $ i svakako nije klasičan horor film, već svojevrsna kritika potrošačkog društva u SAD. Ta poruka koju nosi "The Stuff" ili kako je film bio preveden dok sam bio klinac "Pomahnitala pena", jedan je od retkih kvaliteta ovog filma. Sve ostalo je toliko loše da vuče na dobro.
Likovi su totalno debilni, a predvodi ih Michael Morirarty u ulozi industrijskog špijuna koji me je nervirao na više nivoa. Zanimljivo, u filmu se pojavljuju i Danny Aiello (do duše u jako epizodnoj ulozi) i Paul Sorvino u ulozi rasističkog lidera nekakve paravojne formacije. Najslabiji segment filma je montaža pa se na nekoliko mesto uočavaju nelogičnosti u redosledu radnje.
Jasno je da je film imao mali budžet, što se najbolje vidi na efektima, koji su prejadni, ali film ipak odiše atmosferom SF alien invaders-horora iz 50-ih godina XX veka i pored svega, "The Stuff" nekome može biti zabavan film, pod uslovom da se u startu prihvate sve njegove mane. Ipak, verujem da ga većina ljudi neće odgledati do kraja. Ma pogledajte samo ovaj trailer:
Jedna od upečatljivih scena:
Trivia: Scena u motelskoj sobi snimana je u istoj sobi u kojoj i kultna scena sa Johnny Deppom u filmu "A Nightmare on Elm Street".
"Pontypool" je kanadski horor film Brucea McDonalda po noveli Tonyja Burgessa "Pontypool Changes Everything". Radnja filma je vezana za klaustrofobične prostorije lokalne radio stanice na kojoj jutarnji program vodi nekada veliko ime radija Grant Mazzy. Još jedan monotoni i dosadni dan prekida izveštaj lutajućeg reportera o neredima i izuzetno nasilnom ponašanju rulje. Mazzy i njegov tim bivaju zarobljeni u prostorijama radio stanice dok se gradom širi smrtonosni virus. Oni nastavljaju program u nadi da će ih to spasiti ne sluteći da njihov program možda ima direktne veze sa ludilom koje je zahvatilo mirni i uspavani Pontypool.
Ovaj film po radnji neverovatno podseća na "Dead Air", tj. da se preciznije izrazim, čini mi se da ga je "Dead Air" poprilično iskopirao. To i nije neki bitan podatak već da je najjači utisak posle gledanja "Pontypool"-a činjenica da je veoma prosečan. Sama radnja je solidna, ali se scenarista pogubio na nekoliko mesta. Pre svega mislim na priču o smrtonosnom govorno-jezičkom virusu, to me je baš bacilo u bedak. Ne ulazim u mogućnost tako nečega, ali takva priča mi je ekstremno nezanimljiva. Zevanje.
Film nosi glavni glumac Stephen McHattie u ulozi granta Mazzyja, njegova rola je vrhunska tj. kao da je ta uloga pisana za ovog starog lisca koji je igrao u dosta znamenitih filmova poput "Watchmen", "2012", "300", "The Fountain". I ostala malobrojna glumačka ekipa je sasvim OK, ali to je bilo dovoljno za dobro iznošenje dramskog aspekta ove priče. Sve ostalo je uglavnom dosadnjikavo i nisam bio impresioniran iako je film dosta dobro prošao kod publike i kritike.
Ne mogu da ne napišem da film nema zanimljivih scena. Ima ih, ali suviše malo za moj ukus, a svakako najupečatljivija je scena sa toncem Laurel-Ann. Šteta, mogao je ovo biti bolji i napetiji film da su uključili malo više inficiranih u priču.
Opis bloga:
Kao mali mnogo sam se plašio horor filmova, a sada sam izrastao u velikog ljubitelja žanra. Razlozi za to su moj brat blizanac koji ih je oduvek neustrašivo gledao, odlični hrvatski sajt www.horrorhr.com,a i drugar Zlaja koji mi je predložio da započnem blog. Sve što pogledam predstaviću na ovom blogu, u nadi da ću zainteresovanima olakšati da izaberu film po svom ukusu i preskoče totalne promašaje (osim ako nije HorrorHr lično pošto on takve filmove ne propušta :) ). Na kraju, upozoravam sve posetioce bloga da se na njemu vrlo često nalazi materijal uznemiravajućeg sadržaja.
kontakt: hororfilmovi@gmail.com
My Great Web page
Kako sam nehotice zeznuo nešto u control panelu, odlučio sam da ionako bezvredni i ničemu korisni pretraživač bloga tzv. search izbacim sa istog. On nije imao nikakvu funkciju tako da to nije nikakva tragedija a posetiocima bloga savetujem da pretražuju filmove na sledeći način:
U svom browseru možete ukucati ime filma koji vas zanima a u dodatku morate dopisati i hororfilmovi.blog.rs i Google će Vam izbaciti link sa traženim filmom (naravno pod uslovom da se uopšte nalazi na blogu).
Ovaj film Larryja Cohena imao je budžet od 1,7 miliona $ i svakako nije klasičan horor film, već svojevrsna kritika potrošačkog društva u SAD. Ta poruka koju nosi "The Stuff" ili kako je film bio preveden dok sam bio klinac "Pomahnitala pena", jedan je od retkih kvaliteta ovog filma. Sve ostalo je toliko loše da vuče na dobro. 
