"Pontypool" je kanadski horor film Brucea McDonalda po noveli Tonyja Burgessa "Pontypool Changes Everything". Radnja filma je vezana za klaustrofobične prostorije lokalne radio stanice na kojoj jutarnji program vodi nekada veliko ime radija Grant Mazzy. Još jedan monotoni i dosadni dan prekida izveštaj lutajućeg reportera o neredima i izuzetno nasilnom ponašanju rulje. Mazzy i njegov tim bivaju zarobljeni u prostorijama radio stanice dok se gradom širi smrtonosni virus. Oni nastavljaju program u nadi da će ih to spasiti ne sluteći da njihov program možda ima direktne veze sa ludilom koje je zahvatilo mirni i uspavani Pontypool.

 

Ovaj film po radnji neverovatno podseća na "Dead Air", tj. da se preciznije izrazim, čini mi se da ga je "Dead Air" poprilično iskopirao. To i nije neki bitan podatak već da je najjači utisak posle gledanja "Pontypool"-a činjenica da je veoma prosečan. Sama radnja je solidna, ali se scenarista pogubio na nekoliko mesta. Pre svega mislim na priču o smrtonosnom govorno-jezičkom virusu, to me je baš bacilo u bedak. Ne ulazim u mogućnost tako nečega, ali takva priča mi je ekstremno nezanimljiva. Zevanje.

 

Film nosi glavni glumac Stephen McHattie u ulozi granta Mazzyja, njegova rola je vrhunska tj. kao da je ta uloga pisana za ovog starog lisca koji je igrao u dosta znamenitih filmova poput "Watchmen", "2012", "300", "The Fountain". I ostala malobrojna glumačka ekipa je sasvim OK, ali to je bilo dovoljno za dobro iznošenje dramskog aspekta ove priče. Sve ostalo je uglavnom dosadnjikavo i nisam bio impresioniran iako je film dosta dobro prošao kod publike i kritike.

 

Ne mogu da ne napišem da film nema zanimljivih scena. Ima ih, ali suviše malo za moj ukus, a svakako najupečatljivija je scena sa toncem Laurel-Ann. Šteta, mogao je ovo biti bolji i napetiji film da su uključili malo više inficiranih u priču.