Horor filmovi

"Frostbiten" ili "Promrznut" je švedski horor film iz 2006. godine. Režirao ga je Anders Banke, malo poznati švedski reditelj kome je to bio dugometražni prvenac. Radnja filma odvija se u gradiću na severu Švedske tokom 30 dana tame u zimskom periodu. Vampirska infekcija koja je decenijama bila pritajena širi se kada mladi medicinski tehničar ukrade crvene pilule iz lokalne bolnice te one završe u posedu razuzdanih tinejdžera koji organizuju žurku.

Kao što se može pročitati, scenario filma je prilično čudan, s obzirom da se radi o vampirizmu koji se prenosi, pored ustaljenih načina, i gutanjem lekova za koje tinejdžeri misle da su ekseri. Taj deo scenarija je dosta neuverljiv, iako film započinje odličnim izborom lokacije i vremena odvijanja radnje - pomislio sam da će se radnja do samog kraja odvijati tokom snežne zime 1944. godine i da će pratiti doživljaje vojnika švedske SS Pancir divizije koji se susreću sa vampirima ali, na žalost, to je bio samo uvod u film. Inače, film otvara pesma "Tamna je noć", a radi se naravno o originalnoj ruskoj verziji, a ne obradi Riblje čorbe.

Efekti su dosta dobri, naročito kada je reč o vampirima i elementima vezanim za ispijanje krvi, ali glavni vampirski negativac deluje na momente suviše plastificiran što se da primetiti. Posle nekih sat i po gledanja, moj utisak je da je "Frostbiten" sasvim prosečan film o vampirima, niti preterano dobar niti preterano loš. Jednostavno, sasvim je solidan za ubijanje dokolice, a zašto nije i nešto više, čini mi se da je glavni razlog pomenuti scenario.

Film inače zatvara odlična stvar od švedskog benda "The Hives" po imenu "Diabolic Scheme":

Jedan od najkontraverznijih horor filmova u istoriji svakako je "Cannibal Holocaust" Ruggera Deodata. Kako i ne bi bio kada je nedugo po premijernom prikazivanju u Italiji zabranjen, a sličnu sudbinu doživeo je i u Velikoj Britaniji, Australiji i još nekoliko država. Sam reditelj bio je čak uhapšen, jer je neko pustio buvu da je u pitanju snuff film i da su neki od glumaca zaista ubijeni tokom snimanja. Deodato je kasnije, naravno, oslobođen optužbi, ali film je i dalje bio pod zabranom zbog šokantnih scena nasilja, seksualnog iživljavanja i šest scena istinskog i brutalnog ubijanja životinja.

Radnja filma se uglavnom odvija u prašumama Amazonije, gde četvoro reportera snimaju dokumentarac o putovanju u dubine džungle koje naseljavaju primitivna i ratoborna domorodačka plemena. Kako im se izgubi svaki trag, poznati antropolog odlazi njihovim putem u pokušaju da otkrije šta im se desilo. On nalazi njihove snimke koji otkrivaju sudbinu tih avanturista.

"Cannibal Holocaust" je po mnogo čemu specifičan film, pa je tako i glavni glumac Robert Kerman, koji igra slavnog antropologa Monroa, imao zapaženu karijeru u porno filmovima koje je snimao pod pseudonimom Richard Bolla, a uz to ide još jedna trivija - glumio je u jednom od najpoznatijih pornića "Debbie Does Dallas". 

 

Film je svakako veoma brutalan, sa nekoliko upečatljivih scena, kao što je na primer kažnjavanje zbog preljube, brutalna ubistva životinja, kažnjavanje obolele žene od ostalih članica plemena, a tu je i scena zbog koje je film završio na sudu - žrtva nabijena na kolac je bila toliko realna da je Deodato morao da dokazuje kako je ta scena snimljena i da je glumica živa. Ono što je karakteristično je da su scene nasilja veoma realne. Ovaj film nije klasičan horor, što je moja najveća zamerka, a preporučio bih ga onima sa jakim želucem i strpljenjem. 

"Cannibal Holocaust" je, zanimljivo, doživeo dva nezvanična nastavka. Tako je 5 godina kasnije Mario Gariazzo snimio film "Schiave bianche: violenza in Amazzoni" koji je u Evropi nazvan i "Cannibal Holocaust 2: The Catherine Miles Story", dok je 1988. godine Antonio Climati snimio "Natura contro" koji je na Filipinima i u Velikoj Britaniji preveden kao "Cannibal Holocaust II.

Jedna od muzičkih tema - delo Riza Ortolanija:

"Pontypool" je kanadski horor film Brucea McDonalda po noveli Tonyja Burgessa "Pontypool Changes Everything". Radnja filma je vezana za klaustrofobične prostorije lokalne radio stanice na kojoj jutarnji program vodi nekada veliko ime radija Grant Mazzy. Još jedan monotoni i dosadni dan prekida izveštaj lutajućeg reportera o neredima i izuzetno nasilnom ponašanju rulje. Mazzy i njegov tim bivaju zarobljeni u prostorijama radio stanice dok se gradom širi smrtonosni virus. Oni nastavljaju program u nadi da će ih to spasiti ne sluteći da njihov program možda ima direktne veze sa ludilom koje je zahvatilo mirni i uspavani Pontypool.

Ovaj film po radnji neverovatno podseća na "Dead Air", tj. da se preciznije izrazim, čini mi se da ga je "Dead Air" poprilično iskopirao. To i nije neki bitan podatak već da je najjači utisak posle gledanja "Pontypool"-a činjenica da je veoma prosečan. Sama radnja je solidna, ali se scenarista pogubio na nekoliko mesta. Pre svega mislim na priču o smrtonosnom govorno-jezičkom virusu, to me je baš bacilo u bedak. Ne ulazim u mogućnost tako nečega, ali takva priča mi je ekstremno nezanimljiva. Zevanje.

Film nosi glavni glumac Stephen McHattie u ulozi granta Mazzyja, njegova rola je vrhunska tj. kao da je ta uloga pisana za ovog starog lisca koji je igrao u dosta znamenitih filmova poput "Watchmen", "2012", "300", "The Fountain". I ostala malobrojna glumačka ekipa je sasvim OK, ali to je bilo dovoljno za dobro iznošenje dramskog aspekta ove priče. Sve ostalo je uglavnom dosadnjikavo i nisam bio impresioniran iako je film dosta dobro prošao kod publike i kritike.

Ne mogu da ne napišem da film nema zanimljivih scena. Ima ih, ali suviše malo za moj ukus, a svakako najupečatljivija je scena sa toncem Laurel-Ann. Šteta, mogao je ovo biti bolji i napetiji film da su uključili malo više inficiranih u priču.