hororfilmovi.blog.rs nastavlja sa odličnim tekstovima i ovog puta posle istorijata horor filma, započinjem seriju tekstova o "Legendama horor žanra" - glumcima i režiserima koji su obeležili ovaj žanr. Čast da otvori ovu kategoriju pripala je Lonu Čejniju - Čoveku sa hiljadu lica, glumcu koji se proslavio i u nemim i u ton filmovima. Priča o njegovom životu je jako zanimljiva, naročito deo o njegovoj posvećenosti ulogama koje je igrao. Tekst je napisao John Brosnan za "Horror people", a prevod je moj.
Priča o Lonu Čejniju (Lon Chaney), prvoj pravoj zvezdi horor filmova, ima sve elemente klasične tragedije: skroman početak jer je bio sin gluvonemih roditelja, godine teške borbe koje su usledile za slavu i uspeh i onda na vrhuncu svega – bolest i smrt. Za mnoge ljude Čejni je bio bizarna ličnost kao bilo koji od grotesknih likova koje je oživeo na ekranu. Delimično se može okriviti studijska propaganda ali on je bio, i do danas ostao, vrlo misteriozan čovek. Rodjen je prvog aprila 1886. godine u Kolorado Springsu, kao drugo od četvoro dece.
U skladu sa pričama koje su kolale, on je odbio, iz saosećanja za svoje gluvoneme roditelje, da izusti reč dok nije napunio 8 godina – što izgleda malo verovatno. Ali bio je ispisan iz škole, kada je bio četvrti razred, da bi brinuo o svojoj majci koja je postala prikovana za krevet jakim reumatizmom. Dok je pokušavao da efektnije komunicira sa njom tokom tog perioda, postao je vešt u korišćenju pantomime, talenta koji će se pokazati korisnim kasnijih godina.
Imao je 19 godina kada se dogodio sledeći veliki
dogadjaj u njegovom životu – to je bilo njegovo venčanje mladom pevačicom po
imenu Kliva Krajton (Cleva Creighton) koju je upoznao u Oklahoma Sitiju. Godinu
dana kasnije, 1906. godine dobili su sina. On je nosio prezime Krajton mada je
kasnije postao poznat po imenu Lon Čejni mladji. Iz Čikaga, Čejnijevi su se
preselili u Los Andjeles, ispunjavajući njihovu dugo željenu ambiciju da žive
na Zapadnoj obali. Lon se zaposlio kao zabavljač a kasnije se pridružio paru
nemačkih zabavljača, nastupajući s njima jednu sezonu u San Francisku. Njegov
brak se stalno pogoršavao već neko vreme a u San Francisku situacija je postala
nesnosna. Tu je Kliva uživala veliki uspeh kao pevačica i zahtevala je više,
totalno zasenjujući manju slavu njenog muža. Počela je da pije previše i on je
optužio ne samo za nebrigu prema njihovom sinu, već i za neverstvo. Konačno,
razveli su se 1914. godine. 
Nezaposlen, 1912. godine, Čejni je otišao u filmski studio Universal Studios gde mu je pomogao njegov prijatelj Li Moren (Lee Moran) koji mu je omogućio nešto poslova na filmu. Uglavnom se pojavljivao u tzv. slapstick komedijama i 1915. godine je postao redovan član kompanije Universal Studios. U televizijskom intervju iz 1969. godine Čejni mladji opisao je radni život svog oca u tim ranim danima : "Imao je običaj da sedne u kancelariju u Universalu i asistent režije bi došao i rekao ‘Ima li ovde nekoga ko bi mogao da glumi studenta?’ Tata bi rekao ‘Da, ja mogu da igram studenta.’ Onda bi se asistent vratio odakle je došao pa bi opet izašao i pitao: ‘Ima li ovde nekoga ko bi mogao da glumi Kineza?’ Pa, ovo je ponovio nekoliko puta i nije bilo nikog ko bi to mogao. Tako je moj tata, budući da je bio prirodni umetnik od reči, uzeo svoju opremu za prerušavanje i svoje stvari i odneo ih u Universal. I kada su oni pitali, ‘Ima li koga da glumi Kineza?’ on je rekao ‘Da, ja mogu da igram Kineza’. On se prerušio u Kineza, otišao i radio desetak minuta, vratio se, zatim izašao i glumio Grka. I na ovaj način je snimio tri ili četiri uloge za dan."
1918. godine Čejni stariji još uvek je zaradjivao samo 5 dolara na dan u Universalu. Zato je potražio menadžera studija Vilijema Sistroma (William Sistrom) i zatražio više novca – 125 dolara nedeljno i petogodišnji ugovor. Po Čejniju, Sistrom mu je rekao da on zna ko je dobar glumac na prvi pogled ali da je gledajući direktno u Čejnija video samo prazninu. Tako je Čejni napustio družinu. Kako su nedelje potrage za poslom postale meseci, počeo je da misli kako Sistrom nije bio totalni idiot, ali pre nego što su stvari postale stvarno očajne spasao ga je zvezda vesterna Vilijem S. Hart (William S. Hart). Hart je zapazio Čejnija u nekim ranijim Universalovim filmovima i ponudio mu ulogu zlikovca u jednom od svojih vesterna po imenu “Riddle Gwane”. Čejni je uživao radeći sa Hartom koji je za razliku od mnogih drugih zvezda tog perioda, očekivao od svojih kolega glumaca da glume umesto da drže pozadinu i puste ga da pokupi svu slavu.
Nakon toga, stvari su se poboljšale za Čejnija. Usledilo je više uloga i on je čak počeo da radi ponovo za Universal. A onda je dobio ulogu koja mu je promenila karijeru i to zahvaljujući Čejniju koji je bio potpuno svestan njenog potencijala. Režiser Džordž Lione Taker (George Leone Tucker) zatražio je od njega da glumi u filmu “The Miracle Man (1919)”. Taker je opisao Čejniju različite uloge u filmu, uključujući bogalja koji je igrao veoma važnu ulogu u radnji. Čejni je istog trenutka odlučio da cela njegova budućnost leži u prihvatanju tog posla.
“The Miracle Man” doživeo je uspeh i Čejni i Taker postali su bliski prijatelji. Planirali su mnoge zajedničke projekte (Čejni je čak nameravao i da režira jedan od filmova iz Takerove produkcije) ali Takerova iznenadna smrt bila je dogadjaj koji je veoma potresao Čejnija. Čejnijev naredni film bio je “The Penalty (1920)” u kom je glumio beznogog kriminalca. Režiser Volas Vorsli (Wallace Worsley) želeo je da koristi trik sa različitim uglovima kamere dok je Čejni dizajnirao kožnu opremu koja je vezivala listove njegovih nogu uz njegove butine i hodao je na svojim kolenima. Ovo je bila prva od mnogih uloga za koje se podvrgao bolnoj samo-turturi u cilju da dostigne željeni efekat i koja je doprinela njegovoj reputaciji mazohiste.
Nastaviće se...
