Kraći niz skandinavskih filmova koje sam odlučio da pogledam, zahvaljujući zanimljivom, misterioznom i zamršenom filmu "Skjult", započeo sam još jednim norveškim hororom po imenu "Fritt Vilt" ili "Hladan plen" koji je režirao Roar Uthaug.
Radnja filma bazirana je na grupici prijatelja koji se bave snowboardom i čiji se izlet u prirodu pretvara u noćnu moru kada, pošto jedan od njih pri padu polomi nogu, utočište od zime pronađu u napuštenom planinskom odmaralištu.
Same lokacije na kojima je sniman film oduzimaju dah. Prelepe norveške šume i planine prekrivene snegom deluju jako privlačno, a lokacija na kojoj se odvija glavni deo radnje je fantastično uznemirujuća. Napušteni planinarski dom/odmaralište u kojem kao da je vreme stalo je sjajan izbor, a autori filma su to iskoristili na veoma dobar način.
Samo uvođenje u priču i laganiji razvoj radnje se dosta dobro uklapaju, ali otkrivanjem da se radi o slasheru, meni uvek nezanimljivom, impresioniranost sa početka filma je naglo splasnula. Jednostavno, tu vrstu filmova ne gotivim te sam kraj filma čekao u fazonu "ma samo da se završi". To ne znači da je film loš, ali prosto nije po mom ukusu, iako ima dosta dobrih scena. Verujem da ga ljubitelji slashera ne smeju zaobići.
