Horor filmovi

Ovu američku SF horor komediju želeo sam već duže vreme da pogledam, uveliko spreman da i pored dobrih komentara i kultnog statusa koji je stekao, ne budem iznenađen ako mi se film ne dopadne. Razlog zašto mi se film braće Chiodo verovatno neće svideti bio je taj što je "KKfOS" snimljen za male pare, a ideja da se radnja vrti oko vanzemaljaca koji izgledaju kao klovnovi mi se već u startu činila pomalo debilnom.

I kada se film završio, krajnji utisci su bili na negde približno istom nivou kao što sam predosećao da će biti. "KKfOS" je bedasto jeftin film braće Chiodo (njihov jedini na kome su radili na režiji i scenariju), sa dosta humora koji mi nije bio preterano smešan, čak bih rekao i da je prejeftin. Strašnih scena praktično nema, ali zato ima nekoliko zanimljivih. 

Sama ideja o vanzemaljskoj rasi koja izgleda kao klovnovi i koja dolazi na Zemlju kako bi skupljala ljude u čaure šećerne vune je sama po sebi otkačena. Klovnovi su dosta upečatljivog izgleda i iako se jasno vidi da je reč o maskama oni dosta dobro izgledaju (ipak su to osamdesete). Osim njih, zanimljiv je i enterijer svemirskog broda (a to je zapravo veliki cirkuski šator). Ono što je svakako ovom filmu donelo kultni status su i neke antologijske scene i zamisli autora kao što su čaure od šećerne vune u kojima se ljudski leševi pretvaraju u nekakvu tečnost koju klovnovi degustiraju, puške koje ispaljuju kokice koje su žive, scena sa bajkerima, scena sa radnikom brze hrane koji baca smeće, slaba tačka klovnova (pucanj u crveni nos) i sl.

Ipak, sve ovo nije bilo dovoljno da me ubedi da je "KKfOS" dobar i preterano zabavan film. Čak sam mišljenja da samo hard core fanovi žanra mogu da odgledaju ovaj film do kraja dok se onima koji usputno prate horor filmove, siguran sam, ne bi dopao.

Poslednjih godina, tačnije od 2006. godine, sasvim respektabilnu količinu horor filmova počeli su da snimaju Skandinavci. Taj trend započeo je švedski film "Frostbiten", a usledilo je više dobrih i loših filmova sa tog područja. Šveđani su nam podarili fantastični "Låt den rätte komma in" i "Vampyrer", a očekuje se i završetak filma "Insain" (Ludilo). Tvorac danskog horor hita "Nattevagten" iz 1994. godine Ole Bornedal, vratio se u žanr horor komedijom "Vikaren" a iz te zemlje dolazi i film "Kollegiet". Finci su snimili filmove "Dark Floors" i odlični "Sauna", a na kraju dolazimo do Norvežana koji su po ovom pitanju najaktivniji. Naslovi "Fritt Vilt" i "Fritt Vilt 2", "Rovdyr", predstojeći "Hora", zatim "Død Snø" to potvrđuju, a zaokružuje ih "Skjult" (Sakriven) iz 2009. godine.

"Skjult" je imao budžet od 1.25 miliona € i ovaj film scenariste i režisera Påla Øiea je bio veoma blizu da bude pun pogodak. Iako, ipak, skromnog budžeta, film je snimljen tako da se to ni ne primeti. Radi se o čoveku koji dolazi u rodno mesto posle 19 godina pošto mu javljaju da mu je majka, koja ga je inače zlostavljala dok je bio klinac, umrla. On nasleđuje njenu kuću,  a povratak na mesto patnje prouzrokuje mučna sećanja na detinjstvo te potrebu da reši mračnu tajnu iz prošlosti. 

Øie je uspešno stvorio atmosferu u ovom filmu odlično ukomponovavši ambijent u kome se radnja odvija, lokacije na kojima se snimalo (prednjače gotovo devastirana i potpuno oronula kućerina, kao i gusta okolna šuma), efekte, ali i glumu. Kada pišem da je "Skjult" bio blizu toga da bude pun pogodak, mislim da ima par nedostataka koji su ga u tome omeli.

Najveći nedostatak je svakako dosta zamršena priča, ispričana gotovo u stilu misterioznog "Twin Peacks"-a, dakle zapetljana do detalja. Drugi nedostatak, ipak manje bitan, je prečesto korišćenje istih metoda zastrašivanja što gubi draž stalnim ponavljanjem. Uglavnom, "Skjult" je sasvim zadovoljavajući a posebno bih ga preporučio onima koji vole psihološke horor filmove.

Mislim da odavno nisam pogledao tako glup i loš film kao što je "Deadgirl"! Bukvalno je tako bilo i jedino što me je sprečilo da ga ugasim i prekinem sa gledanjem je bila želja da vidim koliko gluposti mogu da nabacaju u priču autori filma i od koliko psihičkih poremećaja pate i boluju.

Sam scenario je prepun boleština i kao da ga je pisao neki S&M hardcore fan. Naime, radi se o dvojici srednjoškolaca koji beže sa časova i odluče da ubiju vreme u lokalnoj, napuštenoj ludnici. Njihovu zabavu (a to je cirkanje i uništavanje preostalog bolničkog inventara) prekida otkriće vezane, polumrtve i gole devojke. Jedan od dvojice papaka namerava da zataška ovaj pronalazak i da devojku koriste za seksualno iživljavanje, dok drugi papak (inače u nekom polufegetskom fazonu i sa gay emo polufrizurom) nije za to, ali pošto je toliki papak ne može da pozove muriju ceo film već se sve dublje uvlači u maltretiranje i zlostavljanje bespomoćne devojke, a sve u fazonu "hoću piškim, neću piškim".

Posebnu "draž" priči daje i caka, da pomenuta devojka ne može da umre i pored toga što joj lome vrat i pucaju u nju. To saznanje da bi mogli jebati zombija dodatno raspaljuje maštu glavnog degenerika koji u celu priču uključuje još napaljenih srednjoškolaca.

E sad, kako ovakav scenario može da bude dobar? Pa nikako. Naravno, na to se nadovezuje i činjenica da do kraja filma nećete saznati ko je misteriozna devojka i u čemu je tajna njene besmrtnosti. Pa se na to nadovezuju likovi koji su kao što sam već pomenuo jadni i nezanimljivi, a glumci koji ih igraju su kao iz nekog amaterskog pozorišta iz Male Krsne. Iako se radnja pretežno odvija u napuštenoj ludari, to nije iskorišćeno te nije stvorena atmosfera karakteristična za tako neugodne ambijente.

Jedino vredno pažnje u ovom filmu je scena u školskom WC-u, koja je zaista gnusna, a priznajem da sami efekti nisu loši, mada i toga ima malo u ovom dosadnom hororu.