[američki filmovi
]
26 Oktobar, 2011 00:05
Paranormal Activity 3 (2011)
2009. godina bila je sjajna za nepoznatog Orena Pelija koji je za smešne pare snimio found footage film o duhu koji teroriše mladi par. To čudo od filma koštalo je 15000 dolara. Da, dobro ste pročitali. 15000 dolara koje su stvorile 193,5 miliona zarade. Kada se desi takav finansijski uspeh, jasno je da je "Paranormal Activity" MORAO da postane franšiza, serijal koji će biti eksploatisan do iznemoglosti. Nepunih godinu dana kasnije, snimljen je nastavak i moj osvrt na njega nećete naći na ovom blogu jer sam ga gledao u vreme pauze od ovog piskaranja. Drugi deo je bio gotovo isto uspešan kao prvi, meni čak i malo bolji zbog dinamičnije radnje. Ovog puta producenti su se otvorili 3 miliona za snimanje, a zarada je bila 177 miliona dolara. Sasvim logično, ove godine se pojavio i "Paranormal Activity 3" koji je, ispravnije ga je tako nazvati, u suštini prequel, jer se prati ono što je zabeleženo pre 18 godina na VHS kasetama, u vreme kada su sestre Katie i Kristi bile devojčice. Rezultat svega je zarađen 81,5 milion dolara za premijerni vikend! Produkcija je već prežalila uloženih tričavih 5 milki za snimanje.
Ono što je za svaku pohvalu je da je Taramount Film omogućio nama Srbima i ostalima da film gledamo premijerno dan pre američke premijere! Pošto mi se "PA" dopao, kao i drugi deo, odlučio sam da iskoristim filmski dan i danas pogledam u bionji "PA3" jer nema boljeg ugođaja od gledanja horor filma tamo. Jednostavno, pravi sam sucker kada su u pitanju priče o duhovima i eto idealne prilike da se poseti bioskop u TC Ušće. Pre neke analize, moram da se osvrnem i na ambijent od danas: neprijatno iskustvo gledanja "Don't Be Affraid of Dark" se na žalost ponovilo. Domaća bioskopska publika je nesnosna, naročito kada je reč o mlađim posetiocima tj. tinejdžerima. Tolika količina prostakluka, nekulture i bahatosti je neverovatna i tužna. Glasan govor, koncentrisanost na radnju u prvih 5 minuta, najdebilniji komentari i još mnogo toga oživljavaće u vašem umu scenu iz "Mrak filma" iz bioskopa iznova i iznova:
Da se ne bih još nervirao, bolje da pređem na lepše elemente ovog doživljaja, a to je sam film. "PA3" je do samog kraja, gotovo pa savršena cimalica. Ne pamtim da je bilo toliko "skok i tres" situacija u nekom filmu, a iščekivanje da se nešto desi dovešće vas do dobrih cimanja. Scene zaplašivanja su fantastično odrađene, ima ih dosta, a njihovoj realnosti doprinose glumci koji su predobri. Pri tom naročito mislim na klinke koje su sjajne, posebno Jessica Tyler Brown koja je izula. Znam da već sada postoji deo publike koji ne podnosi "PA" franšizu, ali što se mene tiče neka samo nastave da snimaju (dobra vest je i ta da je najavljen i četvrti deo).
Ono što ostaje boljka i u ovom delu je snimanje najneverovatnijih doživljaja tipa "u susednoj sobi čujem dete kako vrišti, pa ću poneti kameru da vidim šta je s njim", ali bez toga verovatno ne bi ni bilo ovih filmova. I naravno, sam rasplet ovog dela me je totalno razočarao, srozavši krajnji utisak na veoma dobar umesto odličan film.
Za kraj imam i savet za gledanje u bioskopu koji mi je dao jedan drugar - birajte što kasniji ili što raniji termin i sačekajte ipak da se malo film izvrti na repertoaru.
[američki filmovi
]
25 Oktobar, 2011 16:07
Dreamcatcher (2003)
Lawrence Kasdan i William Goldman napisali su scenario po noveli Stephena Kinga "Dreamcatcher", a iza njega stali su studiji Castle Rock Entertainment i Village Roadshow Pictures obezbedivši respektabilan budžet od 68 miliona dolara za snimanje istoimenog SF horor filma. Ovo je svakako bio veliki projekat pomenutih studija, pa je tako obezbeđena i glumačka postava u veoma jakom sastavu: Morgan Freeman, Thomas Jane, Jason Lee, Damian Lewis, Timothy Olyphant, Tom Sizemore i Donnie Wahlberg.
Radnja ovog filma vrti se oko četiri prijatelja čije prijateljstvo datira još od ranog dečaštva. Oni su tada spasili od nasilnika čudnog dečaka Daditsa koji im je podario moć čitanja misli. Kao i svake godine, oni se i ove sastaju u šumama Mejna gde idu u lov, prepričavaju doživljaje iz prošlosti i prisećaju se svog prijatelja Daditsa. Ovoga puta, snažna mećava i pojava zalutalog i misteriozno bolesnog stranca, uvešće ih u borbu za spas, kako samih sebe tako i čitavog čovečanstva i dati im odgovor na pitanje šta se to zaista desilo pre dvadeset godina i ko je u stvari Dadits.
"Dreamcatcher" je, dakle, imao mnogo toga - osnova je Kingova novela, budžet je bio odličan, kao i glumačka postava. Ipak, doživeo je veliki neuspeh i kod filmskih kritičara i što je još važnije kod publike. Širom sveta i kod kuće zaradio je samo 75 miliona dolara. Sem toga, film ima jako prosečnu ocenu 5.3 na sajtu IMDB, a Metascore iznosi 35/100.
Razlozi zbog čega je ovako slabo prošao verovatno leže u činjenici da je radnja filma veoma nakićena, reč je o pravoj papazjaniji jer su izmešani vanzemaljci, telepatija, tajna organizacija, vojska, infekcija. Sem toga, neki delovi scenarija su dosta isprazni i teško svarljivi, ima pomalo nebuloza i preterivanja, naročito kada je reč o pukovniku Curtisu koga glumi Freeman. Ima i klišea i patetike klasične za američke filmove.
Međutim, sve ovo nije toliko negativno uticalo na moj utisak - meni se "Dreamcatcher" dopao, kao gledljivo i sasvim solidno ostvarenje, posebno se to odnosi na zamisao ove vanzemaljske invazije. Ono što je meni zasmetalo je to što je duži nego što bi trebalo i još neke od navedenih nabrojanih mana, kao i ne baš previše strašnih scena, ali sam s druge strane, zadovoljan specijalnim efektima (vanzemaljci i njihovi ljubimci crvi su odlično odrađeni), glumom i celokupnim utiskom. Krajnji utisak mi je da je film ipak potcenjen.
[američki filmovi
]
20 Oktobar, 2011 04:13
The Rite (2011)
Nakon pauze od četiri godine i zanimljivog filma "1408", Mikael Håfström vraća se hororu i okuplja ekipu za ekranizaciju knjige Matta Baglia "The Rite: The Making of a Modern Exorcist", koja je, kako to danas mora biti, inspirisana stvarnim događajima iz života sveštenika Garyja Thomasa.
Håfström je zaista imao sreće pošto je pridobio starog morskog vuka Anthonyja Hopkinsa, pomalo zaboravljenog i dosta ostarelog Rutgera Hauera, odličnog Irca Ciarana Hindsa koji je briljirao u ulozi Cezara u istorijskom spektaklu "Rome", tu je i Brazilka Alice Braga koja je glumila u kultnom "Cidade de Deus" a sada hara američkom filmskom industrijom (iza nje su naslovi "I Am Legend", "Blindness", "Repo Men" i "Predators"). I na kraju, kao šlag na torti dve lepotice: Maria Grazia Cucinotta i Marija Karan, ali avaj, obe u veoma skrajnutim, sporednim ulogama.
"The Rite" bazira radnju na studentu bogoslovije koji usled nedostatka vere želi da napusti studije i odustane od ideje zaređenja. Njegov mentor ga zbog toga šalje u Rim, na predavanje o egzorcizmu, što nikako ne koristi njegovoj poljuljanoj veri. Zbog toga ga otac Ksavijer upućuje na svog prijatelja, oca Lucasa koji se veoma aktivno bavi isterivanjem đavola, nadajući se da će dečko naći dokaze koje traži i povratiti veru u Boga.
Glavni problem sa filmom "The Rite" je to što ovu priču treba da, sem Hopkinsa koji glumi oca Lucasa, nosi i mladi Colin O'Donoghue koji glumi studenta, ali činjenica je da mnogi nisu bili oduševljeni Håfströmovim izborom, pa tako ni ja. Jednostavno, Hopkins je toliko superioran u odnosu na njega, da O'Donoghue ispada prilično neuverljiv, statičan i prosto - loš. Sem toga, sama priča mi se nije dopala jer je zaposednutost đavolom svedena na apsolutnu banalnost. Otac Lucas ih isteruje skoro svakodnevno, to je proces koji traje godinama, a po meni nešto suviše ozbiljno i teško da bi takva borba čoveka i đavola odnosila toliko malo snage jednom starcu (na kraju se čak tvrdi da je za života taj Lucas iliti Thomas, izvršio preko 2000 egzorcizama). Ipak sam mnogo veći ljubitelj verzije koju je Blatty preneo na papir, a Friedkin maestralno ekranizovao, u "The Exorcist"-u je borba dobra i zla mnogo realnija i jezivija.
No, "The Rite" nije film koji treba zaobići, ljubitelji ove tematike mogu ga pogledati i uporediti sa nekim drugim filmovima koji obrađuju temu isterivanja đavola.
