Na snegom okovanom rudniku, simpatični starac primeti čudnu, belu smesu sličnu šlagu ili šamu kako izbija iz zemlje. Zbunjen viđenim, odlučuje da kusa pomenutu penu i oduševljen njenim ukusom dolazi na ideju da je pakuje i prodaje i tako se obogati. Navučenost na ukus misteriozne pene dovodi do opšte pomame za ovim proizvodom širom SAD-a. Jedan klinac slučajno primeti da popularni proizvod nazvan "The Stuff" ima sposobnost kretanja i uviđa da se radi o vanzemaljskoj i parazitskoj vrsti. U isto vreme, industrijski špijun angažovan od strane proizvođača sladoleda koji su doživeli težak pad prodaje zbog ove pene, pokušava da otkrije tajnu "The Stuffa".
Eto, već po samoj radnji možete zaključiti o kakvom se filmu radi. 
Ovaj film Larryja Cohena imao je budžet od 1,7 miliona $ i svakako nije klasičan horor film, već svojevrsna kritika potrošačkog društva u SAD. Ta poruka koju nosi "The Stuff" ili kako je film bio preveden dok sam bio klinac "Pomahnitala pena", jedan je od retkih kvaliteta ovog filma. Sve ostalo je toliko loše da vuče na dobro.
Likovi su totalno debilni, a predvodi ih Michael Morirarty u ulozi industrijskog špijuna koji me je nervirao na više nivoa. Zanimljivo, u filmu se pojavljuju i Danny Aiello (do duše u jako epizodnoj ulozi) i Paul Sorvino u ulozi rasističkog lidera nekakve paravojne formacije. Najslabiji segment filma je montaža pa se na nekoliko mesto uočavaju nelogičnosti u redosledu radnje.
Jasno je da je film imao mali budžet, što se najbolje vidi na efektima, koji su prejadni, ali film ipak odiše atmosferom SF alien invaders-horora iz 50-ih godina XX veka i pored svega, "The Stuff" nekome može biti zabavan film, pod uslovom da se u startu prihvate sve njegove mane. Ipak, verujem da ga većina ljudi neće odgledati do kraja. Ma pogledajte samo ovaj trailer:
Jedna od upečatljivih scena:
Trivia: Scena u motelskoj sobi snimana je u istoj sobi u kojoj i kultna scena sa Johnny Deppom u filmu "A Nightmare on Elm Street".
