Ben
Carson je bivši policajac koji se suočava sa post-traumatskim sindromom stresa
i koji prihvata posao noćnog nadzornika stare luksuzne robne kuće koja je
uništena u ogromnom požaru. Ubrzo po započetom poslu, Bena počinju da
proganjaju užasne vizije koje vidi u velikim ogledalima u devastiranoj robnoj
kući tokom noći. Ova bića počinju da ga progone, kao i njegovu porodicu,
posmatrajući ih iz svih reflektujućih površina u čijoj su blizini. U očajničkoj
trci da spasi sebe i svoju otudjenu porodicu, Ben pokušava da odmota klupko o
gadnoj priči za koju ovi duhovi žele da otkrije svetlost dana, pre nego što
bude kasno.
Moj osvrt:
Kada sam pogledao
trailer za ovaj film, pre izvesnog vremena, odmah sam poželeo da ga pogledam,
pre svega zbog sjajno odradjene scene u kojoj Amy Smart sama sebi razvaljuje
vilicu u kadi, ali i zbog režisera Alexandrea Aje, toliko hvaljenog režisera
filmova «Haute Tension» i rimejka «The Hills Have Eyes».
Navedene filmove
sam gledao, prvi je analiziran na blogu i nije mi se dopao, a drugog se već
slabije sećam, osim da je bio surovo nasilan, mada te priče o ruralnim
krajevima SAD naseljenim psihopatskim serijskim ubicama su mi toliko izlizane i
nezanimljive, tako da mi na taj film nije ostao u nekom lepom sećanju.
Ono što
karakteriše «Mirrors» je da su scenaristi Aja i Levasseur vrlo očigledno
«pozajmili» radnju iz južnokorejskog filma «Geoul sokuero (2003)», gotovo
neverovatno tvrdeći da nije reč o rimejku, iako su sličnosti ogromne. Primer:
glavni lik je ex-cop, sa velikim problemima, koji radi kao noćni čuvar u zdanju
koje je stradalo u požaru i u čijim se ogledalima nalaze zli duhovi. Razlika je
što su originalni autori to zdanje renovirali u stambeni kompleks.
Ipak, to nije
toliko bitno za film, koji jeste zanimljiv sa vrlo dobrim efektima, sa solidnom
pričom, dobrom glumom, (ne)očekivanim krajem.
Film je
imao budžet od 35 miliona $, te je produkcijski gotovo savršen, a i
zahvaljujući tome glumačku postavu predvodi odlični Kiefer Sutherland uz
podršku sexy crnkinje Paule Patton. I efekti su, dakle, jako dobri,
najbrutalniji je pomenuto razvaljivanje vilice Amy Smart.
Ipak, ono
što je negativna strana filma je to što nekako deluje već vidjen, baš zbog te
priče o nesredjenom bivšem policajcu kome se brak raspada koja je klasičan
kliše. Nekako, kada se film završio, imao sam osećaj da mu je još nešto
nedostajalo da bude više od onog što jeste – dobar ali tek nešto iznad proseka.
Nakon dugog puta, Philip Winthrop stiže u
kuću Usherovih tražeći svoju verenicu Madeline. Po dolasku, on saznaje da su
ona i njen brat Roderick Usher zaraženi misterioznom bolešću: Roderickova čula
su postala bolno izoštrena, dok je Madelin postala katatonična. Te večeri,
Roderick govori svom gostu o staroj porodičnoj kletvi: kada god je u porodici
bilo više od jednog deteta, sva deca bi poludela i umrla užasnom smrću. Kako
dani prolaze, efekti kletve dostižu svoj užasavajući vrhunac.
Moj osvrt:
«House of
Usher» je prvi film po delima E. A. Poea na kojem su saradjivali Roger Corman i
Vincent Price, a njegov uspeh uzrokovao je još 7 filmova po Poeovim delima. Ono
što ih sve karakteriše je da su snimani sa niskim budžetom a svi su prava
remek-dela horor žanra.
Kada je reč o
ovome prvencu, uslovno rečeno «trija» Corman-Price-Poe, karakteriše ga ono što
je nekako opšta karakteristika svih ovih filmova: fantastična scenografija i
vrhunska gluma Vincenta Pricea.
Jednostavno, ambijent u koji je stavljena
radnja filma je odličan, kuća Usherovih nalazi se u beživotnoj sredini,
okružena «mrtvim» jezerom, a njen enterijer je takodje fantastičan. Odlika ovih
filmova je da i kuće (dvorci) igraju svoju ulogu, to su ogromna, stara, uredjena
zdanja, sa obavezno zapuštenim podrumima u kojima se kriju zastrašujuće tajne.
Dakle,
ambijent i atmosfera stvorena u filmu, su gotovo bajkoviti. Zatim imamo
legendarnog Pricea, koji me je ponovo uverio zašto mi je omiljeni glumac iz
horor filmova. Njegova pojava se savršeno uklapa u takvu atmosferu. Šteta je
što danas nema takvih «faca» s kojima bi mogli da poistovetite čitav žanr...
I ostala
glumačka imena su dobro odradila svoj posao te je dobijen zanimljiv film, što
uz odličnu priču koju je prilagodio još jedan majstor svog zanata, Richard
Matheson, čini ovaj film obaveznim u repertoaru ljubitelja horora.
Koliko je
ovaj film značajan, možda će Vam dočarati podatak da je 2005. godine uvršćen u
američki filmski registar kao «kulturološki, istorijski ili estetski značajan».
Dok proveravaju poziv iz napuštene kuće,
pozornik Frank Williams i policajac početnik, pronalaze brutalno oslepljenu
ženu, pri čemu ih napada ogromni psihopata sa sekirom koji ubija početnika dok
Franku odseca ruku ali ovaj ipak uspeva da ga ustreli u glavu. Četiri godine
kasnije, osakaćeni Frank je premešten i radi kao čuvar u Okružnom kaznenom
centru. Frank odvodi grupu delinkvenata u Hotel Blackwell, koji je napušten
posle velikog požara, sa ciljem da preurede oštećeni hotel u sklonište za
beskućnike, dok bi zauzvrat dobili smanjenje kazni. Tokom noći, jedna od
zatvorenica koja ima istetovirane hrišćanske simbole, biva kidnapovana od
strane poremećenog serijskog ubice koji sakuplja oči svojih žrtava, dok se
ostatak grupe bori za život sa psihopatom sa sekirom.
Moj osvrt:
Prvi film iz
WWE produkcije (za neupućene, u filmovima glume najveće kečerske zvezde, u ovom
Kane, u drugim John Cena i Stone Cold Austin). Iako sam bio ljubitelj te vrste
zabave kao klinac, već sad predvidjam da će filmovi iz te produkcijske kuće
imati jako malo uspeha.
Ovaj horor je
prilično nezanimljiv, jer obiluje toliko puta vidjenim scenama, a sama priča je
veoma neoriginalna jer ko zna koliko puta smo do sada gledali psihopatskog
ubicu kojeg je kao dete iskvarila majka verskim fanatizmom?
Sam ubica
nema neki poseban modus operandi, on jednostavno ubija svoje žrtve sekirom,
kukom, pušta ih da padnu sa prozora i sl. i jedino što ga čini posebnim je nejasnost
da li je on u stvari živ ili mrtav, pošto ima veliku rupu na glavi i kada god
treba da se pojavi u sceni ( a to znači i da nekog ubije), najavljuju ga muve
zunzare koje ga prate. Ja sam to kapirao kao da je on u stvari polutruo, ali se
do kraja ispostavlja da nisam bio u pravu.
Likovi su
klasični daveži, imamo jednorukog eks-pandura, socijalnu radnicu i grupu
delinkvenata koji su dosadni do bola, toliko da nemate posebnog favorita za
preživljavanje.
U principu,
«See No Evil» predstavlja još jedan slabiji film na mom repertoaru i ništa
nećete propustiti ako ga preskočite.
Opis bloga:
Kao mali mnogo sam se plašio horor filmova, a sada sam izrastao u velikog ljubitelja žanra. Razlozi za to su moj brat blizanac koji ih je oduvek neustrašivo gledao, odlični hrvatski sajt www.horrorhr.com,a i drugar Zlaja koji mi je predložio da započnem blog. Sve što pogledam predstaviću na ovom blogu, u nadi da ću zainteresovanima olakšati da izaberu film po svom ukusu i preskoče totalne promašaje (osim ako nije HorrorHr lično pošto on takve filmove ne propušta :) ). Na kraju, upozoravam sve posetioce bloga da se na njemu vrlo često nalazi materijal uznemiravajućeg sadržaja.
kontakt: hororfilmovi@gmail.com
My Great Web page
Kako sam nehotice zeznuo nešto u control panelu, odlučio sam da ionako bezvredni i ničemu korisni pretraživač bloga tzv. search izbacim sa istog. On nije imao nikakvu funkciju tako da to nije nikakva tragedija a posetiocima bloga savetujem da pretražuju filmove na sledeći način:
U svom browseru možete ukucati ime filma koji vas zanima a u dodatku morate dopisati i hororfilmovi.blog.rs i Google će Vam izbaciti link sa traženim filmom (naravno pod uslovom da se uopšte nalazi na blogu).
