[američki filmovi
]
19 April, 2012 22:54
Maniac Cop (1988)
1988. godine, William Lustig se posle osam godina pauze vratio u vode horora. Nakon uznemirujućeg filma "Maniac" o manijakalnom ubici koji skida skalpove svojim žrtvama i koga je na zastrašujuće sjajan način dočarao Joe Spinell, Lustig je snimio još jedan film koji u naslovu ima tu reč koja je obeležila njegov opus - dakle, te godine nastao je "Maniac Cop". Odmah da razjasnimo, ova dva filma nemaju nikakve veze, da ne pomisli neko da je manijak evoluirao.
Pišem da je reč manijak obeležila Lustigov opus, jer je kasnije snimio dva nastavka "Maniac Cop"-a, za 2013. je najavio da će producirati rimejk "Maniac"-a u kome će se u ulozi Franka pojaviti Elijah Wood, a još 2008. godine je horor sajt bloody-disgusting.com objavio da Lustig razmišlja o oživljavanju serijala i snimanju četvrtog filma o policajcu manijaku. Na žalost, on je već u tim kuloarskim pričama pomenuo da ulogu manijakalnog predstavnika zakona neće glumiti Robert Z'Dar, legendarna nakaza koji ga je igrao u dosadašnja tri filma.
"Maniac Cop" je akcioni horor film u kome nevine građane Njujorka brutalno ubija uniformisani policijski pozornik. Kako se broj žrtava rapidno povećava, a gradski oci teže da zataškaju slučaj, inspektor McCrae rukovodi istragom. Istovremeno, mladi policajac Jack Forest postaje glavni osumnjičeni, pošto mu smeštaju pravi ubica i misteriozna žena koja pomaže manijaku. Forest, njegova devojka Theresa i inspektor McCrae moraće da razreše misteriju pre nego što policajac manijak ponovo napadne.
Ovaj Lustigov film, iako je iznedrio nastavke, nije preterano cenjen i loše je prošao i kod kritike i na bioskopskim blagajnama. Filmu su najviše zamerali zbog toga što autori nisu učinili ništa interesantno ili neočekivano kada je u pitanju jednostavan zaplet. Po meni je najveća zamerka u načinu na koji policajac manijak Matt Cordell završava na slobodi, nekada legenda među policijom, nakon podmetanja od strane mafije završi u čuvenom zatvoru Sing Singu. Previše naivno od strane ipak iskusnih filmskih radnika kakvi su Lustig i Larry Cohen koji je pisao scenario.
No, iako je to najveća zamerka koju mogu da uputim, sigurno je da ih ima još, naravno manjih, ali sve one ne menjaju utisak da je "Maniac Cop" dopadljiv film. Priča o nemilosrdnom policajcu manijaku je zanimljiva, a posebno što je on nadljudsko biće i što je pomenuti Z'Dar bio savršen izbor za glumca koji treba da na pravi način izazove strah kod gledalaca. Zaista je reč o prejebenom negativcu, a poseban šmek mu daju uniforma i bele rukavice koje fura, ogromna pojava, hladnokrvnost i nemilosrdnost. Slika govori više od hiljadu reči:
Osim toga, "Maniac Cop" je zanimljiv i zbog toga što Foresta glumi Bruce Campbell, a u sporednim ulogama se pojavljuje dosta manje-više poznatih glumaca poput Toma Atkinsa, Richarda Roundtreeja, te William Smith, Ken Lerner i Leo Rossi. Naravno, ne radi se o epohalnom horor filmu, ali meni je bio na trenutke simpatičan i zanimljiv, naročito zbog negativca i kao klasičan predstavnik B produkcije.
[američki filmovi
]
14 April, 2012 16:16
A Nightmare on Elm Street (1984)
Dvanaest godina posle debitovanja naslovom "Last House on the Left", snimanja kultnog "The Hills Have Eyes" i nekoliko sasvim prosečnih filmova poput "Deadly Blessing", "Swamp Thing" i "Stranger in Our House", Wes Craven je 1984. napisao scenario i režirao klasik horor žanra "A Nightmare on Elm Street". Zanimljivo je da je Craven inspiraciju pronašao u seriji novinskih članaka o izbeglicama iz Kambodže, Crvenim Kmerima koji su u SAD umirali u toku sna - poor bastards su bolovali od tzv. Brugada sindroma ili Iznenadnog neočekivanog smrtonosnog sindroma, čestog srčanog oboljenja u Tajlandu i Laosu.
Craven je u toj neobičnoj priči video ideju za svoj horor film u kome će se preplitati san i java i nastao je "A Nightmare on Elm Street", remek-delo žanra koje je pokrenulo pravu franšizu te je snimljena gomila nastavaka, rimejk, čak i crossover sa drugom franšizom, "Friday the 13th". Cravenov scenario je vrlo zanimljiv i prati, kako je to Carpenter u "Halloween"-u propisao, grupicu tinejdžera, uglavnom napaljenih koji iznenada počinju da sanjaju snove u kojima ih proganja okrutni i unakaženi ubica po imenu Freddy Krueger, koji na jednoj od šaka nosi rukavicu sa sečivima. Ovim klincima nije jasno zašto su na meti Kruegera, dok ne saznaju surovu istinu da iza njegove smrti stoje njihovi roditelji i da je vreme za Freddyjevu osvetu.
Kada sam bio klinac, a to je kao što stoji u opisu bloga bilo vreme kada sam bio veoma plašljiv i izbegavao horor filmove u širokom luku, ovaj film je pratila fama, a starije društvo iz kraja ložilo nas je dodatno pričom o jednom od najstrašnijih filmova ikada od koga su ljudi po amričkim bioskopima čak i umirali, naravno od straha. Zbog toga sam ga dugo izbegavao, a negde u kasnim tinejdžerskim godinama konačno gledao i iščuđavao se njihovim lažima. Šta više, bio mi je na trenutke komičan film. I sada je opet prošlo dosta vremena dok se "A Nightmare on Elm Street" našao na mom repriznom repertoaru i posle ovog poslednjeg gledanja smatram da zaista zaslužuje status koji nosi. Ovo je prosto i narodski rečeno - filmčina!
Craven je imao dosta slab budžet, scenario koji je na nekoliko mesta problematičan na šta je uticao producent, ali isreću i znanje da ipak stvori upečatljiv i film za pamćenje. Iako skromnog budžeta, specijalni efekti su fantastični i što je najvažnije, a to priznanje film je dobio i od kritičara i od istoričara filma, prelaz između sna i jave je neverovatno uspešno izveden i to je najveći kvalitet ovog dela. Sem toga, režija je naravno prvoligaška, glumačka postava pun pogodak, naročito Heather Langenkamp u ulozi Nancy, a na više mesta ima prejebenih scena koje su obeležile žanr za sva vremena (smrti Tine Gray i Glena Lantza su vrh vrhova, scena Nancy u kadi, prvi Nancyn san u kom se pojavljuje Krueger, ma većina scena su sjajne i što je bitno vrlo često se smenjuju ove nezaboravne sekvence).
Realno, o ovakvim filmovima ne treba mnogo trućati, već im treba često davati šansu i uživati u njihovoj jednostavnoj genijalnosti. Ako nekog zanima opširniji osvrt na ovaj klasik, obavezno preporučujem ovaj link na kome Dejan Ognjanović detaljno iznosi mišljenje zašto je ovo remek-delo.
I da, za kraj još jedna zanimljivost. Glavnog negativca Freddy Kruegera svi znaju, a inspiracija za njega bio je istoimeni školski siledžija koji je kao dete maltretirao i terorisao Wesa Cravena. Koliki je uticaj na Cravena imalo to siledžijstvo, treba reći da je i u svom prvom filmu "Last House on the Left" glavnog negativca nazvao skraćenim imenom Krug.
[evropski filmovi
]
09 April, 2012 16:12
Non si deve profanare il sonno dei morti (1974)
Davne 1974. godine, u špansko-italijanskoj koprodukciji, nastao je film koji se u originalu zove "Non si deve profanare il sonno dei morti", ali je inače daleko poznatiji po nazivima "Let Sleeping Corpses Lie" i "The Living Dead at The Manchester Morgue". Ovaj film o zombijima, snimljen je na engleskom jeziku, vrlo verovatno zbog napada na šire tržište, iako za tako nečim nije bilo preke potrebe. Sniman je većim delom u Italiji, a manjim u Engleskoj, iako se radnja dešava u okolini Mančestera.
Radnja prati Georga i Ednu, koji dolaze na farmu na kojoj živi njena sestra s mužem. Ubrzo će ih napasti oživljeni leš lokalne pijanice koji ubija Edninog zeta i oni postaju glavni osumnjičeni u očima konzervativnog inspektora koji ih unapred osuđuje i ne veruje u njihovu odbranu. Naime, oni tvrde da je ubica zombi i da im preti još veća opasnost pošto naučnici i njihova mašina za uništavanje insekata i štetočina nesmetano rade na okolnim poljima i povećavaju broj "oživljenih mrtvaca". George i Edna ulaze u trku s vremenom da unište mašinu, dok im revnosni inspektor diše za vratom.
"Let Sleeping Corpses Lie" je po mnogo čemu specifičan film. Jedan je od onih filmova koji je prevođen na zaista neverovatne načine na engleski i druge jezike, pa otuda i neki zaista tupavi nazivi kao što su "Don't Open the Window", "Breakfast With the Dead", "Breakfast at the Manchester Morgue" ili "Weekend With the Dead". A na srpskom bi se otprilike zvao "Ne smemo da oskrnavimo san mrtvih".
Na hrvatskom blogu o SF i horor filmovima Horor film playground, ovaj film je dosta nahvaljen i svrstan u kategoriju remek dela, što je bio jedan od razloga da ga nabavim i pogledam, a drugi razlog je naravno taj što spada u kategoriju filmova o zombijima. Sem toga, i na IMDB-u se dosta visoko kotira za horor film - ocena 6.9 i preko 3000 glasača. Ipak, kada se film završio, krajnji utisak mi je bio daleko od oduševljenja. Činjenica je da ima nekoliko zabavnih i kultnih dijaloga, naročito kada je reč o odnosu glavnog junaka Georga i inspektora, ali scenario je na više mesta bušan, naročito na početku putovanja glavnih junaka. 
Pre svega, mislim da je sam početak dosta razvučen, a da je najveći propust taj što se zombiji pojavljuju isključivo u okruženju Georgea i Edne, pa uvek ispada da su oni krivi, a kad dođe murija, od živih mrtvaca ni traga ni glasa. S druge strane, zombiji su dosta zanimljivi, spori su ali krvoločni i posebno upečatljiva je scena kod crkve i lokalnog groblja, gde ima i ozbiljnog krvoprolića u kome strada jedan pandur koji pokušava da bude hrabar.
Neki krajnji utisak koji je "Let Sleeping Corpses Lie" ostavio na mene je da je reč o solidnom ostvarenju, kome se nedostajali malo bolji scenario i više dinamičnosti, pa da zaista bude klasik.
