[azijski filmovi
]
18 Maj, 2012 21:16
Ju-on (2000)
Kada neko pomene japansku franšizu "Ju-on", većina poklonika horor žanra pomisli na film "Ju-on: The Grudge" iz 2002. godine. Međutim, ova franšiza započela je četiri godine pre toga, kada je nadareni Takashi Shimizu pozvan od strane Kiyoshi Kurosawe da učestvuje u televizijskom projektu "Gakkô no kaidan G", sedamdesetominutnom filmu koji se sastojao iz četiri priče. Shimizu je pisao scenario i režirao dve od te četiri priče: "Katasumi" i "4444444444" (u japanskoj kulturi broj 4 je nesrećan broj, pa tako npr. ne postoje hotelske i bolničke sobe s tim brojem, a razlog leži u tome da se ovaj broj izgovara kao reč smrt). Sam Shimizu izjavio je da su ove dve priče u stvari osnova Ju-on serijala i da su istinski prequeli priče.
Dve godine kasnije, u okviru čuda zvanog V-Cinema (filmska industrija nastala u Japanu osamdesetih godina XX veka, u kojoj su se snimali filmovi direktno-za-video; za razliku od ovakvih filmova sa zapada, japanski su prestižniji, posebno zbog toga što su neka velika rediteljska imena pravila karijeru na ovaj način, kao Takashi Miike i pomenuti Takashi Shimizu, pre nego što su dobili priliku da snimaju filmove za bioskopska prikazivanja), nastao je "Ju-on", još jedan sedamdesetominutni film. Uspeh koji je Shimizu doživeo ovim filmom, i njegovim nastavkom iz iste godine "Ju-on 2", doveo je do snimanja i bioskopskih verzija "Ju-on: The Grudge" i "Ju-on: The Grudge 2", pa čak i jednog američkog rimejka i njegova dva nastavka!
Kada pustite "Ju-on", možda ćete se osetiti razočarano, zbog kamere kojom je sniman, ali ne dajte da vas to pokoleba i udalji od ovog fantastičnog filma. Shimizu je koncipirao film kao priču ispričanu kroz sudbinu šest likova i jedina zamerka ide u pravcu redosleda ovih segmenata što gledaoce može prilično zbuniti. Osim toga, sve ostalo je sjajno i meni je ovo bio jedan od strašnijih filmova koje sam pogledao, posebno u poslednje vreme. Svi segmenti priče kulminiraju scenama koje izazivaju istinsku i pomalo zaboravljenu jezu. Zbog toga, ovu priču o prokletstvu preporučujem kao obaveznu "lektiru" za sve horor fanove i kako ne bih kvario utisak neću opisivati ni jedan detalj radnje već prepuštam da sami odgledate film i uživate.
[azijski filmovi
]
13 Maj, 2012 09:52
Ringu (1998)
Kao što sam pomenuo u ranijim blogovima, aktuelna suša koja je zahvatila horor žanr, kao i veliki broj pogledanih novijih filmova, naterali su me da filmove potražim u periodu pre 2000. godine, pa čak i u davnim 60-im ili 70-im godinama XX veka (80-e su poprilično obrađene na ovom blogu). Isto tako, rešio sam da u narednom periodu pružim šansu i odličnim azijskim (pre svega japanskim, korejskim i tajlandskim) delima, koja su priznajem u zapećku kada je u pitanju moja malenkost i samim tim hororfilmovi.blog.rs. Neki od osnovnih razloga zbog čega je to tako i zašto se vrlo malo horora iz Azije našlo ovde su ti što mi je dosta teško da pratim zamršene priče zbog jezičke barijere i glumaca koji mi, naročito u japanskim i korejskim filmovima, liče kao jaje jajetu. Malo istraživanje tj. kopanje po arhivi pokazuje da se na hororfilmovi.blog.rs našlo devet osvrta na azijske horor filmove. Ipak, kako je stanje takvo kakvo je, očekujte bar još desetak najboljih azijskih horor filmova u dogledno vreme u osvrtima. 
Čast da započne ovu seriju, pripala je čedu Hidea Nakate "Ringu" iz 1998. godine. Ovaj japanski režiser čiji filmovi uglavnom pripadaju horor žanru snimio je film koji me je po priči pomalo podsetio na osamdesete godine prošlog veka, a inspiracija je nađena u istoimenoj noveli Kojija Suzukija:
"Gradom počinje da kruži legenda o ukletoj video kaseti. Urbana legenda kaže da ko god odgleda snimak, u roku od nekoliko trenutaka dobija telefonski poziv iz koga saznaje da mu ostaje još sedam dana života. Mlada novinarka Reiko, u želji da razbije mit i otkrije šta je stvarni uzrok smrti njene rođake, nabavlja kasetu i otkriva da ima samo sedam dana da razreši misteriju video snimka. Uz pomoć bivšeg supruga, Reiko počinje trku s vremenom..."
Priča o ukletoj video kaseti me je podsetila na očajni film "Video Dead", samo što je Nakata imao daleko bolji budžet (1,2 miliona $), talenat za režiju, kvalitetnije glumce i još mnogo toga. Tako je nastao film koji se smatra najuspešnijim japanskim hororom kada je u pitanju zarada (sa bioskopskih blagajni pokupio skoro 140 miliona dolara samo u Japanu!), ali i najstrašnijim u toj kategoriji.
Osim te, bar meni glupave premise o ukletom snimku i malo sporijeg tempa u nekim delovima filma, "Ringu" je praktično odličan film. Priča jeste malo zamršena, ali je zanimljiva, a pažnju drži i ta trka s vremenom Reiko i njenog eks muža. Sve to odlično upotpunjuje glavni negativac Sadako, sada već čuvena japanska devojčica crne, duge kose i scene s njom su zaista jezive i neprijatne. Scenario je tako napisan da ćete se zainteresovati za sudbinu Reiko i biti na strani simpatične Nanako Matsushima koja tumači njen lik. U principu, o filmu "Ringu" ne treba mnogo otkrivati ili pametovati, preporučujem ga za gledanje.
[evropski filmovi
]
08 Maj, 2012 13:06
Non si sevizia un paperino (1972)
Ovaj film čudnog naslova "Nemoj da mučiš pače", velikog "Godfather of Gore" Lucia Fulcija i tipičan predstavnik italijanske Giallo kinematografije, pričaju da je jedan od prvih Fulcijevih filmova u kojima je započeo sa korišćenjem nasilnih krvoliptačkih efekata što je kulminiralo u njegovim kasnijim delima poput "Zombie 2", "Paura nella città dei morti viventi", "Sette note in nero", "...E tu vivrai nel terrore! L'aldilà", "Quella villa accanto al cimitero". 
Odlika ovih njegovih kasnijih filmova, a isti je slučaj i sa "Pačetom", su specifični scenariji koje je za svoje filmove takođe pisao Fulci. Kada pišem specifični, to se onda odnosi na solidne i zanimljive ideje koje je izbacivao njegov u, ali i gomilu nejasnoća, pa čak i nebuloza u samom scenariju. Zato je Fulci svakako jedan od najčudnijih filmskih autora jer svaki njegov film u sebi spaja dosta dobrih i dosta loših detalja. Njegovu specifičnost možda najbolje oslikava ovaj odličan post koji je na forumu hrvatskog sajta HorrorHr.com, ostavio član po imenu Mairosu. Što se tiče "Non si sevizia un paperino", radnja prati novinara i promiskuitetnu devojku koji pokušavaju da razreše misterioznu seriju ubistava dece u izolovanom italijanskom gradiću na jugu zemlje, ispunjenom sujeverjem i nepoverenjem u pridošlice.
Nažalost, sama priča nije toliko uprošćena kao ovaj opis, već zahvaljujući Fulciju pomalo konfuzna, mada ne toliko kao u njegovim kasnijim horor filmovima. Tako se kroz ceo film prebacuje sumnja s jednog lika na drugi, u pokušaju da se što duže sačuva identitet pravog ubice. Kako je to obeležje klasičnih slešer filmova, pretpostavljate da mi se nije dopalo, čak mi je bilo zamorno na trenutke da ispratim radnju.
S druge strane, ovaj film ima i nekih svetlih momenata kao što su smrti trojice dečaka, to je dosta u Fulcijevskom stilu, kao i završna scena u kojoj gine ubica - istovremeno je i komična zbog efekata. Naime, glava u krupnom kadru udara u stene i varniči pri tome. To je očigledno i kao da nije ni pokušano da se to sakrije.
Ipak, sveukupni utisak mi i nije bio nešto naročit, jer sam očekivao više od ovog hvaljenog filma. Dakle, svi drugi Fulcijevi filmovi koje sam pogledao su mi daleko bolji od ovog. Ovako će mi u pamćenju više ostati kontroverznost koja ga je obeležila, a to je scena u kojoj se glavna glumica Barbara Bouchet, kao od majke rođena pojavljuje ispred dvanaestogodišnjaka koji je igrao jednog od dečaka. Fulci je zbog te scene išao i na sud, a odbranio se neverovatnom pričom u koju je izgleda poverovao samo sudija - navodno je dečak sniman posebno i nije video golu Barbaru, već ga je menjao patuljak.
