Sumoran radni period i pauzu u pisanju na blogu iskoristio sam i za gledanje filma "Deadline", sa na žalost, sada pokojnom Brittany Murphy i Thorom Birch u glavnim ulogama. Ovaj film Seana McConvillea, definitivno je mnogo poznatiji po morbidnom povlačenju spornog postera sa baš svakog neprodatog izdanja filma nakon smrti mlade glumice, nego po kvalitetu koji poseduje.
Radnja filma smeštena je, opet, u izolovanu kućerinu u kojoj se dešavaju čudne pojave i u kojoj spisateljica koju igra Murphyjeva pokušava da vrati inspiraciju za pisanje nakon traumatičnog pokušaja ubistva koje je preživela od strane svog dečka zbog čega je izgubila i bebu.
Brittany Murphy kao i obično, pružila je preformansu na svom nivou, dakle radi se o visokom standardu i zaista je šteta što je ovako talentovana glumica prerano napustila ovaj svet. Meni je dosta zanimljiv bio i njen preobražaj iz ružnog pačeta u labuda poslednjih godina njene karijere.
Ipak, ni njena rola nije uspela da film izvuče iz teškog proseka. McConville je dosta zaribao po pitanju scenarija, što je dodatno uprskao završnicom filma i gomilom nelogičnosti koje je nabacao u nizu. Takođe, mada napominjem da me ta glumica opasno nervira, nije iskoristio do kraja potencijal Thore Birch te je njen lik i njena sudbina uglavnom nezanimljiva. Nije ni čudo da je film doživeo pretežno negativne komentare, te ništa nećete propustiti ako ga preskočite.
Ovaj osvrt započeću na neuobičajen način, izvinjenjem svim posetiocima bloga zbog poduže pauze u pisanju koja se desila. Jednostavno, period od 14. decembra prošle godine, pa negde do Božića ove, bio je najgori u mom dosadašnjem životu i pretrpanost poslom (da ne kažem novo robovlasništvo koje egzistira u Srbiji), sprečili su me da uopšte gledam filmove, a kamo li napišem i osvrte.
Na momente sam čak pomišljao i da odustanem od bloga i da ga pošaljem u istoriju, ali ljubav prema ovom hobiju je pobedila, pa će hororfilmovi.blog.rs nastaviti sa radom posle ove pauze. Kao što napisah, vremena za gledanje filmova imao sam jako malo pa sam u proteklih mesec dana pogledao samo tri što je za mene nepojmljivo. :)
Prvi u tom kratkom nizu bio je film Corbina Bernsena "Dead Air", američki horor triler o drskom i egocentričnom radijskom voditelju koji uživo prenosi događanja iz Los Anđelesa čije je stanovnike zahvatilo ludilo nakon terorističkog napada biološkim oružjem te talasi nasilja parališu grad i apokalipsa je na pragu.
Bezobraznu zvezdu radijskog talk-showa igra Bill Moseley, glumac sa zavidnim stažom u horor žanru (igrao u filmovima "House", rimejku Roba Zombieja "Halloween", u segmentu "Werewolf Women of the SS" iz "Grindhouse"-a, "House of 1000 Corpses", "The Devil's Rejects", "Night of the Living Dead", ali mnogim očajnim filmovima kao što su "A Dead Calling", "Evil Bong" ili "Corpse Killer" na primer). Kao i sam film, Moseley i nije nešto u ovoj ulozi, naročito kako se radnja filma bliži kraju. Ipak on nije bio zvezda u pomenutim filmovima u kojima je glumio već pre svega sporedni karakter. Ostatak glumačke ekipe nije vredan pažnje.
"Dead Air" je najtanji po pitanju scenarija, jer sama priča ima elemente da bude zanimljiva, ali je scenarista Kenny Yakkel podbacio u realizaciji ideje. Na momente je film zanimljiv i napet, naročito kada se radi o scenama u zgradi u kojoj se nalazi radio stanica, ali je većim delom dosadnjikav i bez jasne zamisli u kom pravcu treba da se odvija. Na to se nadovezuje i slab budžet koji se vidi na praktično svakom koraku što dodatno obara gledljivost ovog filma.
