[azijski filmovi
]
02 Jun, 2012 22:00
Shutter (2004)
U sklopu akcije "Vreme je azijske horore", nakon jezivih "Ringu" i "Ju-on", "selim" se na kratko iz Japana u Tajland. Kada sam već tu, moram da napomenem da je posle Japana i Južne Koreje, tajlandska kinematografija rame uz rame sa hongkongškom na trećem mestu u Aziji po broju snimljenih horor filmova. Dakle, iz zemlje koja ima dugu i veliku tradiciju snimanja horora, stiže "Shutter", a njegovi režiseri su Banjong Pisanthanakun i Parkpoom Wongpoom, likovi koji su posvećeni žanru i koji stoje iza nekoliko odličnih tajlandskih filmova: "Alone", "4bia", "Phobia 2".
Radnja u "Shutteru" prati sudbinu mladog para (fotograf i njegova devojka), koji nakon "hit and run" saobraćajke primećuju misteriozne beličaste senke na svojim fotografijama. Da se radi o nečem natprirodnom, potvrđuju im i jeziva priviđenja u kojima se pojavljuje tajanstvena crnokosa devojka. Ono što će naučiti je da se ne može pobeći od prošlosti.
Naravno, sama radnja nije baš tako jednostavna, ali to je draž "Shuttera", pa se gledaoci do samog kraja drže u neizvesnosti zbog čega tačno su glavni junaci na meti osvetoljubivog duha. Dvojac Pisantahankun-Wongpoom je svetu filma podario remek-delo, to je moj prvi utisak. "Shutter" je odličan horor film, čiji su autori uspešno predstavili priču o duhu, a pod tim uspešno mislim na gomilu jezivih scena. Neke od njih su zaista nezaboravne, a sam završetak spada u kategoriju neprevaziđenih i savršenih. Sem toga, produkcija je fina, a kvalitetu doprinose svakako i specijalni efekti.
Da je "Shutter" zaista specifičan film, možda dočarava podatak da je rimejkovan u dve zemlje i to na tri jezika! Osim najpoznatijeg, istoimenog američkog rimejka, u Indiji su snimljena dva rimejka i to jedan na hindi jeziku u čuvenom Bolivudu (Click, 2010.), a drugi na tamilskom jeziku u tzv. Kolivudu (Sivi, 2007.).
[azijski filmovi
]
28 Maj, 2012 11:27
Ju-on: The Grudge (2002)
Kao što sam već pomenuo ovde,
Shimizu je nakon uspeha koja su u Japanu doživela njegova dva
direct-to-video filma, dobio priliku da priču o kletvi koja nastaje kada
neko u stanju teške razjarenosti i besa ubije svoje bližnje, prikaže i
na velikom platnu. Iz tog razloga, nekako je nejasno da li je "Ju-on:
The Grudge" rimejk ili pak nastavak u "Ju-on" franšizi. Naime, radnja je
potpuno iste osnove kao u prethodnim direct-to-video filmovima:
"Misteriozni i osvetoljubivi duhovi progone svakoga ko se usudi da kroči
u kuću koju opsedaju." Sem
toga, Shimizu ne odstupa od svog stila i jedina razlika je u likovima
koji su za priču sporedni, a to su oni likovi koji naprave tako
kardinalnu grešku i dođu u kontakt sa duhovima porodice Saeki. Režiser i
ovde u prikazu njihovih sudbina prepliće prošlost, sadašnjost, pa čak
na neki način i budućnost, što je po meni najveći minus filma, ali opet
nekako prihvatljiv, jer odudara od holivudskog stila.
Iako
je "Ju-on: The Grudge" produkcijski pomak, u odnosu na "Ju-on" i "Ju-on
2", moram priznati da nije ostavio toliko dobar utisak na mene poput
"Ju-on"-a. Razlog je svakako taj što je principijelno priča ista i film
ne donosi ništa novo u odnosu na pomenuti original. Jeste, i ovo
ostvarenje ima nepodnošljivo jezivu Kayako, malog Toshia, legendarnu
scenu silaska niz stepenice, grozomorni zvuk koji se često ispuštaju ovi
duhovi, ali jednostavno sve je to već viđeno u prethodnim filmovima.
No, to ne znači da mi se nije dopao, čak bih rekao da je ovo postala
jedna od mojih omiljenijih horor franšiza.
Za kraj ću pomenuti i samo jednu triviju, a to su dve preslatke, sexy Japanke koje glume u filmu: Misaki Itô i Megumi Okina.
[azijski filmovi
]
23 Maj, 2012 18:32
Ju-on 2 (2000)
Svega mesec dana nakon prikazivanja V-cinema filma "Ju-on", njegov tvorac Takashi Shimizu izbacio je direct-to-video nastavak "Ju-on 2". Na zapadu, ovi filmovi su uz japanski naziv dobili i engleski naziv "The Curse" i po tome se razlikuju od kasnijih biskopskih ostvarenja koji su nazvani "The Grudge" i "The Grudge 2".
Shimizu je u filmu "Ju-on 2", nastavio tamo gde je stao u kecu - isto je radnju iscepkao na gomilu segmenata i čak je uspeo da je još više zakomplikuje slaganjem ovih segmenata bez ikakvog reda. To, dakle, ostaje najveći minus njegovog rada. Sem toga, Shimizu u nastavku, iako film traje svega 75 minuta, ponavlja dva segmenta iz prvog dela što traje dobrih pola sata i uopšte ne vidim poentu toga.
Naravno, radnja se i dalje oslanja na osvetoljubive duhove porodice Saeki, tako da već upoznati sa njima oštrica straha je otupljena, čime doprinosi i više likova za likvidaciju i njihove suviše brzo prikazane sudbine. Ipak, taj mali pad Shimizu uspeva da nadoknadi apokaliptičnim završetkom koji je stravičan. Moja preporuka bi bila da se "Ju-on 2" gleda odmah nakon "Ju-on"-a i to bez prva dva segmenta. Dobićete i više nego pristojnu porciju strave i užasa iz japanske kuhinje.
