Horor filmovi

Poslednjih godina, tačnije od 2006. godine, sasvim respektabilnu količinu horor filmova počeli su da snimaju Skandinavci. Taj trend započeo je švedski film "Frostbiten", a usledilo je više dobrih i loših filmova sa tog područja. Šveđani su nam podarili fantastični "Låt den rätte komma in" i "Vampyrer", a očekuje se i završetak filma "Insain" (Ludilo). Tvorac danskog horor hita "Nattevagten" iz 1994. godine Ole Bornedal, vratio se u žanr horor komedijom "Vikaren" a iz te zemlje dolazi i film "Kollegiet". Finci su snimili filmove "Dark Floors" i odlični "Sauna", a na kraju dolazimo do Norvežana koji su po ovom pitanju najaktivniji. Naslovi "Fritt Vilt" i "Fritt Vilt 2", "Rovdyr", predstojeći "Hora", zatim "Død Snø" to potvrđuju, a zaokružuje ih "Skjult" (Sakriven) iz 2009. godine.

"Skjult" je imao budžet od 1.25 miliona € i ovaj film scenariste i režisera Påla Øiea je bio veoma blizu da bude pun pogodak. Iako, ipak, skromnog budžeta, film je snimljen tako da se to ni ne primeti. Radi se o čoveku koji dolazi u rodno mesto posle 19 godina pošto mu javljaju da mu je majka, koja ga je inače zlostavljala dok je bio klinac, umrla. On nasleđuje njenu kuću,  a povratak na mesto patnje prouzrokuje mučna sećanja na detinjstvo te potrebu da reši mračnu tajnu iz prošlosti. 

Øie je uspešno stvorio atmosferu u ovom filmu odlično ukomponovavši ambijent u kome se radnja odvija, lokacije na kojima se snimalo (prednjače gotovo devastirana i potpuno oronula kućerina, kao i gusta okolna šuma), efekte, ali i glumu. Kada pišem da je "Skjult" bio blizu toga da bude pun pogodak, mislim da ima par nedostataka koji su ga u tome omeli.

Najveći nedostatak je svakako dosta zamršena priča, ispričana gotovo u stilu misterioznog "Twin Peacks"-a, dakle zapetljana do detalja. Drugi nedostatak, ipak manje bitan, je prečesto korišćenje istih metoda zastrašivanja što gubi draž stalnim ponavljanjem. Uglavnom, "Skjult" je sasvim zadovoljavajući a posebno bih ga preporučio onima koji vole psihološke horor filmove.

Mislim da odavno nisam pogledao tako glup i loš film kao što je "Deadgirl"! Bukvalno je tako bilo i jedino što me je sprečilo da ga ugasim i prekinem sa gledanjem je bila želja da vidim koliko gluposti mogu da nabacaju u priču autori filma i od koliko psihičkih poremećaja pate i boluju.

Sam scenario je prepun boleština i kao da ga je pisao neki S&M hardcore fan. Naime, radi se o dvojici srednjoškolaca koji beže sa časova i odluče da ubiju vreme u lokalnoj, napuštenoj ludnici. Njihovu zabavu (a to je cirkanje i uništavanje preostalog bolničkog inventara) prekida otkriće vezane, polumrtve i gole devojke. Jedan od dvojice papaka namerava da zataška ovaj pronalazak i da devojku koriste za seksualno iživljavanje, dok drugi papak (inače u nekom polufegetskom fazonu i sa gay emo polufrizurom) nije za to, ali pošto je toliki papak ne može da pozove muriju ceo film već se sve dublje uvlači u maltretiranje i zlostavljanje bespomoćne devojke, a sve u fazonu "hoću piškim, neću piškim".

Posebnu "draž" priči daje i caka, da pomenuta devojka ne može da umre i pored toga što joj lome vrat i pucaju u nju. To saznanje da bi mogli jebati zombija dodatno raspaljuje maštu glavnog degenerika koji u celu priču uključuje još napaljenih srednjoškolaca.

E sad, kako ovakav scenario može da bude dobar? Pa nikako. Naravno, na to se nadovezuje i činjenica da do kraja filma nećete saznati ko je misteriozna devojka i u čemu je tajna njene besmrtnosti. Pa se na to nadovezuju likovi koji su kao što sam već pomenuo jadni i nezanimljivi, a glumci koji ih igraju su kao iz nekog amaterskog pozorišta iz Male Krsne. Iako se radnja pretežno odvija u napuštenoj ludari, to nije iskorišćeno te nije stvorena atmosfera karakteristična za tako neugodne ambijente.

Jedino vredno pažnje u ovom filmu je scena u školskom WC-u, koja je zaista gnusna, a priznajem da sami efekti nisu loši, mada i toga ima malo u ovom dosadnom hororu.

Poslednji film koji sam pogledao u pomenutom periodu pauziranja od bloga bio je "Forget Me Not". Koliko je to loš i nezanimljiv film možda najbolje govori podatak da sam ga praktično prespavao ili bolje rečeno predremao. To znači da sam se budio nekoliko puta u toku filma i uvek doživljavao isti osećaj - film je uspavljujuće loš.

Nekoliko faktora se vezalo i film nije ni mogao da bude drugačiji. Najpre, budžet je bio mizeran što je uslovilo nepoznatu glumačku ekipu sastavljenu od raznih "jadnika" koji pokušavaju da glume. Zaista je teško vezati se za likove koji oni glume, naročito što i na toj karakterizaciji nije dobro rađeno. Zatim, scenario je neverovatan, ali u negativnom kontekstu. Radi se o priči o osvetoljubivom duhu koja se do kraja filma razvija u drugom pravcu i radnja ima twist koji je toliko puta prežvakan. Sama ideja o nekakvoj veoma popularnoj dečijoj igri zvanoj "Ne zaboravi me" koja se igra na groblju je katastrofalno dosadna. Mislim da su je scenaristi izmislili, jer sve drugo bi bilo dokaz neograničenosti ljudske gluposti.

Na sve se nadovezuje i to što je film veoma neubedljiv i praktično ne bi mogao da zaplaši ni malo dete. Da ne dužim, suprotno naslovu, ipak zaboravite na ovaj film.