[američki filmovi
]
16 Decembar, 2011 07:54
Basket Case (1982)
Njujorčanin blesavog prezimena Henenlotter snimio je 1982. godine, hm, u najmanju ruku specifičan trash "spektakl" o sijamskim blizancima Duaneu i Belialu, od kojih je jedan normalan, a drugi nakazna gomilica mesa i koji se osvećuju hirurzima koji su ih razdvojili u dečaštvu. Henenlotter je kasnije snimio čak dva nastavka "Basket Case 2" i "Basket Case 3: The Progeny", a horor žanru je doprineo i filmovima "Brain Damage" i "Frankenhooker" (WTF!?).
Što se tiče "Basket Case"-a, zanimljivo, ovo je film koji je stekao kultni status, što mi je neverovatno, a mnogo više o tome možete pročitati na blogu Dejana Ognjanovića. Što se mog utiska tiče, "Basket Case" skoro da spada u kategoriju onih filmova koje jedva mogu da pogledam. Čak je i gledanje do samog kraja pratila zainteresovanost koja je granica do koje će Henenlotter ići u ovom većinom dosadnom, napornom i lošem filmu. 
Sama ideja o razdvojenim sijamskim blizancima od kojih je jedan normalan, "Average Joe" mladić, a drugi gadna i ubilačka hrpa mišića je najbolji deo ovog filma. Ali dug je put od solidne ideje do solidne realizacije... Henelotter je bio osuđen da snimi bezvezan film pre svega zbog jadnog budžeta od 35000 dolara, ali sumnjam da bi ovo bilo mnogo kvalitetnije delo i da je imao i sto puta veći budžet. Jer, jednostavno, on je opsednut pravljenjem ovako nečega. Posledica toga je jedna od najbednijih i najjadnijih glumačkih ekipa ikada okupljena - činjenica je da je reč o neškolovanim glumcima amaterima, ali prosto je neverovatno koliko je očajna njihova gluma. Njihove replike su takođe neverovatne. Sam monstrum Belial je na momente solidno odrađen, iako se da primetiti njegova gumena struktura, ali "stop-motion" scene njegove razjarenosti su zaista epske.
Scene krvoprolića i egzekucije žrtava su najbolji deo filma, kao i autentično dočaran ambijent bednog hotela koji verovatno ima minus 5 zvezdica. Ne znam kako, ali "Basket Case" ima na IMDB-u ocenu 6.0, no čini mi se da u njemu mogu da uživaju isključivo ljubitelji trash filmova. Oni koji to nisu je najbolje da ga zaobiđu.
[američki filmovi
]
11 Decembar, 2011 16:38
Altered (2006)
Premda je 1999. godine zajedno s Danielom Myrickom učestvovao u stvaranju "The Blair Witch Project"-a, filmskog hita godine koji je razbio bioskopske blagajne, ispada da se Eduardo Sánchez nije baš posebno ovajdio od frapantnih 160 miliona dolara koje je taj film zaradio i obezbedio mu status fenomena (podsećanje: u produkciju je uloženo smešnih i tričavih 60 hiljada dolara). Tek sedam godina kasnije vratio se rediteljskoj stolici i usledili su filmovi dosta slabijeg kvaliteta od pomenutog.
U stvari, vredni nekakve pažnje su samo "Altered" iz 2006. godine i "Seventh Moon" snimljen dve godine kasnije. "Altered" je SF horor sniman direktno za DVD i samim tim u startu je praktično osuđen da bude ispodprosečan film. Budžet je bio vrlo limitiran, što je čitavu radnju ograničilo na mali, skučen prostor od jedne garaže i dve sobe, a kako su autori uložili sve u izgled vanzemaljca, zakinulo se na drugim stvarima.
Radnja je jednostavna i klasična - grupa prijatelja iz neke američke vukojebine ulovi vanzemaljca, predstavnika te vrste koja ih je pre deset-petnaest godina otela i ubila brata jednog od njih, a njih ostavila u životu sa traumama od kojih se nijedan nije oporavio. Ipak, protivnik je mnogo opasniji nego što misle pa ih čeka duga i paklena noć.
I to bi bilo to - ljudi su imali neku ideju ali je krajnji proizvod prilično zamoran film, sa izuzetno iritantnom grupom likova koji osim što su antipatični izgledom, ni svojim ponašanjem neće izazvati osećanje da bi ste voleli da prežive tu noć. Dosta ima smarajućih dijaloga i rasprava, a sam rasplet je u suprotnosti sa onim što se tokom celog filma potencira. Ono što moram da pohvalim su specijalni efekti. Kao što sam napisao, skoro ceo budžet je otišao na to, pa vanzemaljac uopšte ne izgleda jadno kao što bi se dalo očekivati niti su scene krvoprolića loše urađene. Za moj ukus je to ipak premalo, "Altered" je film za jedno gledanje i zaborav.
[američki filmovi
]
19 Novembar, 2011 19:57
Pumpkinhead (1988)
Stan Winston, inače poznat pod nadimkom "Tvorac čudovišta"
zahvaljujući radu na specijalnim efektima i maskama, samo je četiri puta
napravio izlet u rediteljske vode, a njegov dugometražni prvenac bio je
"Pumpkinhead" iz 1988. godine. Koliko je Winston bio značajno ime u
Holivudu, najbolje će dočarati nazivi filmova na kojima je radio maske i
specijalne efekte: Gargoyles, Dead & Buried, The Thing, The Entity, Edward
Scissorhand, Terminator 2: Judgement Day, Batman Returns, A.I. Artificial
Intelligence, Terminator 3: Rise of the Machines, Constantine, The Terminator,
Aliens, Predator, Predator 2, The Monster Squad, Jurassic Park III, Terminator
Salvation, Iron Man, Avatar, Shutter Island! Neverovatan i impozantan niz
hitova na kojima je ovaj umetnik radio.
Dakle, te 1988. Winston se oprobao i iza kamere, a jedan od snimatelja bio
je i čovek s ovih prostora - Bojan Bazelli, rođen u Herceg Novom. Nastao je
"Pumpkinhead", horor film o osveti koja se otrgne kontroli pošto je
sprovodi ogromni demon istog naziva. Iako se na osnovu imena može steći utisak
da se radi o nekakvom demonu s bundevom umesto glave, ime demona potiče od
groblja u blizini polja bundeve na kome počivaju njegovi ostaci.
"Pumpkinhead" je film koji je za svoje vreme imao solidan budžet kada govorimo o horor žanru (reč je o respektabilnih 3.5 miliona $). Winston je za glavnu ulogu izabrao legendarnog Lancea Henriksena koji je do tad ostvario nekoliko značajnih uloga. Ono što prvo upada u oči je da je "Pumpkinhead" film koji odiše atmosferom klasičnom za horore iz zlatnog doba tj. osamdesetih godina. To je po meni prosto neodoljivo, koliko god imao drugih mana. Sem toga, demon je vrlo dobro zamišljen i oživljen, mada dosta podseća na Aliena. Plus je što se dosta često pojavljuje u kadrovima.
Ovaj film je stvoren za sve zaljubljenike u horor žanr, pre svega zbog specifične radnje (priznajem pomalo detinjaste ali i jezivo realne kada je u pitanju scena sa vešticom koja priziva Pumpkinheada), ali i scenarija po kome tinejdžeri koji su meta ovog demona nisu klasično topovsko meso već brzo shvataju s kim imaju posla i kreću u (ne)moguću borbu za opstanak. Henriksen je, naravno, car u ulozi oca shrvanog bolom zbog pogibije sina koji inicira surovu osvetu. "Pumpkinhead" je solidno primljen kod kritike i publike, pa je to valjda dovelo i do čak četiri nastavka, naravno, daleko lošijih od originala.
