Horor filmovi

Kao što vidite, borba je bila tesna za prvo mesto i po Vašem izboru omiljeni domaći horor film je "Leptirica" iz davne 1973. godine, a sada sam postavio novu anketu i čekam Vaše glasove.

Režija: Philip Kaufman

Scenario: W.D. Richter po noveli «The Body Snatchers» Jacka Finneya

Uloge:

Donald Sutherland --------------------------------- Matthew Bennell

Brooke Adams ------------------------------------ Elizabeth Driscoll

Jeff Goldblum -------------------------------------- Jack Bellicec

Veronica Cartwright ------------------------------- Nancy Bellicec

Leonard Nimoy ----------------------------------- dr David Kibner

Art Hindle ----------------------------------------- dr Geoffrey Howell, DDS

Lelia Goldoni --------------------------------------- Katherine Hendley

Kevin McCarthy ---------------------------------- Running Man

Radnja:

Prvi rimejk paranoičnog klasika o infiltraciji vanzemaljaca preselio je invaziju iz gradića u San Francisko i počinje kada Metju Benel (Matthew Bennell) opazi da se nekoliko njegovih prijatelja žali da su njihovi bliski rodjaci-prijatelji-ljubavnici na neki način drugačiji nego obično. Kada ih kasnije ispituju zašto izgledaju da su se promenili, oni ili poriču sve ili pružaju slabe izgovore. Kako se broj osvajača iz svemira povećava oni počinju deluju otvorenije i Benel, koji i sam postaje svedok pokušaja zamene tela, shvata da on i njegovi prijatelji moraju da pobegnu ili pretrpe istu sudbinu. Ali kome može da veruje da će mu pomoći i ko je već zamenjen?

Moj osvrt:

Očigledno je da je novela Džeka Finija “The Body Snatchers” nepresušna inspiracija jer su do sada već snimljena 4 filma zasnovana na ovoj noveli. Tema je zaista vanvremenska: neobični vanzemaljski oblik života kopira ljudska tela pomoću velikih mahuna i kada ljudi odu na počinak preuzimaju im dušu i sećanja. Prvi film iz serijala s ovom tematikom je sjajni original “Invasion of the Body Snatchers” iz 1956. godine smešten u gradić nadomak San Franciska u kom započinje invazija vanzemaljaca – kradljivaca tela. 1978. godine snimljen je ovaj rimejk, istog naziva u kom je radnja preseljena u San Francisko, a sem ideje, po originalu se i ovde glavni junak preziva Benel (u originalu doktora Majlsa J. Benela (Miles J. Bennell) je glumio Kevin McCarthy koji se i u ovom rimejku pojavljuje i to u vrlo kratkoj ulozi poludelog begunca koji upozorava stanovništvo da su ONI ovde).

I ovaj film poseduje kvalitet, kao i original, što je priznaćete danas ipak retko. U svakom slučaju, ovde se odlično dočarava atmosfera paranoje i straha zbog moćnog neprijatelja koji je došao iz svemira i na podmukao način krade tela, ali i duše ljudi i zamenjuje ih bezosećajnim duplikatima. Najpre sumnja u vlastito ludilo, otkrivanjem pokušaja zamene tela, prerasta u borbu za goli život i upozoravanje ostatka čovečanstva na opasnost.

Nažalost, najveći problem je kome verovati i ko je još uvek čovek a ko duplikat. Glavni likovi Metju Benel i njegova koleginica Elizabet Driskol, zajedno sa prijateljima Džekom i Nensi Beliček, pokušavaju da iz tog lavirinta nadju izlaz boreći se sa tim da ne smeju da zaspe.

Ja sam postao zaljubljenik u ovaj serijal, pa sam tako pored originala odgledao i treći film s ovom tematikom (zahvaljujući TV Pink), koji se odvija u vojnoj bazi i koji je obradjen na ovom blogu “Body Snatchers” iz 1993. godine, i tako mi je ostao i poslednji film iz serijala “The Invasion” iz 2007. Iako su navedeni filmovi koje sam odgledao jako slični, preporučujem da ih pogledate jer na jednostavan način i bez masakriranja unose nemir zbog ovako zastrašujuće invazije planete.

Nažalost, nisam uspeo da pronadjem neke posebne slike iz ovog filma, tako da screenshots i nisu nešto.

Ocena:

Režija: Nacho Cerda

Scenario: Karim Hussain, Nacho Cerda i Richard Stanley

Uloge:

Anastasia Hille ---------------------------------- Marie Jones

Karel Roden ------------------------------------ Nicolai

Valentin Ganev -------------------------------- Andrei Misharin/Kolya Kaidavosky

Paraskeva Djukelova -------------------------- Marie's mother

Carlos Reig-Plaza ------------------------------- Anatoliy

Radnja:
Američki filmski producent Meri vraća se u svoju otadžbinu, Rusiju, gde je pronadjeno mrtvo telo njene majke pod bizarnim okolnostima. Ona nikada nije upoznala majku, bila je usvojena i doneta u Ameriku još kao beba. Jedini put za rešenje šta se dogodilo s njenom majkom je izolovana, napuštena farma u planini koja je navodno pripadala njenim biološkim roditeljima. Budući da je jedini rod, ona nasledjuje mesto, ali niko ne želi da je odvede na farmu pošto je lokalno verovanje da je ta oblast ukleta.

Samo jedan čovek će krenuti na tako opasno i dugo putovanje. Stranac koji čudnovato izgleda da zna nešto o njenoj prošlosti. Ali kada stignu, vodič misteriozno nestaje, što tera Meri da istraži zapuštenu lokaciju sama. Ona otkriva da je još neko na posedu. Čovek po imenu Nikolaj, koji tvrdi da je tu primamljen na isti način kao i ona, kako bi mogao da otkrije istinu o svojoj nepoznatoj prošlosti, ispostavlja se da joj je on brat blizanac. Oni postaju navučeni u beskrajno dvorište, zaraženo zastrašujućim vizijama duhova. Problem je to što su duhovi koji lutaju imanjem – njihovi duhovi. Njihove mrtve verzije pojavljuju se u kući tokom noći. Vreme počinje da se vraća kako prošlost oživljava pred njihovim očima. Dok njihova oba duha ilustruju kako će umreti, duhovi strpljivo čekaju da njihovi živi duplikati umru. Ciklus užasa se ostvaruje, dok Meri i Nikolaj otkrivaju razlog zašto su bili dozvani na ovo perverzno okupljanje. I brutalnu tajnu njihove porodice.

Moj osvrt:

Ko me je vukao za jezik? U jednom od prethodnih osvrta na jedan od filmova izjavio sam da meje krenulo i da gledam samo dobre horor filmove. E pa više nije tako. Ovaj film je prekinuo niz. Film je sniman u Bugarskoj, a američki horori snimani tamo uvek budu loš proizvod. Scenaristi su pokušali da totalno zamrse film, i to na loš način.

Meni se u toku filma javilo nekoliko pitanja na koje film ne daje odgovor, evo i par primera: zašto američka državljanka koja tvrdi da je imanje ne zanima, čim dobije nasledstvo kreće u neku rusku vukojebinu sama, pri tom ne znajući ni reč ruskog i to ka mestu za koje lokalni žitelji tvrde da je ukleto; zašto ide da prenoći na imanju koje je 40 godina napušteno i šta tamo očekuje – struju, čistu posteljinu i sl.; zašto se sve dešava 42 godine kasnije od dogadjaja sa početka filma – zar nije moglo posle 20, 31, 38 itd.; zašto je kamion kojim stiže na posed uklet a vozač nije ali ipak nestaje i još mnogo toga.

Jednostavno, ovaj film mi nikako nije legao, bar što se priče tiče. Jedini solidni detalji u filmu su duhovi i poneki efekat, kao i sam ambijent u kom je snimljen film – ogromno, nepregledno imanje koje predstavlja ostrvo okruženo rekama i devastirana kućerina u kojoj se većina radnje odvija. Mislim da se nište ne gubi ako preskočite ovaj film.

Ocena: