Horor filmovi

Niz osvrta na hororfilmovi.blog.rs nastavljam sa još jednim norveškim horor filmom i to iz 2008. godine po imenu "Rovdyr" iliti "Predator". Film je režirao Patrik Syversen, koji je ujedno radio i na scenariju sa Nini Bull Robsahm. Radnja prati četvoro prijatelja koji odlaze na odmor u šumu. Kada odluče da predahnu u zabačenom restoranu, oni pokupe nepoznatu devojku čije čudno ponašanje i nagle promene raspoloženja unose razdor među njih. Ubrzo će shvatiti razloge njene pogubljenosti, ali biće kasno jer će već biti plen u specifičnoj vrsti lova.

Prvi utisak koji se javio dok sam gledao ovaj film je da je on veoma "pozajmio" delove priča iz filmova "Wrong Turn" i "The Texas Chainsaw Massacre". "Rovdyr" je zbog toga poprilično nezanimljiv film. Pre svega, priča o poludelim seljačinama koje kokaju putnike namernike nikada mi nije bila zanimljiva, čak filmove tog tipa ne volim. Do duše, ovde lokalci nisu mutirani kanibali, no to nije bitnije promenilo srž radnje.

Ipak, da "Rovdyr" bude koliko-toliko gledljiv film, pobrinuli su se autori razumnom minutažom od skoro 75 minuta kao i majstori koji su radili na efektima koji su veoma dobri i veoma realni. Ipak, to ne utiče na utisak da je ovaj film deja-vu, zbog mnogo toga, pa čak i klasične američke i predvidljive završnice.  

Sledeći u nizu skandinavskih horora bio je danski "Noćni čuvar" iz '94-e godine reditelja i scenariste Olea Bornedala (koji se žanru vratio 13 godina kasnije u horor komediji "Vikaren"). U "Nattevagten"-u se radnja vrti oko studenta prava koji, da bi finansirao studije, prihvata posao noćnog čuvara u mrtvačnici. Ubrzo po stupanju na dužnost, on postaje osumnjičen za ubistvo nekoliko prostitutki te mu predstoji zadatak da otkrije ko mu namešta igru dok postaje sve sumnjiviji.

Film je doživeo neverovatan uspeh u Danskoj, a bio je primećen i van granica te države, pa je čak u SAD snimljen i uspešni rimejk 1997. godine pod imenom "Nightwatch" koji je okupio sjajnu glumačku ekipu: Ewan McGregor, Patricia Arquette, Josh Brolin, Nick Nolte, Brad Dourif i Lauren Graham.

I u originalnom filmu, glumačka ekipa je dosta dobra, a upečatljive uloge su ostvarili Nikolaj Coster Walda kao student Martin, Kim Bodnia kao njegov odvratno nesimpatični prijatelj i Ulf Pilgaard kao inspektor Wörmer.

"Nattevagten" je sasvim dobra triler drama sa elementima horora, a najvažniji deo u celoj ovoj priči je glavna lokacija na kojoj se radnja odvija. Pusta bolnica sa mrtvačnicom u podrumu i scene vezane za nju su najbolji deo filma. Bornedal je majstorski dočarao atmosferičnost takvog mesta i sa blagom jezom sam zamišljao na šta bi ličilo kada bih radio na takvom poslu. Posle svega sam konstatovao da ne bih to radio ni za platu od 200000 dinara. :) Prvih pola sata je dosta razvučeno i usporeno što mi se nije dopalo, kao i mali broj strašnijih scena, ali ipak je snimljen zanimljiv film, sa radnjom koja drži pažnju do samog kraja. 

Kao što sam napomenuo u prošlom blogu, naredni osvrti biće posvećeni horor filmovima koji su doživeli procvat u poslednjoj dekadi u kinematografiji skandinavskih zemalja. Nakon ranije odgledanih filmova "Vikaren (2007)", "Låt den rätte komma in (2008)", "Sauna (2008)", "Død snø (2009)", zatim "Skjult (2009)" i "Fritt Vilt (2006)", na red je došao još jedan film Påla Øiea - "Villmark" (u bukvalnom prevodu "Divljina" ili "Pustinja").

Øie je ovaj film snimio 6 godina pre filma "Skjult", a još tada je sarađivao sa dva glumca iz tog filma: Markom Kanicem i odličnim Kristofferom Jonerom koji je za ulogu Lassea nominovan za najboljeg glumca i to za najvažnije priznanje u norveškoj kinematografiji - nagradu Amanda.

Radnja filma se vrti oko malobrojne TV ekipe koja odlazi u prirodu, u zabačenu vikendicu kako bi provela 4 dana bez civilizacijskih tekovina kao što su TV, mobilni telefoni, računari, ali i bez cigareta i hrane. Vođa ekipe, a ujedno i bogati gazda, ovim poduhvatom želi da ojača tim sa kojim sarađuje, međutim kada u obližnjem jezeru pronađu mrtvu ženu, međusobni odnosi se pogoršavaju i TV ekipa puca po šavovima. Despotski odnos gazde prema ostalim članovima ekipe i ucenjivanje karijerom dodatno pogoršavaju situaciju. A tagline filma lepo glasi "Trebalo je da se drže što dalje od jezera".

Pošto sam odgledao oba filma ovog reditelja, stekao sam utisak da se drži svog zacrtanog pravca i da veoma voli da zamrsi radnju i misterijom je zakomplikuje. Ipak, "Villmark" je daleko lakši za gledanje od "Skjulta". Ono što posebno impresionira u ovom filmu je ambijent i spooky atmosfera koja iz njega proističe. Ovde se radnja odvija u norveškoj divljini što je iskorišćeno na pravi način i u kombinaciji sa pretežno odličnim scenariom, Pål Øie je snimio jako dobar film koga je samo, ka putu remek dela, stopirala završnica i traljavo objašnjenje. Tu sam se baš neprijatno iznenadio, u stvari razočarao.

Do samog kraja, film je vrlo zanimljiv, dosta napete atmosfere i na visokom nivou kada su u pitanju glumci, a naravno prednjači pomenuti Kristoffer Joner, ali i Bjørn Floberg u ulozi čudnog gazde. Iako traljave završnice, film preporučujem za gledanje.