Nakon dva ispodprosečna filma "The Roost" iz 2005. godine i "Trigger Man" iz 2007., Ti West snimio je "The House of the Devil", film o siromašnoj, problemima ophrvanoj i pohlepnoj studentkinji koja izlaz iz trenutne krize vidi u javljanju na oglas za čuvanje dece. Iako se creepy starinska kuća nalazi u vukojebini, iako gazda kuće nalikuje na blažu verziju Lurča iz porodice Adams, iako saznaje da nije u pitanju čuvanje deteta već majke, naša junakinja prihvata posao kada joj zamašu šuškama pred očima.
Već sada možete da primetite o kakvom scenariju se radi (inače, napisao ga je takođe Ti West). Ipak, moram priznati da mi je ovaj film pomešao osećanja. Sam scenario zvuči dosta neverovatno, takođe klasično američko smaranje da je rađen po istinitim događajima guši moj entuzijazam, završna scena je pravi kliše, ali i pored svega toga film je dosta dobar, što je izgleda zasluga samog Westa koji je uprkos svemu navedenom uspeo da stvori napetu atmosferu.
U ulozi morbidnog gazde kuće našao se Tom Noonan, okoreli kriminalac i neprijatelj Robokapa u drugom delu tog serijala i odlično se uklopio u tu ulogu, a glumačku ekipu predvodi Jocelyn Donahue čija je gluma nagrađena na Screamfestu nagradom za najbolju žensku ulogu, a u filmu se pojavljuje i Dee Wallace, kraljica vriska koja se na žalost pojavljuje u mizerno maloj ulozi. Film odlikuje specifična atmosfera, a ogroman plus mu donosi izbor autora da ga snimi sličnim tehnikama snimanja i filmskom tehnologijom koje su korišćene u zlatnoj eri horor filmova - osamdesetim godinama prošlog veka. Zato film odiše duhom tog vremena što ga vadi iz proseka.
