Poslednjih godina, tačnije od 2006. godine, sasvim respektabilnu količinu horor filmova počeli su da snimaju Skandinavci. Taj trend započeo je švedski film "Frostbiten", a usledilo je više dobrih i loših filmova sa tog područja. Šveđani su nam podarili fantastični "Låt den rätte komma in" i "Vampyrer", a očekuje se i završetak filma "Insain" (Ludilo). Tvorac danskog horor hita "Nattevagten" iz 1994. godine Ole Bornedal, vratio se u žanr horor komedijom "Vikaren" a iz te zemlje dolazi i film "Kollegiet". Finci su snimili filmove "Dark Floors" i odlični "Sauna", a na kraju dolazimo do Norvežana koji su po ovom pitanju najaktivniji. Naslovi "Fritt Vilt" i "Fritt Vilt 2", "Rovdyr", predstojeći "Hora", zatim "Død Snø" to potvrđuju, a zaokružuje ih "Skjult" (Sakriven) iz 2009. godine.

 

"Skjult" je imao budžet od 1.25 miliona € i ovaj film scenariste i režisera Påla Øiea je bio veoma blizu da bude pun pogodak. Iako, ipak, skromnog budžeta, film je snimljen tako da se to ni ne primeti. Radi se o čoveku koji dolazi u rodno mesto posle 19 godina pošto mu javljaju da mu je majka, koja ga je inače zlostavljala dok je bio klinac, umrla. On nasleđuje njenu kuću,  a povratak na mesto patnje prouzrokuje mučna sećanja na detinjstvo te potrebu da reši mračnu tajnu iz prošlosti. 

 

Øie je uspešno stvorio atmosferu u ovom filmu odlično ukomponovavši ambijent u kome se radnja odvija, lokacije na kojima se snimalo (prednjače gotovo devastirana i potpuno oronula kućerina, kao i gusta okolna šuma), efekte, ali i glumu. Kada pišem da je "Skjult" bio blizu toga da bude pun pogodak, mislim da ima par nedostataka koji su ga u tome omeli.

Najveći nedostatak je svakako dosta zamršena priča, ispričana gotovo u stilu misterioznog "Twin Peacks"-a, dakle zapetljana do detalja. Drugi nedostatak, ipak manje bitan, je prečesto korišćenje istih metoda zastrašivanja što gubi draž stalnim ponavljanjem. Uglavnom, "Skjult" je sasvim zadovoljavajući a posebno bih ga preporučio onima koji vole psihološke horor filmove.