Horor filmovi

Lon Chaney nije želeo da ga njegov sin nasledi u filmskom poslu. Kada su ga o tome pitali, 1928. godine dok je Creighton Chaney imao 22 godine, Lon Chaney je rekao: «Visok je skoro 1,9m. To je previsoko. Uvek bi morao da igra uloge koje bi morale da se prave prema njemu. Ne bi mogao da izgradi ulogu. Pored toga, srećan je u poslu i ima divnu ženu.» U vreme kada ga je zadesila očeva smrt, Lon Chaney mladji je uživao u prilično uspešnoj trgovini vodovodnim instalacijama, ali Depresija je ubrzo promenila sve to. Postupio je suprotno boljoj proceni i pokušao da udje u posao vezan za film.

Prvi film koji je snimio, bila je komedija iz 1932. godine po imenu «Girl Crazy» u kom je glumio igrača. Od 1932. do 1935. pojavio se kao kaskader u mnogo trilera, vesterna i serijala. «Radio sam pod 5 imena», govorio je Chaney. «Igrao sam dodatke pod jednim imenom, kaskadere pod drugim, male uloge pod trećim i glavne uloge pod mojim imenom Creighton Chaney.» Chaney je imao ugovor sa RKO studiom, ali kada mu je isti istekao 1935. godine, prošao je kroz težak period kada se našao u poziciji da je gotovo nemoguće naći posao.

A onda mu se osmehnula sreća kada je dobio ulogu u «Of Mice and Men». Igrao je klimavog morona Lenija i to tako impresivno da je dobio istu ulogu i u filmskoj verziji koja je usledila naredne godine (režirao ju je Lewis Milestone). RKO je planirao da mu ponudi glavnu ulogu u rimejku «The Hunchback of Notre Damme», 1939. godine ali je to propalo pa je ulogu dobio Charles Laughton. Sledeći film nakon «Of Mice and Men» bio je «One Million Years BC» iz 1940. godine i u produkciji Hala Roacha u kom je igrao izopačenog i obogaljenog plemenskog starešinu. Zatim mu je Universal (stari studio njegovog oca) ponudio dugogodišnji ugovor. Oni su odlučili da je pravo vreme za novi ciklus horor filmova i ko bi bio bolja zvezda u njima od sina velikog Lona Chaneya? Time je Chaneyeva sudbina bila zapečaćena.

Njemu je isprva obećana uloga u filmu «Phantom of the Opera» ali je uloga ipak data Claudeu Rainsu; Chaney je morao da se zadovolji ulogom u «Man Made Monster» režisera Georgea Waggnera iz 1941. godine, o cirkuzantu koji se pretvara u električnu nakazu. Taj film nije bio hit ali je zato drugi film koji je nedugo zatim snimio to postao. Reč je o «The Wolf Man» koji je snimljen iste godine i koji je takodje režirao Waggner. Osim uloge Lenija, ovo je bila uloga za koju je Lon Chaney mladji postao najvezaniji i ta uloga mu je ležala bolje nego ostali tradicionalni horor likovi koje je kasnije igrao. «Naravno da verujem da je «The Wolf Man» najbolji od mojih horor filmova – zato što je moj!», izjavio je Chaney trideset godina kasnije. Chaney mladji je čak reprizirao tu ulogu za Universalove filmove i to četiri puta, u sledećim filmovima: «Frankenstein Meets the Wolf Man (1943)», «House of Frankenstein (1944)», «House of Dracula (1945)» i «Abbott and Costello Meet Frankenstein (1948)».

Usledio je «Son of Dracula» Roberta Siodmaka, 1942. godine, kada se Drakula pojavljuje u Luizijani. Film nije bio toliko loš kao što su ga neki prikazali i sadržao je brojne dobre atmosferske scene – kao ona scena kada se Drakulin kovčeg, sa vampirom u njemu, izdigao iz močvare okružene maglom i kada je nemo klizio po površini vode. Iste godine, igrao je Frankenštajnovo čudovište u «Ghost of Frankenstein» Erlea C. Kentona. Obzirom da nije imao mršavu, izražajnu facu poput Borisa Karloffa, njegovo čudovište je bilo lošije, iako se Chaney očigledno veoma trudio i pokušavao da ugradi u ulogu neke od Lenijevih karakteristika. U filmu «the Mummy's Ghost» Reginalda le Borga iz 1944. godine, Chaney je opet sledio Karloffove stope, ali dok se Karloff pojavio u filmu Karla Freunda iz 1932. godine «The Mummy» samo delimično omotan zavojima, Chaney je bio prinudjen da se pojavljuje u celom filmu potpuno umotan u zavoje.